Evropski svileni gajtan

Piše Slobodan Ikonić

Strepeći od kineske ekonomske ekspanzije, EU i Zapad strogoću i svoje duple standarde treniraju na malima, bez obzira na to koliko su im bliski. Za njih, velike, rezervisani su protekcionizam i sila, pomoću kojih su i postali ekonomski giganti

Tek što je novi američki predsednik Donald Tramp najavio mnogo oštriji odnos prema Kini – skoro na svim poljima, od ekonomskih do vojnih – Evropa je, kao stara dama, na svoj način pokazala zube Kinezima. Ali umesto Trampovih teških i direktnih reči i pretnji, Evropska unija sve zavija u plašt ekonomskih i pravnih kategorija i pravila koja neretko i sama krši.

[restrict]

PRUGA POD LUPOM Poslednji slučaj u nizu je brza pruga između Mađarske i Srbije, severni deo ekspresne linije Kina–Evropa koja se sastoji od pomorskih puteva i kopnenih transportnih sistema, kao ključne tačke saradnje između Kine i Evrope u okviru inicijative „Novog puta svile“, tačnije projekta „Jedan pojas, jedan put“.

Pod lupom je, pre svega, Mađarska jer, tobože, nije razjašnjeno da li je način na koji Kinezi žele da realizuju ovaj projekat u skladu sa evropskim propisima. Evropski zvaničnici ispituju finansijsku održivost pruge vredne 2,89 milijardi dolara, i da li se njenom izgradnjom krše zakoni EU prema kojima za velike saobraćajne projekte moraju da budu raspisani javni tenderi.

Brisel se protivi ideji da se, ujedno sa kreditom za izvođenje radova, dogovori i izvođač radova, i realno je očekivati da takvi uslovi budu postavljeni ne samo mađarskoj već i srpskoj strani.

Zorana Mihajlović, ministarska građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Vladi Srbije, ističe da je srpska strana u stalnom kontaktu sa Evropskom komisijom, sa komesarkom za saobraćaj EU Violetom Bulc. Na ovom poslu su, kaže ministarka i potpredsednica vlade, „uradili više u odnosu na Mađarsku“, uz nadu da će sve nedoumice biti rešene jer je u pitanju „izuzetno značajan projekat i za Srbiju i za Mađarsku i za Kinu, pa i za EU“.

Mađarska vlada je pak saopštila da je potpisala sporazume s Kinom, uključujući aneks u kojem se objašnjava na koji način je projekat usaglašen sa zakonima EU, posle konsultacija s Briselom.

Kineski državni mediji pisali su da je ugovor o izgradnji brze pruge Beograd–Budimpešta potpisan tokom samita Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope u Letoniji prošlog novembra.

Brza pruga, kojom bi vreme putovanja između srpske i mađarske prestonice bilo skraćeno sa osam na tri sata, ima veliki značaj i zato što je deo ekspresne linije koja bi Centralnu Evropu povezala s grčkom lukom Pirej koju su kupili Kinezi.

KINESKI ČELIK Najava istrage kineske brze pruge Beograd–Budimpešta usledila je samo nekoliko dana pošto je Evropska komisija uvela antidamping namete za čelične proizvode iz Kine i Tajvana kako bi sprečila da preplave evropsko tržište koje je ionako u problemima.

Komisija je saopštila da je istraga potvrdila da se kineske i tajvanske cevi od nerđajućeg čelika i spojnice za cevi prodaju u Evropi po damping cenama. Kako kažu u EK, „nezabeležen je broj odbrambenih trgovinskih mera uveden zbog nefer uvoza čeličnih proizvoda“. Od 39 antidamping mera EU, kao i mera protiv podsticaja, 17 je uvedeno za proizvode iz Kine.

Odluka Evropske komisije o uvođenju carina za kineski čelik ne odnosi se na Srbiju, rečeno je u Delegaciji Evropske komisije u Beogradu. Što će reći da mere ni na koji način nisu povezane sa antidamping istragom, koju Evropska komisija trenutno vodi protiv uvoznika čelika iz Rusije, Ukrajine, Srbije i Irana. Naime, sumnja se da Kina i Tajvan pokušavaju da ove proizvode plasiraju na tržište EU kao proizvedene u Srbiji. U Ministarstvu privrede Srbije navode da se mere izrečene Tajvanu i Kini odnose na postupak pokrenut 2015. godine, i da to nema veze sa postupkom za Srbiju, započetim prošle godine.

S druge strane, Kina i EU su najveći ekonomski partneri. Kina je najveće tržište EU proizvoda, međutim, kineskim kompanijama je znatno teže da posluju na tržištu Evropske unije. Pitanje međusobne trgovine bilo je jedna od glavnih tema na nedavnom sastanku zemalja G20 u kineskom gradu Hangdžou. Kina je optužena da preplavljuje svetsko tržište jeftinim čelikom i tako dominira nad ostalim proizvođačima.

I dok se predsednik Kine Si Đinping zalagao za slobodno tržište na svetskom nivou, predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker pozvao je Peking da prihvati ograničenja, s obzirom na to da je svojom dosadašnjom nekontrolisanom proizvodnjom oborila cenu i dovela do „gubitka poslova“.

STRAH OD KINE Reklo bi se da Zapad ima, blago rečeno, protivrečan stav prema kineskoj ekonomiji i kineskim investicijama. Dok gotovo sve kompanije koje imalo drže do sebe iz Evrope ili SAD imaju pogone u Kini, a svet se otima da privuče kineske investicije, s druge strane postoji nepoverenje i strah od rastuće uloge Kine.

Glavni izvori trvenja u odnosima Kine i EU jesu visok kineski suficit u međusobnoj trgovini, visoka konkurentnost kineskih proizvoda na tržištu EU i potraga Kine za izvorima energije u delovima sveta koje zemlje Zapada, uključujući vodeće članice EU, smatraju svojim tradicionalnim „zabranima“, kao što su Bliski istok i Afrika.

Ne treba zaboraviti ni da su Kina i EU među najmoćnijim učesnicima svetske geopolitike. Skoro sve članice Evropske unije su članice Severnoatlantskog pakta, najmoćnije vojne organizacije na svetu. Kina je rastuća vojna sila koja se kandiduje da i sama postane jedan od polova svetske politike. Istovremeno, kao član Šangajske organizacije za saradnju, učestvuje u naporima za ograničavanje geopolitičke moći NATO-a. Na taj način Kina i EU su u posrednom geopolitičkom sukobu na svetskoj ravni.

Doduše, u nešto manjoj meri nego što je to Rusija, čiji je projekat gasovoda „Južni tok“ pod političkim pritiskom obustavljen iz istih razloga. Zanimljivo, kada je građen „Severni tok“, od kojeg najviše koristi ima Nemačka, stroga pravila i tenderi nisu važili. Sledeća na tapetu je rekonstrukcija i proširenje mađarske atomske elektrane „Pakš“. Mađarski premijer Viktor Orban ima nameru da se taj posao obavi sa ruskim kompanijama, što EU, odnosno Zapad uopšte ne gleda blagonaklono.

„Širenje kineskih stranih direktnih investicija se često posmatra kao pretnja, a strah od Kine preovladava na Zapadu“, prenosi kineska državna novinska agencija „Sinhua“ ocenu Đijanga Sikue, zamenika direktora Instituta za evropske studije u Kineskoj akademiji društvenih nauka. Uzimajući Evropsku uniju kao primer, Đijang navodi da su „neki kineski investicioni projekti blokirani jer, navodno, mogu da daju Kini strateško uporište. A kineske investicije zapravo donose korist za obe strane“, primećuje Đijang.

PUT I POJAS Brzina realizacije najveće kineske inicijative, kao i visina investicija, zadivljujući su. Podsećanja radi, kineski predsednik Si Đinping lansirao je projekat „Ekonomskog pojasa“ koji se oslanja na „Novi put svile“ u septembru 2013. Mesec dana kasnije najavio je i „Pomorski put svile za 21. vek“. Peking čitav ovaj koncept definiše kao „Jedan put i jedan pojas“, a radi se o izgradnji fascinantne mreže puteva, železničkih i pomorskih linija, uz niz regionalnih pojaseva i zona za trgovinu i industriju. Inicijativa najavljuje do sada neviđeni razvoj infrastrukture.

„Put i pojas“ obuhvata više od 60 zemalja i regiona sa ukupnim stanovništvom od 4,4 milijardi ljudi koji čine 63 odsto svetske populacije i 29 odsto globalne ekonomske moći.

Prema objašnjenju Martina Žaka, višeg saradnika na katedri za politiku i međunarodne studije Univerziteta u Kembridžu i autora knjige „Kada Kina vlada svetom“ u kojoj tvrdi da će „Kina postati dominantna globalna sila u narednim decenijama“, SAD su u potpuno drugačijoj situaciji. „Amerika je globalna sila koja sebe smatra šefom sveta. Većina Amerikanaca poriče njihov pad. Održavanje američke globalne hegemonije je izuzetno važno za njih. Tako da je američki stav nazadan i više antikineski“, objašnjava Martin Žak.

INVESTICIJE I PREPREKE Koja god bila pozadina zapadnog „straha od Kine“, Češka je ovaj problem rešila jednostavno – resetovanje odnosa Češke i Kine moguće je zato što se Češka oslobodila pritisaka SAD i Evropske unije, izjavio je predsednik ove zemlje Miloš Zeman uoči posete prvog čoveka Kine Si Đinpinga Pragu u martu prošle godine.

Ni Velika Britanija nije pokazala strah i odbojnost prema kineskim investicijama kada je prilikom posete kineskog predsednika pred njim, gde god je kročio, prostiran crveni tepih i kada je organizovano da kineski predsednik stigne u Bakingemsku palatu u kraljevskom stilu – u zlatnoj kočiji koju su vukli beli konji. Engleski novinari komentarisali su kako je to ponižavajuće za silu kakva je Britanija, da se London crveni od kineskih zastava. Vlast se nije obazirala na to. I Kina je danas jedan od najvećih infrastrukturnih investitora u Londonu.

Kina je zadržala svoju poziciju najvećeg inostranog ulagača u Nemačkoj u 2015. godini, sa novim rekordnim brojem projekata, prenela je „Sinhua“ 20. maja. U 2015. godini, naime, Kina je uložila u 260 grinfild projekata u Nemačkoj (37 odsto više nego u 2014), slede SAD sa 252 projekta i Švajcarska sa 203 projekta. To pokazuje i privlačnost Nemačke kao investicione lokacije za kineske kompanije, rekao je direktor nemačke Agencije za promociju investicija Akim Hartig.

I dok je Kina 6. maja prošle godine pozdravila 40. godišnjicu diplomatskih odnosa sa EU uz najavu da će prigodnim aktivnostima podržati međusobnu „vin-vin saradnju“ (u obostranu korist, dakle) i unapređenje odnosa, samo nekoliko dana posle toga poslanici Evropskog parlamenta glasali su protiv dodele statusa tržišne ekonomije Kini.

U rezoluciji se navodi da „prekomerni proizvodni kapaciteti Kine i njeno obaranje troškova izvoza imaju snažne socijalne, ekonomske i ekološke posledice u EU“. Evropski zakonodavci su konstatovali i da EU trenutno primenjuje 73 antidampinške mere na uvoz iz Kine. Kina je drugi najveći trgovinski partner EU, a vrednost dnevne trgovinske razmene je preko milijardu evra.

Premda je 90 zemalja već priznalo Kini status tržišne ekonomije, tome se i dalje protive njeni najveći trgovinski partneri – SAD, EU i Japan.

U „vodi“ sa takvim „ajkulama“ treba da „pliva“ i Srbija, koja se nada novim kineskim investicijama, pre svega u „RTB Bor“, sa dobrim izgledima da njen geostrateški položaj, za razliku od nekih prošlih vremena, sada može da ima pozitivan efekat. Uz nadu da se Evropska unija neće ponovo, kao u slučaju „Južnog toka“, pokazati kao kamen o vratu i prepreka našem ekonomskom razvoju i saradnji s tradicionalnim prijateljima.       

[/restrict]