Европски свилени гајтан

Пише Слободан Иконић

Стрепећи од кинеске економске експанзије, ЕУ и Запад строгоћу и своје дупле стандарде тренирају на малима, без обзира на то колико су им блиски. За њих, велике, резервисани су протекционизам и сила, помоћу којих су и постали економски гиганти

Тек што је нови амерички председник Доналд Трамп најавио много оштрији однос према Кини – скоро на свим пољима, од економских до војних – Европа је, као стара дама, на свој начин показала зубе Кинезима. Али уместо Трампових тешких и директних речи и претњи, Европска унија све завија у плашт економских и правних категорија и правила која неретко и сама крши.

[restrict]

ПРУГА ПОД ЛУПОМ Последњи случај у низу је брза пруга између Мађарске и Србије, северни део експресне линије Кина–Европа која се састоји од поморских путева и копнених транспортних система, као кључне тачке сарадње између Кине и Европе у оквиру иницијативе „Новог пута свиле“, тачније пројекта „Један појас, један пут“.

Под лупом је, пре свега, Мађарска јер, тобоже, није разјашњено да ли је начин на који Кинези желе да реализују овај пројекат у складу са европским прописима. Европски званичници испитују финансијску одрживост пруге вредне 2,89 милијарди долара, и да ли се њеном изградњом крше закони ЕУ према којима за велике саобраћајне пројекте морају да буду расписани јавни тендери.

Брисел се противи идеји да се, уједно са кредитом за извођење радова, договори и извођач радова, и реално је очекивати да такви услови буду постављени не само мађарској већ и српској страни.

Зорана Михајловић, министарска грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре у Влади Србије, истиче да је српска страна у сталном контакту са Европском комисијом, са комесарком за саобраћај ЕУ Виолетом Булц. На овом послу су, каже министарка и потпредседница владе, „урадили више у односу на Мађарску“, уз наду да ће све недоумице бити решене јер је у питању „изузетно значајан пројекат и за Србију и за Мађарску и за Кину, па и за ЕУ“.

Мађарска влада је пак саопштила да је потписала споразуме с Кином, укључујући анекс у којем се објашњава на који начин је пројекат усаглашен са законима ЕУ, после консултација с Бриселом.

Кинески државни медији писали су да је уговор о изградњи брзе пруге Београд–Будимпешта потписан током самита Кине и 16 земаља централне и источне Европе у Летонији прошлог новембра.

Брза пруга, којом би време путовања између српске и мађарске престонице било скраћено са осам на три сата, има велики значај и зато што је део експресне линије која би Централну Европу повезала с грчком луком Пиреј коју су купили Кинези.

КИНЕСКИ ЧЕЛИК Најава истраге кинеске брзе пруге Београд–Будимпешта уследила је само неколико дана пошто је Европска комисија увела антидампинг намете за челичне производе из Кине и Тајвана како би спречила да преплаве европско тржиште које је ионако у проблемима.

Комисија је саопштила да је истрага потврдила да се кинеске и тајванске цеви од нерђајућег челика и спојнице за цеви продају у Европи по дампинг ценама. Како кажу у ЕК, „незабележен је број одбрамбених трговинских мера уведен због нефер увоза челичних производа“. Од 39 антидампинг мера ЕУ, као и мера против подстицаја, 17 је уведено за производе из Кине.

Одлука Европске комисије о увођењу царина за кинески челик не односи се на Србију, речено је у Делегацији Европске комисије у Београду. Што ће рећи да мере ни на који начин нису повезане са антидампинг истрагом, коју Европска комисија тренутно води против увозника челика из Русије, Украјине, Србије и Ирана. Наиме, сумња се да Кина и Тајван покушавају да ове производе пласирају на тржиште ЕУ као произведене у Србији. У Министарству привреде Србије наводе да се мере изречене Тајвану и Кини односе на поступак покренут 2015. године, и да то нема везе са поступком за Србију, започетим прошле године.

С друге стране, Кина и ЕУ су највећи економски партнери. Кина је највеће тржиште ЕУ производа, међутим, кинеским компанијама је знатно теже да послују на тржишту Европске уније. Питање међусобне трговине било је једна од главних тема на недавном састанку земаља Г20 у кинеском граду Хангџоу. Кина је оптужена да преплављује светско тржиште јефтиним челиком и тако доминира над осталим произвођачима.

И док се председник Кине Си Ђинпинг залагао за слободно тржиште на светском нивоу, председник Европске комисије Жан-Клод Јункер позвао је Пекинг да прихвати ограничења, с обзиром на то да је својом досадашњом неконтролисаном производњом оборила цену и довела до „губитка послова“.

СТРАХ ОД КИНЕ Рекло би се да Запад има, благо речено, противречан став према кинеској економији и кинеским инвестицијама. Док готово све компаније које имало држе до себе из Европе или САД имају погоне у Кини, а свет се отима да привуче кинеске инвестиције, с друге стране постоји неповерење и страх од растуће улоге Кине.

Главни извори трвења у односима Кине и ЕУ јесу висок кинески суфицит у међусобној трговини, висока конкурентност кинеских производа на тржишту ЕУ и потрага Кине за изворима енергије у деловима света које земље Запада, укључујући водеће чланице ЕУ, сматрају својим традиционалним „забранима“, као што су Блиски исток и Африка.

Не треба заборавити ни да су Кина и ЕУ међу најмоћнијим учесницима светске геополитике. Скоро све чланице Европске уније су чланице Северноатлантског пакта, најмоћније војне организације на свету. Кина је растућа војна сила која се кандидује да и сама постане један од полова светске политике. Истовремено, као члан Шангајске организације за сарадњу, учествује у напорима за ограничавање геополитичке моћи НАТО-а. На тај начин Кина и ЕУ су у посредном геополитичком сукобу на светској равни.

Додуше, у нешто мањој мери него што је то Русија, чији је пројекат гасовода „Јужни ток“ под политичким притиском обустављен из истих разлога. Занимљиво, када је грађен „Северни ток“, од којег највише користи има Немачка, строга правила и тендери нису важили. Следећа на тапету је реконструкција и проширење мађарске атомске електране „Пакш“. Мађарски премијер Виктор Орбан има намеру да се тај посао обави са руским компанијама, што ЕУ, односно Запад уопште не гледа благонаклоно.

„Ширење кинеских страних директних инвестиција се често посматра као претња, а страх од Кине преовладава на Западу“, преноси кинеска државна новинска агенција „Синхуа“ оцену Ђијанга Сикуе, заменика директора Института за европске студије у Кинеској академији друштвених наука. Узимајући Европску унију као пример, Ђијанг наводи да су „неки кинески инвестициони пројекти блокирани јер, наводно, могу да дају Кини стратешко упориште. А кинеске инвестиције заправо доносе корист за обе стране“, примећује Ђијанг.

ПУТ И ПОЈАС Брзина реализације највеће кинеске иницијативе, као и висина инвестиција, задивљујући су. Подсећања ради, кинески председник Си Ђинпинг лансирао је пројекат „Економског појаса“ који се ослања на „Нови пут свиле“ у септембру 2013. Месец дана касније најавио је и „Поморски пут свиле за 21. век“. Пекинг читав овај концепт дефинише као „Један пут и један појас“, а ради се о изградњи фасцинантне мреже путева, железничких и поморских линија, уз низ регионалних појасева и зона за трговину и индустрију. Иницијатива најављује до сада невиђени развој инфраструктуре.

„Пут и појас“ обухвата више од 60 земаља и региона са укупним становништвом од 4,4 милијарди људи који чине 63 одсто светске популације и 29 одсто глобалне економске моћи.

Према објашњењу Мартина Жака, вишег сарадника на катедри за политику и међународне студије Универзитета у Кембриџу и аутора књиге „Када Кина влада светом“ у којој тврди да ће „Кина постати доминантна глобална сила у наредним деценијама“, САД су у потпуно другачијој ситуацији. „Америка је глобална сила која себе сматра шефом света. Већина Американаца пориче њихов пад. Одржавање америчке глобалне хегемоније је изузетно важно за њих. Тако да је амерички став назадан и више антикинески“, објашњава Мартин Жак.

ИНВЕСТИЦИЈЕ И ПРЕПРЕКЕ Која год била позадина западног „страха од Кине“, Чешка је овај проблем решила једноставно – ресетовање односа Чешке и Кине могуће је зато што се Чешка ослободила притисака САД и Европске уније, изјавио је председник ове земље Милош Земан уочи посете првог човека Кине Си Ђинпинга Прагу у марту прошле године.

Ни Велика Британија није показала страх и одбојност према кинеским инвестицијама када је приликом посете кинеског председника пред њим, где год је крочио, простиран црвени тепих и када је организовано да кинески председник стигне у Бакингемску палату у краљевском стилу – у златној кочији коју су вукли бели коњи. Енглески новинари коментарисали су како је то понижавајуће за силу каква је Британија, да се Лондон црвени од кинеских застава. Власт се није обазирала на то. И Кина је данас један од највећих инфраструктурних инвеститора у Лондону.

Кина је задржала своју позицију највећег иностраног улагача у Немачкој у 2015. години, са новим рекордним бројем пројеката, пренела је „Синхуа“ 20. маја. У 2015. години, наиме, Кина је уложила у 260 гринфилд пројеката у Немачкој (37 одсто више него у 2014), следе САД са 252 пројекта и Швајцарска са 203 пројекта. То показује и привлачност Немачке као инвестиционе локације за кинеске компаније, рекао је директор немачке Агенције за промоцију инвестиција Аким Хартиг.

И док је Кина 6. маја прошле године поздравила 40. годишњицу дипломатских односа са ЕУ уз најаву да ће пригодним активностима подржати међусобну „вин-вин сарадњу“ (у обострану корист, дакле) и унапређење односа, само неколико дана после тога посланици Европског парламента гласали су против доделе статуса тржишне економије Кини.

У резолуцији се наводи да „прекомерни производни капацитети Кине и њено обарање трошкова извоза имају снажне социјалне, економске и еколошке последице у ЕУ“. Европски законодавци су констатовали и да ЕУ тренутно примењује 73 антидампиншке мере на увоз из Кине. Кина је други највећи трговински партнер ЕУ, а вредност дневне трговинске размене је преко милијарду евра.

Премда је 90 земаља већ признало Кини статус тржишне економије, томе се и даље противе њени највећи трговински партнери – САД, ЕУ и Јапан.

У „води“ са таквим „ајкулама“ треба да „плива“ и Србија, која се нада новим кинеским инвестицијама, пре свега у „РТБ Бор“, са добрим изгледима да њен геостратешки положај, за разлику од неких прошлих времена, сада може да има позитиван ефекат. Уз наду да се Европска унија неће поново, као у случају „Јужног тока“, показати као камен о врату и препрека нашем економском развоју и сарадњи с традиционалним пријатељима.       

[/restrict]