ZA NOVO DOBA – NOVA NORMALNOST

Piše Živadin Jovanović

Snažan, moderan i profitabilan javni sektor privrede u Srbiji bitna je pretpostavka ekonomskog suvereniteta, bezbednosti i odbrane zemlje, ljudskih prava i očuvanja životnog standarda građana. Zato taj sektor treba ojačati, modernizovati, stranačka rukovodstva zameniti visokoprofesionalnim, a ne slabiti ili držati na stubu srama samo zato što je građen u vreme socijalističkog sistema

Tokom 2016. nastavljene su i ubrzane duboke promene u globalnim međunarodnim  odnosima zahvatajući same osnove i strukturu svetskog poretka označivši početak novog doba civilizacije. Svetski poredak organizovan po modelu piramide u kome se svi povinuju jednom centru moći nepovratno odlazi u istoriju. Uspostavlja i jača multipolarni svetski poredak čija je polazna osnova poštovanje principa suverenosti,  ravnopravnosti i partnerstva. Vodeće zemlje globalnih promena i uspostavljanja novog svetskog poretka su Rusija i Kina.

[restrict]

OTPOR GLOBALISTA Svedoci smo ubrzanog rasta značaja novih međunarodnih integracija, institucija i inicijativa kao što su BRIKS, Šangajska organizacija za saradnju, Evroazijska unija, Nova razvojna banka, globalni megaprojekat „Jedan put – Jedan pojas“ i druge. Grupa 20, koja obuhvata i zemlje rastuće ekonomske i političke moći, potiskuje ekskluzivnost G8.

Dolazak Donalda Trampa na mesto predsednika SAD, iako sa protivrečnim porukama, predstavlja novi udarac elitama i elitizmu. Da li je on populista ili nije, šta je suština populizma u uslovima dugotrajne otuđenosti elita od masa i neprekidnog produbljivanja socijalne provalije između elite i masa nije presudno za trend koji je svima prepoznatljiv. Posebnu pažnju privlače stavovi predsednika Donalda Trampa da SAD neće drugima silom nametati svoj model i stavove, da svaka zemlja ima pravo da stavlja svoje interese na prvo mesto, kao i da je on za dijalog sa Rusijom a ne za konfrontaciju.

Novo doba se ne rađa bez inercije starog, snažnih otpora, pa i opasnosti od unutrašnjih potresa i novih kriznih žarišta. Otpor pružaju moćne globalizovane strukture multinacionalnog korporativnog liberalnog sistema, svi koji se ne mire sa gubljenjem stečenih privilegija i neizbežnošću preraspodele bogatstva. Ishod predstojećih izbora u nizu ključnih zemalja EU (Nemačka, Francuska, Italija, Holandija) pokazaće karakter, širinu i intenzitet promena u Evropi

 

NACIONALNI DRUŠTVENI DIJALOG Da bi se došlo do optimalnog koncepta koji, s jedne strane, odražava trajne vitalne državne i nacionalne interese, a s druge strane, uvažava novo doba i novu strukturu Evrope i sveta, neophodno je otvoriti širok demokratski dijalog u društvu. To treba da bude nacionalni dijalog u kome najpozvaniji stručnjaci i naučnici, ljudi koji nisu ograničeni stranačkom pripadnošću, slobodno i nezavisno iznose svoje ideje i predloge o vitalnim pitanjima nacije. Veliko ograničenje predstavlja široko prisustvo dogmatizma ideologije neoliberalnog kapitalizma. Posebno su opasne i štetne dogme o „jedinom putu“, apsolutnoj privatizaciji, idolopoklonstvu prema stranim vrednostima, stranim investicijama i njima slične. Kreativna društvena misao i istraživanje puteva razvoja su na zabrinjavajuće niskom nivou.

Obnovu društva valjalo bi započeti vraćanjem nacionalnog samopoštovanja, dostojanstva i samopouzdanja. Bez toga biće teško pokrenuti stvaralačku energiju i elan. U sve što je u Evropi kroz istoriju bilo i ostalo najbolje, a pre svega, u njenu slobodu i kulturu, ugrađen je i ogroman doprinos Srbije i srpskog naroda. Vraćanje samopoštovanja i dostojanstva, u velikoj meri, zavisi od poruka i držanja strateških nivoa države, stanja nauke, kulture i obrazovanja.

Kako u sadašnjim okolnostima obezbediti dogradnju i funkcionisanje državnog sistema sa nezavisnim institucijama koje će normalno funkcionisati u skladu sa podelom vlasti? Država je u nizu oblasti urušena, ograničena, zakočena, zagušena – ne funkcioniše. Ni najsvežiji primer da Srbija nema ledolomaca iako ima najdužu deonicu Dunava nije beznačajan. Ko bi znao gde sve nešto što je neophodno i normalno nedostaje u državi. To nanosi štetu razvoju, standardu, pravima građana i ugledu zemlje. Čini se da je glavni uzrok tome stranačka podela državnih poslova, odnosno partokratija. Dok položaj i sigurnost zavise od lojalnosti stranci, a ne od stručnosti i efikasnosti teško da može biti napretka. Funkcionisanje države ugroženo je i dopuštanjem opasnog mešanja stranih faktora u unutrašnje poslove Srbije.

 

USLOVI EKONOMSKOG SUVERENITETA Srbiji je potrebna strategija dugoročnog ekonomskog razvoja. Dugoročno i jasno utvrđivanje prioriteta zasnovanih na sopstvenim privrednim, prirodnim i ljudskim resursima treba da obezbedi najpovoljniju i najproduktivniju privrednu strukturu, stabilnost i sinergiju svih faktora razvoja. O tome neće razmišljati ni strani investitori, ni MMF, IBRD. To je posao za državu.

Snažan, moderan i profitabilan javni sektor privrede u Srbiji bitna je pretpostavka ekonomskog suvereniteta, bezbednosti i odbrane zemlje, ljudskih prava i očuvanja životnog standarda građana. Zato taj sektor treba ojačati, modernizovati, stranačka rukovodstva zameniti visokoprofesionalnim, a ne slabiti ili držati na stubu srama samo zato što je građen u vreme socijalističkog sistema, kako bi se što jeftinije rasprodao. Beogradski forum kao i mnoge nezavisne partnerske organizacije dižu glas protiv rasprodaje „Telekoma“, EPS-a, PKB-a, „Dunav osiguranja“, luka na Dunavu, poljoprivrednog zemljišta, voda, šuma, kao i prirodnog bogatstva uopšte. Ta dobra i sisteme za ugled i ponos Srbije, nasledile su, stvarale, sačuvale i prosledile posleratne generacije ne da bi na njima profit ubirali stranci i domaći tajkuni, već da bi trajno služile građanima i da bi ostali pod njihovom kontrolom. Rasprodaja navedenih sistema i dobara bilo bi neodgovorno i kratkovido odricanje od poslednjih oslonaca ekonomskog suvereniteta, modernog tehnološkog razvoja i uslova bezbednosti i zdravlja.

U septembru ove godine stupa na snagu zakon prema kome će stranci moći da stiču pravo vlasništva na poljoprivrednom zemljištu. Beogradski forum i partnerske nezavisne organizacije zalažu se da se stupanje na snagu tog zakona odloži za 10 godina, nakon čega bi se pitanje ponovo razmotrilo. U svakom slučaju, Srbija, koja nije članica EU, i ne zna se da li će i kada postati, ne bi smela i u tom pogledu da čini veće ustupke briselskoj birokratiji nego što su to učinile mnoge članice EU (Mađarska, Slovenija, Poljska, Češka, Hrvatska). Oranice, proizvodnja hrane i rečni tokovi su strateške prednosti Srbije u odnosu na većinu evropskih zemalja kojih se, ni po koju cenu, ne bismo smeli lišiti, odnosno preneti u vlasništvo strancima. U suprotnom Srbija bi ugrozila sopstvenu bezbednost, javno zdravlje i ekonomski suverenitet.

Smatramo da je potrebno završiti dosadašnje aranžmane sa MMF. MMF-u su preneta ovlašćenja odlučivanja o životnim pitanjima građana Srbije i preuzete obaveze čije izvršavanje ugrožava ekonomski suverenitet zemlje, kao i položaj i prava budućih generacija. Većina, ako ne sve zemlje kojima je MMF „pomagao“, ima negativna iskustva zbog toga što MMF ne vodi računa o standardu građana i nezavisnosti zemalja već o sigurnosti kreditora i interesima multinacionalnih korporacija, po cenu držanja dužničkih zemalja u položaju trajne zavisnosti.

Mi iz Beogradskog foruma, kao i mnogi iz naših partnerskih organizacija, uvereni smo i da neutralnost zemlje treba uzdići na nivo ustavnog principa jer takva politika proizlazi kako iz geopolitičkog položaja, tako i iz istorijskih iskustava Srbije. Iako je to uvek pitanje suverene odluke Srbije, treba reći da i novi trendovi u razvoju globalnih odnosa predstavljaju povoljniji ambijent za takvu odluku.   

ČETIRI VELIKE PREVARE ZAPADA

Odnos Zapada prema Srbiji u vezi sa Kosovom i Metohijom je istorija kontinuiranih velikih prevara. Devedesetih godina i Zapad je osuđivao tzv. OVK kao terorističku i držao je na listi terorističkih organizacija. Kada je ocenio da mu može koristiti za promenu vlasti, Zapad ju je proglasio za oslobodilačku i uzeo za saveznika tokom agresije NATO 1999. To bi za ovu priliku mogla biti prva velika prevara Zapada.
Juna 1999. Zapad je u SB UN jednoglasno glasao za Rezoluciju 1244 kojom se Srbiji (SRJ) garantuje suverenitet i teritorijalni integritet, a status za KiM određuje kao autonomija u okviru Srbije (SRJ). Odmah po usvajanju, Zapad je počeo da radi na njenom kršenju. Izmeštanje pitanja Kosova i Metohije sa koloseka UN na kolosek EU je treća velika prevara Zapada sprovedena u saradnji sa eksponentima interesa Zapada u Beogradu.
Potpisivanje tzv. Sporazuma o principima normalizacije 2013. godine u Briselu predstavlja četvrtu veliku prevaru Srbije od Zapada.

 

Deo izlaganja na godišnjoj Skupštini Beogradskog foruma za svet ravnopravnih, održanoj u subotu, 28. januara u Beogradu

[/restrict]