ЗА НОВO ДОБА – НОВА НОРМАЛНОСТ

Пише Живадин Јовановић

Снажан, модеран и профитабилан јавни сектор привреде у Србији битна је претпоставка економског суверенитета, безбедности и одбране земље, људских права и очувања животног стандарда грађана. Зато тај сектор треба ојачати, модернизовати, страначка руководства заменити високопрофесионалним, а не слабити или држати на стубу срама само зато што је грађен у време социјалистичког система

Током 2016. настављене су и убрзане дубоке промене у глобалним међународним  односима захватајући саме основе и структуру светског поретка означивши почетак новог доба цивилизације. Светски поредак организован по моделу пирамиде у коме се сви повинују једном центру моћи неповратно одлази у историју. Успоставља и јача мултиполарни светски поредак чија је полазна основа поштовање принципа суверености,  равноправности и партнерства. Водеће земље глобалних промена и успостављања новог светског поретка су Русија и Кина.

[restrict]

ОТПОР ГЛОБАЛИСТА Сведоци смо убрзаног раста значаја нових међународних интеграција, институција и иницијатива као што су БРИКС, Шангајска организација за сарадњу, Евроазијска унија, Нова развојна банка, глобални мегапројекат „Један пут – Један појас“ и друге. Група 20, која обухвата и земље растуће економске и политичке моћи, потискује ексклузивност Г8.

Долазак Доналда Трампа на место председника САД, иако са противречним порукама, представља нови ударац елитама и елитизму. Да ли је он популиста или није, шта је суштина популизма у условима дуготрајне отуђености елита од маса и непрекидног продубљивања социјалне провалије између елите и маса није пресудно за тренд који је свима препознатљив. Посебну пажњу привлаче ставови председника Доналда Трампа да САД неће другима силом наметати свој модел и ставове, да свака земља има право да ставља своје интересе на прво место, као и да је он за дијалог са Русијом а не за конфронтацију.

Ново доба се не рађа без инерције старог, снажних отпора, па и опасности од унутрашњих потреса и нових кризних жаришта. Отпор пружају моћне глобализоване структуре мултинационалног корпоративног либералног система, сви који се не мире са губљењем стечених привилегија и неизбежношћу прерасподеле богатства. Исход предстојећих избора у низу кључних земаља ЕУ (Немачка, Француска, Италија, Холандија) показаће карактер, ширину и интензитет промена у Европи

 

НАЦИОНАЛНИ ДРУШТВЕНИ ДИЈАЛОГ Да би се дошло до оптималног концепта који, с једне стране, одражава трајне виталне државне и националне интересе, а с друге стране, уважава ново доба и нову структуру Европе и света, неопходно је отворити широк демократски дијалог у друштву. То треба да буде национални дијалог у коме најпозванији стручњаци и научници, људи који нису ограничени страначком припадношћу, слободно и независно износе своје идеје и предлоге о виталним питањима нације. Велико ограничење представља широко присуство догматизма идеологије неолибералног капитализма. Посебно су опасне и штетне догме о „једином путу“, апсолутној приватизацији, идолопоклонству према страним вредностима, страним инвестицијама и њима сличне. Креативна друштвена мисао и истраживање путева развоја су на забрињавајуће ниском нивоу.

Обнову друштва ваљало би започети враћањем националног самопоштовања, достојанства и самопоуздања. Без тога биће тешко покренути стваралачку енергију и елан. У све што је у Европи кроз историју било и остало најбоље, а пре свега, у њену слободу и културу, уграђен је и огроман допринос Србије и српског народа. Враћање самопоштовања и достојанства, у великој мери, зависи од порука и држања стратешких нивоа државе, стања науке, културе и образовања.

Како у садашњим околностима обезбедити доградњу и функционисање државног система са независним институцијама које ће нормално функционисати у складу са поделом власти? Држава је у низу области урушена, ограничена, закочена, загушена – не функционише. Ни најсвежији пример да Србија нема ледоломаца иако има најдужу деоницу Дунава није безначајан. Ко би знао где све нешто што је неопходно и нормално недостаје у држави. То наноси штету развоју, стандарду, правима грађана и угледу земље. Чини се да је главни узрок томе страначка подела државних послова, односно партократија. Док положај и сигурност зависе од лојалности странци, а не од стручности и ефикасности тешко да може бити напретка. Функционисање државе угрожено је и допуштањем опасног мешања страних фактора у унутрашње послове Србије.

 

УСЛОВИ ЕКОНОМСКОГ СУВЕРЕНИТЕТА Србији је потребна стратегија дугорочног економског развоја. Дугорочно и јасно утврђивање приоритета заснованих на сопственим привредним, природним и људским ресурсима треба да обезбеди најповољнију и најпродуктивнију привредну структуру, стабилност и синергију свих фактора развоја. О томе неће размишљати ни страни инвеститори, ни ММФ, ИБРД. То је посао за државу.

Снажан, модеран и профитабилан јавни сектор привреде у Србији битна је претпоставка економског суверенитета, безбедности и одбране земље, људских права и очувања животног стандарда грађана. Зато тај сектор треба ојачати, модернизовати, страначка руководства заменити високопрофесионалним, а не слабити или држати на стубу срама само зато што је грађен у време социјалистичког система, како би се што јефтиније распродао. Београдски форум као и многе независне партнерске организације дижу глас против распродаје „Телекома“, ЕПС-а, ПКБ-а, „Дунав осигурања“, лука на Дунаву, пољопривредног земљишта, вода, шума, као и природног богатства уопште. Та добра и системе за углед и понос Србије, наследиле су, стварале, сачувале и проследиле послератне генерације не да би на њима профит убирали странци и домаћи тајкуни, већ да би трајно служиле грађанима и да би остали под њиховом контролом. Распродаја наведених система и добара било би неодговорно и кратковидо одрицање од последњих ослонаца економског суверенитета, модерног технолошког развоја и услова безбедности и здравља.

У септембру ове године ступа на снагу закон према коме ће странци моћи да стичу право власништва на пољопривредном земљишту. Београдски форум и партнерске независне организације залажу се да се ступање на снагу тог закона одложи за 10 година, након чега би се питање поново размотрило. У сваком случају, Србија, која није чланица ЕУ, и не зна се да ли ће и када постати, не би смела и у том погледу да чини веће уступке бриселској бирократији него што су то учиниле многе чланице ЕУ (Мађарска, Словенија, Пољска, Чешка, Хрватска). Оранице, производња хране и речни токови су стратешке предности Србије у односу на већину европских земаља којих се, ни по коју цену, не бисмо смели лишити, односно пренети у власништво странцима. У супротном Србија би угрозила сопствену безбедност, јавно здравље и економски суверенитет.

Сматрамо да је потребно завршити досадашње аранжмане са ММФ. ММФ-у су пренета овлашћења одлучивања о животним питањима грађана Србије и преузете обавезе чије извршавање угрожава економски суверенитет земље, као и положај и права будућих генерација. Већина, ако не све земље којима је ММФ „помагао“, има негативна искуства због тога што ММФ не води рачуна о стандарду грађана и независности земаља већ о сигурности кредитора и интересима мултинационалних корпорација, по цену држања дужничких земаља у положају трајне зависности.

Ми из Београдског форума, као и многи из наших партнерских организација, уверени смо и да неутралност земље треба уздићи на ниво уставног принципа јер таква политика произлази како из геополитичког положаја, тако и из историјских искустава Србије. Иако је то увек питање суверене одлуке Србије, треба рећи да и нови трендови у развоју глобалних односа представљају повољнији амбијент за такву одлуку.   

ЧЕТИРИ ВЕЛИКЕ ПРЕВАРЕ ЗАПАДА

Однос Запада према Србији у вези са Косовом и Метохијом је историја континуираних великих превара. Деведесетих година и Запад је осуђивао тзв. ОВК као терористичку и држао је на листи терористичких организација. Када је оценио да му може користити за промену власти, Запад ју је прогласио за ослободилачку и узео за савезника током агресије НАТО 1999. То би за ову прилику могла бити прва велика превара Запада.
Јуна 1999. Запад је у СБ УН једногласно гласао за Резолуцију 1244 којом се Србији (СРЈ) гарантује суверенитет и територијални интегритет, а статус за КиМ одређује као аутономија у оквиру Србије (СРЈ). Одмах по усвајању, Запад је почео да ради на њеном кршењу. Измештање питања Косова и Метохије са колосека УН на колосек ЕУ је трећа велика превара Запада спроведена у сарадњи са експонентима интереса Запада у Београду.
Потписивање тзв. Споразума о принципима нормализације 2013. године у Бриселу представља четврту велику превару Србије од Запада.

 

Део излагања на годишњој Скупштини Београдског форума за свет равноправних, одржаној у суботу, 28. јануара у Београду

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *