ДИРЕКТИВА: РАЂАЈ!

Пише ЗОРАН МИЛОШЕВИЋ

Одлука кинеске владе да одустане од политике једног детета довела је до правог беби-бума у најмногољуднијој држави на свету

Прошле године у Кини се родило 17,86 милиона деце, саопштио је јавности представник Државног комитета НР Кине за здравље и планирање породице Јан Венчжуан 23. јануара 2017. године. Овај податак звучи невероватно, јер ако се зна да је у овој држави у периоду 2011–2015. на свет у просеку годишње стизало „само“ 1,4 милиона деце, онда размере бума рађања имају домет светског феномена.

Све је почело одлуком Петог пленума Комунистичке партије Кине у октобру 2015 – подвучена је црта над политиком „једна породица – једно дете“ и кинеским породицама је дозвољено да имају двоје деце, почевши од 1. јануара 2016. године. Млади брачни парови ово су прихватили, о чему најбоље говори прошлогодишњи беби-бум. Пленум је, да додамо, нову политику образложио „потребом стварања бољег баланса ради решавања проблема старења становништва“.

Сада је, дакле, интригантно питање да ли је ово образложење истинито или се нешто крије иза тога што је најмногољуднија држава скинула ограничење на рађање деце? Ако знамо да Кина има око невероватних милијарду и 370 милиона становника, а нова политика у наредних пет година треба да повећа број становника за 300 милиона, сумња добија на тежини.

[restrict]

ДЕМОГРАФСКИ ДИСБАЛАНС Правило по којем је кинеска породица могла да има само једно дете уведено је 1979. јер је „раст становништва подривао ефекте економских реформи започетих 1978. године“. Благодарећи тој политици број новорођенчади по породици се умањио до 2015. године са 5,9 на 1,8. То је помогло да се заустави неконтролисани раст становништва у Кини, али цена је била висока. Млади брачни парови су често прекидали трудноћу ако је дете било женског пола, што је резултовало тиме да је 2014. у Кини било 25 милиона мушкараца више него жена истог узраста, па неки младићи нису имали прилику да се ожене.

Истовремено број људи старијих од 65 година порастао је током последњих 20 година са четири на девет одсто, а да се наставила политика „једна породица – једно дете“, према предвиђањима демографа, 2050. године достигли би у структури становништва чак 30 одсто. То је значајно више него у садашњем Јапану, чије становништво је најстарије на планети. Брзи раст броја пензионера у Кини претио је да успори економски раст, а познато је да се кинеска економија традиционално ослања на младу и јефтину радну снагу.

Политика „једна породица – једно дете“ имала је и одређене олакшице за оне које су желели друго дете. Наиме, уколико би родитељи платили „порез на друго дете“ (од њега су биле ослобођене националне мањине), који је износио 30.000 јуана (око 5.000 америчких долара), могли су да имају двоје деце. Кинеска култура даје предност мушкој деци, па су родитељи који су добили ћерку били главне платише овог пореза. Сада ће многе породице које су имале ћерке уштедети овај новац и добити шансу да роде и сина. Ова мера је, између осталог, подигла и популарност Комунистичке партије код оних који су заинтересовани за повећање породице, али и код Кинеза који се баве пословима везаним за децу – највише су се обрадовали продавци дечје опреме, играчака и гардеробе. Медији преносе да је власник познатог кинеског супермаркета, „Мали император“ три дана славио нову меру. У интервју за кинеску државну телевизију кратко је образложио своје тродневно славље: „Слава партији, бићу богат човек!“

ПРОПАГАНДНИ ПРЕОКРЕТ Међутим, према тврдњама кинеских политичара главни разлози за укидање политике „једна породица – једно дете“ су у сфери економије. Пошто савремена Кина има велики економски раст, просечна плата је премашила 1.000 долара (посебно у великим градовима), тако да многе породице могу да плате порез на друго дете. Другим речима, према тумачењу кинеских социолога, омогућавање рађања другог детета мотивисано је убрзаним старењем становништва. Тренутно Кина има 110 милиона пензионера, а 2050. године биће их 440 милиона. То је армија стараца о којој неко треба да се брине. Истовремено се број деце смањивао, што је угрожавало тешко стечено благостање. Влада, једноставно, није имала другог избора.

Нова политика рађања у Кини има за циљ да повећа рађање на годишњем нивоу до између 17 и 20 милиона нове деце, што би држави омогућило да увећа становништво на 1,42 милијарде. Започета је и изградња нових породилишта, али и школовање медицинског кадра, наводи кинески портал „Чајна дејли“.

Држава је предузела и додатне мере пропаганде рађања, односно „моде“ рађања двоје деце, јер су прва истраживања показала да Кинези у новим околностима имају значајне хедонистичке склоности и да не желе да се „оптерете“ новим породичним обавезама. Наиме, Свекинеско друштво жена је спровело социолошко истраживање којим су дошли до података да 53 одсто младих брачних парова не жели друго дете. Узрок је, поред хедонистичких навика, укорењеност мишљења да је једно дете довољно. Овај став је усвојен чак и у селима, тако да просечна кинеска породица сада има између 2,6 и 2,7 чланова. Осим тога, пропаганда се усмерава ка популарности рађања женске деце, јер подаци казују да ће се до 2020. године догодити ново смањење женске популације за пет милиона, па ће Кинези бити принуђени „да увозе младе“.

Бројне телевизијске станице упозоравају младе парове да ће уколико за пет година роде 300 милиона деце, она унети склад у раст потражње роба и спасиће Кину од надвијајуће економске кризе (кинеска економија није изолована од светске и ипак „шкрипи“). Политички активисти Комунистичке партије скоро да наређују: „Рађај!“, како Кина не би доживели судбину Јапана (где је од 127 милиона становника чак 27 милиона старијих од 65 година).

Да је нова кинеска породична политика успешна, сведоче и прва предвиђања за 2017, а на основу регистрованим трудноћа, која кажу да ће светло кинеског неба угледати много више деце него 2016. године.

Ипак, има и другачијих мишљења. Неки социолози сматрају да ће ова нова демографска политика кинеске владе довести до пренасељености у великим градовима и до невероватних еколошких проблема (загађења, недостатка воде итд.) Такође, упозоравају да је Кина с великом муком дошла до завидног стандарда људи, а нова деца су претња истом.        

[/restrict]