Zona sumraka – Ulična ginekologija

Piše FILIP RODIĆ

U čemu je razlika između pedijatra i pedofila? Pa u tome što pedofil zaista voli decu, kaže vic-pitalica. Po ovoj analogiji i liberalnom svetonazoru, razlika između Donalda Trampa i Bila Klintona bila bi u tome što Klinton „zaista voli žene“

Poruke koje su Donald Tramp i Hilari Klinton slali, ne samo tokom predsedničke kampanje, potpuno su suprotne. Jaz između njih dubok je i, reklo bi se, nepremostiv. Uzmimo za primer poruke koje su upućivali ženskoj populaciji. Na rečima Tramp je doživeo svojevrsnu blamažu jer je u javnost procureo snimak „muškog“ razgovora u kojem kaže da ga lepe žene privlače „kao magnet“ i da poželi da ih „zgrabi za p***u“. Klintonova je isticala da je „ponosni borac za ženska prava celog svog života“.

Na delima, stvar je drugačija. Trampova prva žena Ivana ostavila ga je 1991, posle 15 godina braka, kada je počeo aferu sa svojom drugom ženom Marlom Mejpls, i dobila oko 60 miliona dolara. Mejpelsova i Tramp su se razveli 1999, posle šest godina zajedništva i ona je otišla sa oko 20 miliona. S Melanijom je u braku od 2005. I jedna, i druga bivša žena nikada (makar ne javno) nisu ružno govorile o Donaldu i obe su na inauguraciji sedele u prvom redu. Ivana je svojevremeno izjavila da su ona i Donald „najbolji prijatelji“. Izvesno obostrano poštovanje tu mora postojati i svi učesnici su pokazali da se dostojanstvo može zadržati i pored svih problema. Dobro, za njih bi se moglo reći da su „sponzoruše“ i da su zarad novca spremne na sve, pa i da se odreknu sopstvenog dostojanstva. Čudno je, međutim, da ovakav pristup prema njima najčešće imaju feministkinje i liberali, što nije baš u skladu sa njihovim deklarativnim idejama o slobodi i neotuđivom vlasništvu nad svojim telom.

[restrict]

Zanemarimo ove neosvešćene „sponzoruše“ i pogledajmo šta nam je pokazala ona koja se celog života bori za ženska prava. Pošto ju je muž obrukao pred celim svetom blatnjavom aferom s Monikom Levinski i nakon što se ispostavilo da je spisak žena sa kojima je bivši predsednik vodio ljubav (bez obzira na to da li su one na to pristajale ili ne) gotovo nepregledan, ponosita Hilari je podvila rep i ostala sa Bilom. Sa konzervativnog gledišta ovakva doza odanosti i razumevanja je nešto pozitivno, ali sa „progresivnog“, „feminističkog“, politika „sedi i ćuti“ to svakako nije. Ali kome su još bitna dela, kada su tu velike reči? Liberalima koji Trampa, na primer, optužuju za huškanje na rat pored Bila i Hilari Klinton i Baraka Obame koji nisu zaratili samo sa onima sa kojima nisu hteli i koji su se otvoreno radovali ubistvima drugih ljudi, svakako ne. Zato je mizogin Tramp, a ne seksualni manijak Bil pored kojeg ni Bela kuća nije sigurna kuća. Zato od „stokholmskog sindroma“ pate Ivana, Marla i Melanija, a ne Hilari.

Ako su reči, a ne dela, toliko važne, pogledajmo onda njih. „Ženski marš“ protiv Trampa održan u više od 600 gradova širom sveta, uključujući i Beograd, u većoj meri je obeležen ginekologijom, a ne politikom. U stvari, najpreciznije bi bilo reći da je obeležen ginekološkom politikom. Transparenti i parole obilovali su terminima kao što su materica, jajnici, vagina itd. Od „Moja materica, moja stvar“ u Las Vegasu do „Ni državu, ni Boga blizu jajnika moga“ u Beogradu, ženska anatomija je bila centralna tema. U drugom redu našle su se parole „ljubavi“, „tolerancije“ i „poštovanja“. O kakvoj toleranciji i poštovanju govore ljudi koji nisu u stanju da poštuju i tolerišu demokratski izbor većine građana Amerike? Da ne govorimo o ljubavi prema drugome koja je takva da su beogradske demonstrantkinje protiv Trampa i „fašizma“ protest okončale ispred Hrama Svetog Save. Kakve veze Sveti Sava ima sa Trampom i kakve veze srpska crkva ima sa fašizmom? Ili su, možda, svi vernici fašisti koje je trebalo abortirati, kao što se poziva na abortiranje Trampa? Pri tome, demonstrantkinje su s ponosom nosile poster žene s čadorom koji je ovim povodom napravio tvorac Obaminih predizbornih plakata. Da se zaključiti da je jedna religija koja, pored ostalog, žene smatra nižim bićima, dobrodošla i da je njena represija žena stvar tolerancije i različitosti, dok je pravoslavlje zlo.

Najveći deo (ali ne sva) sumanutosti demonstranata uočljiv je u izjavi jedne od organizatorki marša u Beogradu Sanje Pavlović iz Autonomnog ženskog centra. „Mi smo uvek na strani žena (…) Ja kao feministkinja imam odgovornost da nikad ne kažem o ženi lošu reč“, rekla je ona. Pa, devojko, valjda si na strani istine i pravde, a ne žene! Može i žena, valjda, nekada da ne bude u pravu i da se ogreši. To nije ništa bolje ili pametnije nego reći „ja sam uvek na strani Srba“, „belaca“, „hrišćana”, „budista“… Na licemerje u ovome najbolje je ukazala proslavljena porno glumica Džena Džejmison javno iskritikovavši voditelja Bila Mejhera jer je prozivao Trampa zbog snimka pomenutog na početku teksta. Džejmisonova je podsetila na to kako se on u njenom prisustvu ponašao prema ženama u Plejbojevoj vili. Ali on je liberal, pa mu se može. Kao što su feministkinje poput Sanje „uvek na strani žena“, tako su i uvek na strani liberala. I kada  zlostavljaju žene, i kada pokreću ratove, i kada ubijaju ljude. Važno je šta pričaju. Reči, a ne dela!  

[/restrict]