Zastava EU pala u Moldaviji

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Predsednik Igor Dodon poručio u Moskvi da je Moldavija spremna za prekid evrointegracija i istupanje iz sporazuma o stabilizaciji sa EU, a da je njihova nova destinacija Evroazijska ekonomska unija

Prošlo je tek mesec dana od 23. decembra, kada je predsednik Moldavije Igor Dodon stupio na dužnost, a novi lider iz Kišinjova je brojnim potezima već uspeo da šokira zapadnu javnost – i na delu dokaže da njegova proruska retorika nije bila predizborni trik. Predsednik Dodon je, kao prvi moldavski šef države od 2008, već stigao da poseti poluotcepljenu Pridnjestrovsku Moldavsku Republiku (PMR), gde se susreo sa, takođe novoizabranim, predsednikom Vadimom Krasnoseljskim. Među prvim Dodonovim potezima bilo je i oduzimanje moldavskog državljanstva bivšem rumunskom predsedniku Trajanu Baseskuu, koji već godinama planira aneksiju Moldavije – u čemu ga je prethodni režim u Kišinjovu zdušno podržavao.

[restrict]

NOVI PRIORITETI Pokazujući očigledan zaokret državnog broda, Igor Dodon je sa svoje rezidencije uklonio zastavu EU, koju je njegov predsednik Nikolaj Timofti ponosno istakao kao znak vernosti i pripadnosti Moldavije Briselu. Jasno je da skidanje „plave krpe“ sa fasade predsedničke rezidencije predstavlja brutalnu poruku briselskim činovnicima, jednako kao i Dodonove izjave iz predizbornih nastupa o tome da je „Krim faktički deo Rusije“. Dodon je ispunio još jedno obećanje dato u predsedničkoj kampanji, a potvrđeno i posle izbora, mesec dana pre inauguracije – smenio je ministra odbrane Anatolija Šalarua, glavnog moldavskog natofila i čoveka koji je u Kišinjovu otvorio NATO kancelariju, o čemu je naš list ranije pisao („Pečat“ br. 447).

Sumirajući više nego upečatljiv učinak svog prvog meseca na mestu predsednika, Dodon je 18. januara posetio Moskvu, gde ga je primio ruski šef države Vladimir Putin. Dodon je i tu izmenio redosled prioriteta: ako su svi njegovi prethodnici odmah po postavljenju najpre išli u Brisel i Bukurešt, novi moldavski lider svojim potezom podvukao je da – više ništa neće biti kao pre. To je i logično. Dodon je prvi predsednik Moldavije koji je izabran na neposrednim izborima, svenarodnim glasanjem. Njegova ključna poruka u Moskvi glasi: Moldavija je spremna da započne proces napuštanja evrointegracija, odnosno istupanja iz sporazuma o stabilizaciji. Nova destinacija je Evroazijska ekonomska unija (EAU).

Naravno, zapadni mediji su u željama i težnjama moldavskog naroda, iscrpljenog i osiromašenog na svom „evropskom putu“, odmah prepoznali „ruku Kremlja“, insinuirajući da tu nisu čista posla. Uticajni londonski „Fajnenšel tajms“ video je u tome „pobedu Putina“, ne zapitavši se da nije možda po sredi demokratska pobeda Moldavaca? Ili je njima zabranjeno da glasaju za lidere koje smatraju sposobnim da ih oslobode statusa najsiromašnije zemlje Evrope? Možda je Putin hakovao i hipnotisao milione Moldavaca, pa sada više veruju svojim praznim džepovima i frižiderima, nego televizijskim ekranima punim slatkih i sočnih evropskih vrednosti?

Mora biti da je Putin kriv ako Moldavija ne želi da bude uvučena u NATO i u sastav Rumunije, gde bi uveče zaspali kao neutralna država, a ujutru se probudili na prvoj liniji fronta protiv Rusije? Da li ih to autoritarna filozofija Kremlja uči da je bolje živeti sa većim platama i u prijateljstvu sa Rusijom, nego gladan poginuti u „svetom neoliberalnom ratu“? Suočeni s takvim izborom, milioni Modavaca nedvosmisleno su se izjasnili za Rusiju, a protiv EU. Predstoji još da svoj izbor potvrde na parlamentarnim izborima. Ako Dodonova Partija socijalista osvoji većinu, moldavski evroazijski put biće nezaustavljiv.

„ČARI“ RATOVANJA PROTIV MOSKVE Kad Dodon kaže da je Moldavija zbog evrointegracija izgubila rusko tržište, a da je „začudo naš izvoz u EU takođe opao“, onda nema ništa čudno što u Kišinjovu počinje veliki proces preispitivanja. I samih sebe i „evropskih partnera“. Da li Moldavci imaju pravo da se osećaju prevareni – više je od retoričkog pitanja. U Briselu su se zabrinuli kako će se Dodonova politika odraziti na projekat EU „Istočno partnerstvo“, koji okuplja sve istočnoevropske postsovjetske države u nameri da ih preumi i odvoji od Rusije i Evroazijske unije. Do sada im je to pošlo za rukom u slučaju Ukrajine i Gruzije, dve republike koje su – posle pristupnice Istočnom partnerstvu – iskusile „čari“ ratovanja protiv Moskve.

I Moldavija je u tom paketu. Vatreno krštenje imala je još 1992, kada je buknuo rat u Pridnjestrovlju, koji je Rusija jedva smirila angažovanjem svoje 14. armije na čelu sa čuvenim generalom Aleksandrom Lebedom, kome je posle podignut spomenik u gradu Benderi, gde su se vodile najžešće borbe. „Istočni partneri“ donose Briselu u miraz Pridnjestrovlje, Abhaziju, Južnu Osetiju, Donbas i Krim. Otuda je jasno da EU nema nameru da primi u članstvo ove države sa nerešenim teritorijalnim pitanjima, ali one mogu idealno da posluže za trajnu destabilizaciju na ruskim granicama. Pojava lidera kao što je Dodon, koji je spreman i voljan da izađe iz ovog začaranog kruga, svakako je korak u dobrom pravcu.

Odmah se rađaju asocijacije sa svrgnutim ukrajinskim predsednikom Janukovičem, za koga je početak političkog, a umalo i životnog kraja, označio trenutak kada je objavio „pauzu u evrointegracijama“, uz započinjanje strateškog dijaloga sa Moskvom i Evroazijskom unijom. Danas, tri godine posle revolucije, Ukrajinci prolaze kroz „moldavske muke“, jedva sastavljajući kraj s krajem u poluraspadnutoj državi. Kao i u slučaju Moldavije i PMR-a, gde nisu želeli da im se ponovi 1938. godina kada je ruski jezik stavljen van zakona i surovo progonjen, i u Ukrajini se pokazalo da kurs ka NATO-u dovodi do pogubnih posledica. „Genijalna ideja“ da pravoslavci ubijaju pravoslavce, a da zapadnjaci to posmatraju iz toplih fotelja, uklapa se u strategiju za obuzdavanje i diskreditovanje Rusije, ali je Dodon najbolji primer kako proces može da se preokrene.

Prilikom susreta sa moldavskim kolegom, Putin je ukazao da nema nameru da bilo kome nameće izbor spoljnopolitičke orijentacije i partnera, ali da će od odnosa Kišinjova prema Briselu zavisiti razvoj saradnje sa Rusijom. Putin je podsetio, ne pominjući direktno Kijev, i na ideju koju je predložio za rešavanje ukrajinske krize još 2013. godine, da model saradnje Moldavije i Evroazijske unije može biti rešen kroz tripartitne razgovore u kojima bi učestvovali i Brisel i Moskva.

 

PRVI KORAK I POSLEDNJA NADA O tome kako se situacija preokrenula, vidi se i iz podatka da već osam godina nije bilo rusko-moldavskog sastanka na vrhu – još od nasilnog prevrata 2009, kada su zapadne snage odnele prevagu po veoma sličnom modelu viđenom na kijevskom majdanu. Sada Dodon javno govori o svojim planovima da obnovi strateško partnerstvo sa Moskvom, tražeći od Kremlja podršku u energetici, gde Moldavija zavisi 100 odsto od ruskih isporuka, kao u obnovi pokidanih trgovinskih veza i rešavanju problema ekonomske migracije.

Dodon bi želeo niže cene za ruske energente, što bi popravilo moldavske ekonomske bilanse. S druge strane, procenjuje se da u Rusiji radi više od pola miliona Moldavaca, čiji status može postati problematičan ako Moskva to bude želela. Takođe, u Kišinjovu ne mogu da se oporave od gubitka tržišta za svoja vina i drugu produkciju tradicionalno cenjenu među ruskim potrošačima. Dodon traži mogućnosti za prodor o svim ovim pitanjima, a zauzvrat nudi političku i vojnu neutralnost, to jest odustajanje od ulaska u EU i NATO. Ako ovi planovi budu praćeni realnim koracima, Putin je spreman da kaže – da.

„Mi smo za nove sporazume“, rekao je Dodon i najavio da Moldavija za početak traži status posmatrača u EAU i sklapanje odgovarajućeg ugovora, uz ukidanje istog takvog sa EU. „Dogovorili smo se da narednih nedelja započnemo konsultacije kako bismo narednih meseci potpisali takav memorandum. On ne protivreči sporazumima koje je Moldavija potpisala sa drugim partnerima, ali je to prvi korak kako bismo se kretali ka zbližavanju“, rekao je Dodon u Kremlju i dodao da je „otvaranje NATO kancelarije u Kišinjovu bila greška, jer je Moldavija neutralna država“.

„Deformacije u spoljnoj politici stvorile su probleme sa kojima se sada suočavamo, jer smo u poslednjih sedam-osam godina proevropski naginjali. Nismo protiv EU, imamo zajedničke granice, ali ne mogu se graditi odnosi na antiruskoj retorici“, upozorio je moldavski lider, izrazivši očekivanje da sa novim pristupom čak i pridnjestrovski problem može biti rešen „u naredne dve-tri godine“.

U ovih nekoliko rečenica sažeta je suština problema i nuđenja rešenja za godine koje dolaze. Najpre, treba obrati pažnju da je Dodon rekao da je potpisivanje sporazuma sa EAU tek „prvi korak ka zbližavanju“, iz čega se može zaključiti da njegov plan predviđa niz takvih koraka. Uzrok moldavskih problema on vidi u „proevropskom naginjanju“, ali – osim što je demonstrativno skinuo zastavu EU – ne pokazuje nameru da zaoštrava odnose sa Briselom pre parlamentarnih izbora koji bi dali pun legitimitet takvoj politici.

Suštinski, u tome je bila najveća greška Janukoviča, što je želeo da izvede zaokret ka Moskvi bez izbora na kojima bi ovo pitanje bilo jasno postavljeno. Time je dao opravdanje onima koji su politiku preneli na ulice, umesto da se pitanje reši na demokratski način. Dodon, čija je popularnost u narodu u ovom trenutku nesumnjiva, ne želi da ponavlja Janukovičeve greške, niti da previše okleva sa raspisivanjem izbora – iako bi već sada mogao da nategne većinu u skupštini. Ako zatraži i dobije mandat za svoju politiku, majdan ne bi bio moguć – ni pre, ni posle izbora. To je formula koja Dodonove političke protivnike i briselske činovnike ostavlja bez jakih argumenata, izuzev dežurnih tvrdnji o izbornoj krađi.

Oduzimanje državljanstva Trajanu Baseskuu, čin je koji potvrđuje da će Dodon, osim EU i NATO, zauzeti tvrđi kurs i prema rumunskim unionistima. Prema istraživanjima, pristalica ujedinjenja u Moldaviji ima oko 20 odsto, ali ih je u Rumuniji 68 procenata. To bi značilo likvidaciju moldavske državnosti i ozbiljne promene geopolitičkog reljefa na „kapiji Balkana“. U situaciji kada Rusi i NATO gledaju jedni druge preko nišana, ovakve ideje nose ogroman eksplozivni potencijal. Drugim rečima, iako NATO očigledno forsira unionističku ideologiju u obe države, Rusija to ne sme da dopusti. Zato je izbor Dodona možda i poslednja nada da situacija ostane pod kontrolom, ako u Bukureštu odustanu od ujedinjenja ili napuste NATO.

Zbog toga je pred Dodonom težak zadatak uoči posete Rumuniji. „Nisam anti-Rumun i nikada nisam ni bio, ali sam antiunionista. Da, imamo zajedničke istorijske korene, mi smo braća, ali svako treba da ima svoju kuću. Volim Rumune, kao susede, ali oni ne treba da ugrožavaju državnost Moldavije“, rekao je Dodon u intervjuu za rumunsku televiziju. Političari poput Baseskua zalažu se za likvidaciju moldavske državnosti i nacije. Bivši rumunski predsednik, koji aneksiju susedne države smatra za „treći nacionalni projekat“ posle priključenja EU i NATO, izbor Dodona prokomentarisao je rečima: „Moldavija je skrenula sa evropskog puta.“

 

NEUMITAN I NEPOVRATAN PROCES Moldavija jeste započela manevar zaokreta sa evropskog puta, što je Dodon simbolično potvrdio 26. decembra naredbom da se ukloni zastava EU sa njegove rezidencije. Poslanici Liberalne partije pohrlili su istog jutra da vrate zastavu, a Dodonovo obezbeđenje nije ih u tome sprečavalo – ali su je opet uklonili čim su se „klintonisti“ udaljili. Liberali su tvrdili da je skidanje evropske zastave „antiustavno i nezakonito“, a Dodon je odgovorio da zakonodavstvo Moldavije ne predviđa isticanje bilo kojih drugih zastava osim državnih. Na isti način, pozivajući se na Ustav koji propisuje da je zvanični jezik moldavski, odbacio je kritike zbog svoje odluke da zvanični sajt predsednika od sada bude na ovom, a ne na rumunskom jeziku, što je praksa koju su na mala vrata uveli njegovi prethodnici.

Možda nekome izgleda čudno ako predsednik jedne države želi sa građanima da komunicira na jeziku svoje, a ne susedne zemlje, i što odbija da ističe tuđe zastave. To zaista može da bude problematično za ljude koji ovih dana protestuju zbog toga što je u Americi izabran ovaj, a ne onaj kandidat. To svedoči da je njima svejedno šta misle ljudi za čije se interese navodno bore i koje žele da „usreće“ po svaku cenu. Zato se oni sigurno ne slažu sa zamenikom direktora moskovskog Instituta zemalja ZND Vladimirom Žarihinom, koji kaže da „Dodon smatra da treba uzimati u obzir mišljenje većine stanovništva koja želi da se pridruži Evroazijskoj, a ne Evropskoj uniji“.

Oni kao ne shvataju da je neoliberalni sistem počeo da puca upravo zbog toga što mišljenje većine nije uzimano u obzir, dok su na pijedestal stavljene različite društvene manjine. Onog trenutka kada se zapadna „demokratija“ očigledno izrodila u svoju suprotnost – terora manjine nad većinom – pobuna je postala neizbežna. Globalni sistem, ukoliko ne bude sposoban da se prilagodi ovim promenama, biće svrgnut i poslat u istoriju na sličan način kako je to učinio Dodon u Moldaviji. Kišinjov je tek prva evropska prestonica u kojoj je pala zastava EU, ali će ovaj proces i u nekim drugim zemljama biti neumitan. I, po svemu sudeći, nepovratan.   

[/restrict]