Застава ЕУ пала у Молдавији

За „Печат“ из Москве Богдан Ђуровић

Председник Игор Додон поручио у Москви да је Молдавија спремна за прекид евроинтеграција и иступање из споразума о стабилизацији са ЕУ, а да је њихова нова дестинација Евроазијска економска унија

Прошло је тек месец дана од 23. децембра, када је председник Молдавије Игор Додон ступио на дужност, а нови лидер из Кишињова је бројним потезима већ успео да шокира западну јавност – и на делу докаже да његова проруска реторика није била предизборни трик. Председник Додон је, као први молдавски шеф државе од 2008, већ стигао да посети полуотцепљену Придњестровску Молдавску Републику (ПМР), где се сусрео са, такође новоизабраним, председником Вадимом Красносељским. Међу првим Додоновим потезима било је и одузимање молдавског држављанства бившем румунском председнику Трајану Басескуу, који већ годинама планира анексију Молдавије – у чему га је претходни режим у Кишињову здушно подржавао.

[restrict]

НОВИ ПРИОРИТЕТИ Показујући очигледан заокрет државног брода, Игор Додон је са своје резиденције уклонио заставу ЕУ, коју је његов председник Николај Тимофти поносно истакао као знак верности и припадности Молдавије Бриселу. Јасно је да скидање „плаве крпе“ са фасаде председничке резиденције представља бруталну поруку бриселским чиновницима, једнако као и Додонове изјаве из предизборних наступа о томе да је „Крим фактички део Русије“. Додон је испунио још једно обећање дато у председничкој кампањи, а потврђено и после избора, месец дана пре инаугурације – сменио је министра одбране Анатолија Шаларуа, главног молдавског натофила и човека који је у Кишињову отворио НАТО канцеларију, о чему је наш лист раније писао („Печат“ бр. 447).

Сумирајући више него упечатљив учинак свог првог месеца на месту председника, Додон је 18. јануара посетио Москву, где га је примио руски шеф државе Владимир Путин. Додон је и ту изменио редослед приоритета: ако су сви његови претходници одмах по постављењу најпре ишли у Брисел и Букурешт, нови молдавски лидер својим потезом подвукао је да – више ништа неће бити као пре. То је и логично. Додон је први председник Молдавије који је изабран на непосредним изборима, свенародним гласањем. Његова кључна порука у Москви гласи: Молдавија је спремна да започне процес напуштања евроинтеграција, односно иступања из споразума о стабилизацији. Нова дестинација је Евроазијска економска унија (ЕАУ).

Наравно, западни медији су у жељама и тежњама молдавског народа, исцрпљеног и осиромашеног на свом „европском путу“, одмах препознали „руку Кремља“, инсинуирајући да ту нису чиста посла. Утицајни лондонски „Фајненшел тајмс“ видео је у томе „победу Путина“, не запитавши се да није можда по среди демократска победа Молдаваца? Или је њима забрањено да гласају за лидере које сматрају способним да их ослободе статуса најсиромашније земље Европе? Можда је Путин хаковао и хипнотисао милионе Молдаваца, па сада више верују својим празним џеповима и фрижидерима, него телевизијским екранима пуним слатких и сочних европских вредности?

Мора бити да је Путин крив ако Молдавија не жели да буде увучена у НАТО и у састав Румуније, где би увече заспали као неутрална држава, а ујутру се пробудили на првој линији фронта против Русије? Да ли их то ауторитарна филозофија Кремља учи да је боље живети са већим платама и у пријатељству са Русијом, него гладан погинути у „светом неолибералном рату“? Суочени с таквим избором, милиони Модаваца недвосмислено су се изјаснили за Русију, а против ЕУ. Предстоји још да свој избор потврде на парламентарним изборима. Ако Додонова Партија социјалиста освоји већину, молдавски евроазијски пут биће незаустављив.

„ЧАРИ“ РАТОВАЊА ПРОТИВ МОСКВЕ Кад Додон каже да је Молдавија због евроинтеграција изгубила руско тржиште, а да је „зачудо наш извоз у ЕУ такође опао“, онда нема ништа чудно што у Кишињову почиње велики процес преиспитивања. И самих себе и „европских партнера“. Да ли Молдавци имају право да се осећају преварени – више је од реторичког питања. У Бриселу су се забринули како ће се Додонова политика одразити на пројекат ЕУ „Источно партнерство“, који окупља све источноевропске постсовјетске државе у намери да их преуми и одвоји од Русије и Евроазијске уније. До сада им је то пошло за руком у случају Украјине и Грузије, две републике које су – после приступнице Источном партнерству – искусиле „чари“ ратовања против Москве.

И Молдавија је у том пакету. Ватрено крштење имала је још 1992, када је букнуо рат у Придњестровљу, који је Русија једва смирила ангажовањем своје 14. армије на челу са чувеним генералом Александром Лебедом, коме је после подигнут споменик у граду Бендери, где су се водиле најжешће борбе. „Источни партнери“ доносе Бриселу у мираз Придњестровље, Абхазију, Јужну Осетију, Донбас и Крим. Отуда је јасно да ЕУ нема намеру да прими у чланство ове државе са нерешеним територијалним питањима, али оне могу идеално да послуже за трајну дестабилизацију на руским границама. Појава лидера као што је Додон, који је спреман и вољан да изађе из овог зачараног круга, свакако је корак у добром правцу.

Одмах се рађају асоцијације са свргнутим украјинским председником Јануковичем, за кога је почетак политичког, а умало и животног краја, означио тренутак када је објавио „паузу у евроинтеграцијама“, уз започињање стратешког дијалога са Москвом и Евроазијском унијом. Данас, три године после револуције, Украјинци пролазе кроз „молдавске муке“, једва састављајући крај с крајем у полураспаднутој држави. Као и у случају Молдавије и ПМР-а, где нису желели да им се понови 1938. година када је руски језик стављен ван закона и сурово прогоњен, и у Украјини се показало да курс ка НАТО-у доводи до погубних последица. „Генијална идеја“ да православци убијају православце, а да западњаци то посматрају из топлих фотеља, уклапа се у стратегију за обуздавање и дискредитовање Русије, али је Додон најбољи пример како процес може да се преокрене.

Приликом сусрета са молдавским колегом, Путин је указао да нема намеру да било коме намеће избор спољнополитичке оријентације и партнера, али да ће од односа Кишињова према Бриселу зависити развој сарадње са Русијом. Путин је подсетио, не помињући директно Кијев, и на идеју коју је предложио за решавање украјинске кризе још 2013. године, да модел сарадње Молдавије и Евроазијске уније може бити решен кроз трипартитне разговоре у којима би учествовали и Брисел и Москва.

 

ПРВИ КОРАК И ПОСЛЕДЊА НАДА О томе како се ситуација преокренула, види се и из податка да већ осам година није било руско-молдавског састанка на врху – још од насилног преврата 2009, када су западне снаге однеле превагу по веома сличном моделу виђеном на кијевском мајдану. Сада Додон јавно говори о својим плановима да обнови стратешко партнерство са Москвом, тражећи од Кремља подршку у енергетици, где Молдавија зависи 100 одсто од руских испорука, као у обнови покиданих трговинских веза и решавању проблема економске миграције.

Додон би желео ниже цене за руске енергенте, што би поправило молдавске економске билансе. С друге стране, процењује се да у Русији ради више од пола милиона Молдаваца, чији статус може постати проблематичан ако Москва то буде желела. Такође, у Кишињову не могу да се опораве од губитка тржишта за своја вина и другу продукцију традиционално цењену међу руским потрошачима. Додон тражи могућности за продор о свим овим питањима, а заузврат нуди политичку и војну неутралност, то јест одустајање од уласка у ЕУ и НАТО. Ако ови планови буду праћени реалним корацима, Путин је спреман да каже – да.

„Ми смо за нове споразуме“, рекао је Додон и најавио да Молдавија за почетак тражи статус посматрача у ЕАУ и склапање одговарајућег уговора, уз укидање истог таквог са ЕУ. „Договорили смо се да наредних недеља започнемо консултације како бисмо наредних месеци потписали такав меморандум. Он не противречи споразумима које је Молдавија потписала са другим партнерима, али је то први корак како бисмо се кретали ка зближавању“, рекао је Додон у Кремљу и додао да је „отварање НАТО канцеларије у Кишињову била грешка, јер је Молдавија неутрална држава“.

„Деформације у спољној политици створиле су проблеме са којима се сада суочавамо, јер смо у последњих седам-осам година проевропски нагињали. Нисмо против ЕУ, имамо заједничке границе, али не могу се градити односи на антируској реторици“, упозорио је молдавски лидер, изразивши очекивање да са новим приступом чак и придњестровски проблем може бити решен „у наредне две-три године“.

У ових неколико реченица сажета је суштина проблема и нуђења решења за године које долазе. Најпре, треба обрати пажњу да је Додон рекао да је потписивање споразума са ЕАУ тек „први корак ка зближавању“, из чега се може закључити да његов план предвиђа низ таквих корака. Узрок молдавских проблема он види у „проевропском нагињању“, али – осим што је демонстративно скинуо заставу ЕУ – не показује намеру да заоштрава односе са Бриселом пре парламентарних избора који би дали пун легитимитет таквој политици.

Суштински, у томе је била највећа грешка Јануковича, што је желео да изведе заокрет ка Москви без избора на којима би ово питање било јасно постављено. Тиме је дао оправдање онима који су политику пренели на улице, уместо да се питање реши на демократски начин. Додон, чија је популарност у народу у овом тренутку несумњива, не жели да понавља Јануковичеве грешке, нити да превише оклева са расписивањем избора – иако би већ сада могао да натегне већину у скупштини. Ако затражи и добије мандат за своју политику, мајдан не би био могућ – ни пре, ни после избора. То је формула која Додонове политичке противнике и бриселске чиновнике оставља без јаких аргумената, изузев дежурних тврдњи о изборној крађи.

Одузимање држављанства Трајану Басескуу, чин је који потврђује да ће Додон, осим ЕУ и НАТО, заузети тврђи курс и према румунским унионистима. Према истраживањима, присталица уједињења у Молдавији има око 20 одсто, али их је у Румунији 68 процената. То би значило ликвидацију молдавске државности и озбиљне промене геополитичког рељефа на „капији Балкана“. У ситуацији када Руси и НАТО гледају једни друге преко нишана, овакве идеје носе огроман експлозивни потенцијал. Другим речима, иако НАТО очигледно форсира унионистичку идеологију у обе државе, Русија то не сме да допусти. Зато је избор Додона можда и последња нада да ситуација остане под контролом, ако у Букурешту одустану од уједињења или напусте НАТО.

Због тога је пред Додоном тежак задатак уочи посете Румунији. „Нисам анти-Румун и никада нисам ни био, али сам антиуниониста. Да, имамо заједничке историјске корене, ми смо браћа, али свако треба да има своју кућу. Волим Румуне, као суседе, али они не треба да угрожавају државност Молдавије“, рекао је Додон у интервјуу за румунску телевизију. Политичари попут Басескуа залажу се за ликвидацију молдавске државности и нације. Бивши румунски председник, који анексију суседне државе сматра за „трећи национални пројекат“ после прикључења ЕУ и НАТО, избор Додона прокоментарисао је речима: „Молдавија је скренула са европског пута.“

 

НЕУМИТАН И НЕПОВРАТАН ПРОЦЕС Молдавија јесте започела маневар заокрета са европског пута, што је Додон симболично потврдио 26. децембра наредбом да се уклони застава ЕУ са његове резиденције. Посланици Либералне партије похрлили су истог јутра да врате заставу, а Додоново обезбеђење није их у томе спречавало – али су је опет уклонили чим су се „клинтонисти“ удаљили. Либерали су тврдили да је скидање европске заставе „антиуставно и незаконито“, а Додон је одговорио да законодавство Молдавије не предвиђа истицање било којих других застава осим државних. На исти начин, позивајући се на Устав који прописује да је званични језик молдавски, одбацио је критике због своје одлуке да званични сајт председника од сада буде на овом, а не на румунском језику, што је пракса коју су на мала врата увели његови претходници.

Можда некоме изгледа чудно ако председник једне државе жели са грађанима да комуницира на језику своје, а не суседне земље, и што одбија да истиче туђе заставе. То заиста може да буде проблематично за људе који ових дана протестују због тога што је у Америци изабран овај, а не онај кандидат. То сведочи да је њима свеједно шта мисле људи за чије се интересе наводно боре и које желе да „усреће“ по сваку цену. Зато се они сигурно не слажу са замеником директора московског Института земаља ЗНД Владимиром Жарихином, који каже да „Додон сматра да треба узимати у обзир мишљење већине становништва која жели да се придружи Евроазијској, а не Европској унији“.

Они као не схватају да је неолиберални систем почео да пуца управо због тога што мишљење већине није узимано у обзир, док су на пиједестал стављене различите друштвене мањине. Оног тренутка када се западна „демократија“ очигледно изродила у своју супротност – терора мањине над већином – побуна је постала неизбежна. Глобални систем, уколико не буде способан да се прилагоди овим променама, биће свргнут и послат у историју на сличан начин како је то учинио Додон у Молдавији. Кишињов је тек прва европска престоница у којој је пала застава ЕУ, али ће овај процес и у неким другим земљама бити неумитан. И, по свему судећи, неповратан.   

[/restrict]