Sveti Sava i Srbi

Dragomir Antonić 

Pomoću Zakonopravila Sveti Sava je učvrstio crkveno-državnu samostalnost Srbije i svest Srba o sopstvenoj samosvojnosti. Trebalo bi ovo imati na umu kada zbog nekoliko miliona dolara dobijenih na poklon od nekakvog šeika promenimo ime škole

Zakonopravilo je zakonski spomenik koji celovito uređuje crkveni i građanski život Srba u srednjem veku. Crkveno-građanski pravni spomenik od 800 stranica je u upotrebi 130 godina pre Dušanovog zakonika. Nadživeo je sve srpske zakone i danas je zvanični kodeks Srpske pravoslavne crkve.

[restrict]

ZAKON KAO OGLEDALO SVIMA Pomoću Zakonopravila Sveti Sava je učvrstio crkveno-državnu samostalnost Srbije i svest Srba o sopstvenoj samosvojnosti. Ukazao je da zakon mora da caruje i da bude ogledalo svima. Prevod Zakonopravila se radi uz novčanu pomoć g. Jovana Obradovića i njegove dece Aleksandra, Dragana i Katarine iz Beograda. Nosilac projekta „Kritičko izdanje Zakonopravila Svetoga Save“ je Istorijski institut SANU, a za realizaciju zadužen je Miodrag M. Petrović. Nesebičnu podršku u ostvarenju ovog posla daje g. Đoko Stojičić, raniji direktor Republičkog zavoda za međunarodnu naučnu, prosvetnu, kulturnu i tehničku saradnju Srbije.

Pored ostalog, ovo je zapisano u najavi prevoda Zakonopravila čiji su autori Miodrag M. Petrović i Ljubica Štavljanin Đorđević iz 1997. godine. Izdavač ove najave je Istorijski institut SANU. Miodrag Petrović je 1990. objavio knjigu O Zakonopravilu ili Nomokanonu Svetoga Save i priredio 1991. fototipsko izdanje Zakonopravila (prema Ilovičkom prepisu iz 1262). Ta izdanja i rad na njima predstavljaju deo predradnji u skladu sa pravilom: Prvo proučiti, pa objaviti!

Zakonopravilo je objavljeno 2004. godine u Žiči. Kao izdavači se potpisuju Eparhija žička, manastir Žiča i Miodrag M. Petrović. Urednik je Hrizostom, episkop žički. Papir za knjigu je sa blagoslovom gospodina Jovana, mitropolita zagrebačko-ljubljanskog i cele Italije obezbedila Srpska pravoslavna crkvena opština u Trstu.

Prošle, 2016. godine Ministarstvo pravde Republike Srbije je izdalo Zakonopravilo Svetoga Save. Izbor iz prevoda sarajevskog prepisa Zakonopravila iz XIV veka sačinio je Vladimir Davidović. Zakonopravilo je objavljeno dvojezično. Na srpskom i engleskom jeziku. Prevod na engleski uradio je Predrag Momirović. Za izdavača je potpisana ministar Nela Kuburović.

Danas je petak 27. januar kod Srba nazvan Savindan. Dan posvećen prvom srpskom arhiepiskopu Savi, sinu Stefana Nemanje, velikog župana srpskog. Rastko Nemanjić, potonji Sveti Sava, upokojio se na današnji dan 1235/6743. u manastiru Trnovo. Srbi slave Svetog Savu kao prvog učitelja i postoje mnoge priče, pesme i legende u kojima Sveti Sava podučava srpski narod raznoraznim veštinama. Srpska akademija nauka i umetnosti je 1976. godine organizovala i održala Međunarodni naučni skup pod naslovom  Sava Nemanjić – Sveti Sava, istorija i predanje.

 

TEMELJ NAUČNOJ MEDICINI Saopštenja sa tog skupa su objavljena kao posebna knjiga 1979. godine. Na skupu akademik Jovan Tucakov je govorio o Doprinosu Svetoga Save unapređenju zdravstvene kulture u srednjevekovnoj Srbiji i zaključio: „Sveti Sava je udario temelje naše naučne medicine. Sa svojim mnogobrojnim učenicima-saradnicima u Hilandaru i Studenici, kaluđerima koji su pod njegovim uticajem naučili grčki, preveo je i posrbio klasična dela, pored ostalih i medicinska. Prevođenje na srpski jezik klasičnih medicinskih dela predstavlja pravu revoluciju, početak i prekretnicu u istoriji zdravstvene kulture Srba. Osnivač je prvih srpskih bolnica u Hilandaru i Studenici. Sa svojih putovanja, Sveti Sava je doneo ne samo mošti svetaca i čudotvoraca već i razne egzotične lekove iz dalekih zemalja, medikamente dotle potpuno nepoznate u našim krajevima.“

Sve ovo bi mi, njegovi potomci, morali imati na umu kad zbog nekoliko miliona dolara dobijenih na poklon od nekakvog šeika promenimo ime škole. Mesto imena Svetog Save napišemo ime novog darodavca.

Svedoci smo da se na naše velike pretke obrušila pakost onih koji ništa nemaju – ni svoga jezika, ni svoje tradicije, ni mudrih ljudi, ni nobelovaca. Zabranjuju da se pominje Njegoš, a Gorski vijenac čita. Kosovka Devojka da se za početak baci u podrum. Ivu Andrića bi valjalo optužiti za genocid. Ako se već njemu ne može suditi, ono bi se u Hag morali poslati oni koji čitaju njegova dela.

Zanima me na kom bi se jeziku dogovarali tetrebolozi i učinkoviti čimbenici  Bakir, Cerić, Kolinda, Plenković, Đukanović, Ugljanin i ostali da ne znaju srpski jezik? Što srpskom jeziku nadevaju razna imena ništa im ne vredi, jer ako hoćeš da te svet razume, moraš govoriti srpski.

Ne zaboravimo srpske heroje koji čame na pravdi Boga u kazamatima evrounijatske zajednice u nestajanju. Raspada se bez naše krivice.      

[/restrict]