Свети Сава и Срби

Драгомир Антонић 

Помоћу Законоправила Свети Сава је учврстио црквено-државну самосталност Србије и свест Срба о сопственој самосвојности. Требало би ово имати на уму када због неколико милиона долара добијених на поклон од некаквог шеика променимо име школе

Законоправило је законски споменик који целовито уређује црквени и грађански живот Срба у средњем веку. Црквено-грађански правни споменик од 800 страница је у употреби 130 година пре Душановог законика. Надживео је све српске законе и данас је званични кодекс Српске православне цркве.

[restrict]

ЗАКОН КАО ОГЛЕДАЛО СВИМА Помоћу Законоправила Свети Сава је учврстио црквено-државну самосталност Србије и свест Срба о сопственој самосвојности. Указао је да закон мора да царује и да буде огледало свима. Превод Законоправила се ради уз новчану помоћ г. Јована Обрадовића и његове деце Александра, Драгана и Катарине из Београда. Носилац пројекта „Критичко издање Законоправила Светога Саве“ је Историјски институт САНУ, а за реализацију задужен је Миодраг М. Петровић. Несебичну подршку у остварењу овог посла даје г. Ђоко Стојичић, ранији директор Републичког завода за међународну научну, просветну, културну и техничку сарадњу Србије.

Поред осталог, ово је записано у најави превода Законоправила чији су аутори Миодраг М. Петровић и Љубица Штављанин Ђорђевић из 1997. године. Издавач ове најаве је Историјски институт САНУ. Миодраг Петровић је 1990. објавио књигу О Законоправилу или Номоканону Светога Саве и приредио 1991. фототипско издање Законоправила (према Иловичком препису из 1262). Та издања и рад на њима представљају део предрадњи у складу са правилом: Прво проучити, па објавити!

Законоправило је објављено 2004. године у Жичи. Као издавачи се потписују Епархија жичка, манастир Жича и Миодраг М. Петровић. Уредник је Хризостом, епископ жички. Папир за књигу је са благословом господина Јована, митрополита загребачко-љубљанског и целе Италије обезбедила Српска православна црквена општина у Трсту.

Прошле, 2016. године Министарство правде Републике Србије је издало Законоправило Светога Саве. Избор из превода сарајевског преписа Законоправила из XIV века сачинио је Владимир Давидовић. Законоправило је објављено двојезично. На српском и енглеском језику. Превод на енглески урадио је Предраг Момировић. За издавача је потписана министар Нела Кубуровић.

Данас је петак 27. јануар код Срба назван Савиндан. Дан посвећен првом српском архиепископу Сави, сину Стефана Немање, великог жупана српског. Растко Немањић, потоњи Свети Сава, упокојио се на данашњи дан 1235/6743. у манастиру Трново. Срби славе Светог Саву као првог учитеља и постоје многе приче, песме и легенде у којима Свети Сава подучава српски народ разноразним вештинама. Српска академија наука и уметности је 1976. године организовала и одржала Међународни научни скуп под насловом  Сава Немањић – Свети Сава, историја и предање.

 

ТЕМЕЉ НАУЧНОЈ МЕДИЦИНИ Саопштења са тог скупа су објављена као посебна књига 1979. године. На скупу академик Јован Туцаков је говорио о Доприносу Светога Саве унапређењу здравствене културе у средњевековној Србији и закључио: „Свети Сава је ударио темеље наше научне медицине. Са својим многобројним ученицима-сарадницима у Хиландару и Студеници, калуђерима који су под његовим утицајем научили грчки, превео је и посрбио класична дела, поред осталих и медицинска. Превођење на српски језик класичних медицинских дела представља праву револуцију, почетак и прекретницу у историји здравствене културе Срба. Оснивач је првих српских болница у Хиландару и Студеници. Са својих путовања, Свети Сава је донео не само мошти светаца и чудотвораца већ и разне егзотичне лекове из далеких земаља, медикаменте дотле потпуно непознате у нашим крајевима.“

Све ово би ми, његови потомци, морали имати на уму кад због неколико милиона долара добијених на поклон од некаквог шеика променимо име школе. Место имена Светог Саве напишемо име новог дародавца.

Сведоци смо да се на наше велике претке обрушила пакост оних који ништа немају – ни свога језика, ни своје традиције, ни мудрих људи, ни нобеловаца. Забрањују да се помиње Његош, а Горски вијенац чита. Косовка Девојка да се за почетак баци у подрум. Иву Андрића би ваљало оптужити за геноцид. Ако се већ њему не може судити, оно би се у Хаг морали послати они који читају његова дела.

Занима ме на ком би се језику договарали тетреболози и учинковити чимбеници  Бакир, Церић, Колинда, Пленковић, Ђукановић, Угљанин и остали да не знају српски језик? Што српском језику надевају разна имена ништа им не вреди, јер ако хоћеш да те свет разуме, мораш говорити српски.

Не заборавимо српске хероје који чаме на правди Бога у казаматима евроунијатске заједнице у нестајању. Распада се без наше кривице.      

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *