Sada je ceo svet njegov šegrt

Donald Tramp i šou-biznis

Piše Vladislav Panov

Novoizabrani američki predsednik je u mnogim detaljima jedinstvena figura koja se domogla Bele kuće. Ono po čemu, međutim, nema premca – opčinjenost medijima i šou-biznisom, odnosno svojim stalnim prisustvom u njima – istovremeno je i zabavno i opasno i potpuno nepredvidljivo. Čak i za njega!

Kada je konačno ušao u Belu kuću i zvanično postao novi američki predsednik, Donald Tramp je postao još oprečnija, enigmatičnija i potpuno nepredvidljiva zvezda američkog šou-biznisa nego što je bio ikada pre. A baš je pomenutim atributima i dospeo do predsedničkog zvanja i vlasti u najmoćnijoj rukovodećoj fotelji na planeti. I onog najvažnijeg dana kada se polaže zakletva i faktički se preuzima vlast, Tramp je blistao kao osoba koja se vrlo lako snalazi sa „hejterima“ bez obzira kom klanu, ideji ili zaveri da pripadaju. A nije uopšte suvišno prisetiti se da je decenijama Tramp zidao taj svoj karakter, utisak oprečne i konfliktne osobe i to upravo uz pomoć medija i unutar šou-biznisa. Otuda najviše njemu ide naruku to što ga napadaju dojučerašnje kolege i saradnici. Njegov davnašnji naum da uvek bude u centru pažnje ostaje, tako, baš zahvaljujući njihovom nasedanju na „Tramp zamke“, u potpunosti efikasan. Teško je reći da li bi sve bilo isto i da Tramp odavno nije ravnopravni član zabavne industrije. Da li bi provocirao tako žustre napade, osude i prozivke. Da li bi zaslužio etikete kojima je sada lansiran iz šou-biznisa u Belu kuću. To nije bio slučaj kada je stranački kolega Ronald Regan pre nekoliko decenija takođe iz (i od?) šou-biznisa dobio od glasača predsedničke mandate. I dok ga se Meril Strip stidi, a Robert de Niro naziva idiotom, Madona mu čak želi smrt, a niz drugih velikih i malih zvezda šou-biznisa vidi kao predsednika koji je nedostojan te funkcije, Tramp uživa u svojoj novoj funkciji jednako pun sebe kao dok je bio deo te zabavne industrije koja ga sada navodno odbacuje i ignoriše.

[restrict]

Istančan osećaj Ceo taj svoj put kroz nijanse i slojeve šou-biznisa, kroz koridore slave i pozicioniranja unutar hijerarhije slavnih, Tramp je prošao na svoj način i bez ikakvih ustupaka bilo kome. Sve je počelo pre trideset godina kada je ušao šou-biznis avanturu igrajući sebe u televizijskoj seriji „Džefersonovi“ (o crnoj familiji koja je svoje novostečeno bogatstvo pokušala da iskoristi za kupovinu raskošnog stana u „beloj četvrti“!), kasnije jednoj od najdugovečnijih američkih serija. I tada i kasnije Tramp je u više navrata dokazao istančan osećaj da se pojavi na pravom mestu i u pravo vreme kako bi, kao i na poslovnom planu, izvukao neku ličnu korist. Za čoveka koji je shvatio moć medija i, posebno, slave koju obezbeđuje prisustvo u šou-biznisu Tramp nikada nije zanemario obaveze, niti propuštao prilike ne bi li se obreo pred kamerama. Najčešće je „igrao sebe“. Na dva se načina u tom svojstvu nametnuo i skoro bez pauze decenijama ostao primetno prisutan u ponudi najkomercijalnijih programa šou-biznisa. Sebe je nudio kao svojevrsnog profesionalnog glumca koji uvek tumači Donalda Trampa (serije i filmovi „Džefersonovi“, „Princ iz Bel Era“, „Dadilja“, „Sam u kući 2“, „Spin siti“, „54“, „Seks i grad“, „Zulender“, „Monk“…) pojavljujući se najčešće u stilu Alfreda Hičkoka u svojim filmovima, kao egzotični prolaznik u nekom kadru ili, ređe, kao glumac koji ima nekoliko kratkih replika. U drugom slučaju, Tramp je, upravo zahvaljujući pomenutim angažmanima iz prvog slučaja, dospevao do najpopularnijih tok-šou emisija u kojima je blistala njegova kontroverzna, provokativna, agresivna i vešto komponovana retorika „leve desnice“ kojom je uspevao da bude zahvalni saradnik iritirajući mnoga od danas nedodirljivih načela aktuelnog svetskog poretka. Nema tok-šoua koji dopire do velikog auditorijama u kome Tramp nije gostovao i to mahom u više navrata tokom prethodnih nekoliko decenija. U tom je svojstvu nudio sebe u preko dvesta emisija („60 minuta“, „Amerika odlučuje“, „Foks i prijatelji“, „Dobro jutro, Ameriko“, „Danas“, „Lice nacije“, „Subotom uveče uživo“, „Insajder“, „Šou Dejvida Letermana“, „Šou Arsenija Hola“, „Šou Džimija Felona“, „Haurad Štern na zahtev“, „Šou Opre Vinfri“, „Leri King uživo“, „Šou Džeja Lenoa“, „Šou Konana O’Brajena“, „Ko hoće da bude milioner“, „Amerika ima talente“, „Rvačka manija“, „Skrivena kamera“…) ne birajući sadržaj, žanr niti svoje zadatke unutar svake emisije. Jedino mu je bilo važno da bude svuda prisutan i da neprestano postoji u medijima. Kada je internet zaposeo jedno od ključnih pozicija u medijskoj paleti za zaluđivanje masa, Tramp je izrastao u posebnu vrstu antiheroja sajbersveta. Doduše i heroja, zavisno ko ga je uzimao „pod svoje“ i koristio kao municiju za iritiranje suparničkih stavova, nazora i principa. Jer, kako god da je bio od sebe ili drugih upotrebljavan u svim ovim svetovima zabavne industrije Tramp je uspevao da utisak o njemu bude višeznačan i višeslojan, iritantan najpre, čak i enigmatičan, i da samim tim publiku nikada ne ostavlja ravnodušnom.

Najlukaviji medijski manipulator A kada je dovoljno „porastao“ u tom svetu, svoje poslovno umeće i ogromno bogatstvo (preko četiri i po milijarde dolara) angažovao je da postane poslovni čovek i u šou-biznisu. Kao TV producent poslednjih petnaest godina podržava produkciju izbora za Mis sveta i Mis Amerike, kao i neke od lokalnih američkih izbora lepotica. Međutim, Tramp će najviše biti pamćen, kada je reč o njegovom radu na malim ekranima, kroz producentsko i voditeljsko angažovanje u rijalitiju „Šegrt“, koji jednako uspešno održava popularnost skoro petnaest godina. U svakoj od blizu sto devedeset do sada realizovanih epizoda takmičari je trebalo da se dokažu pred kamerama i da ispune neophodne uslove kako bi postali šegrti u poslovnoj imperiji Donalda Trampa. Dobijanje posla od Trampa pred očima Amerike se pokazalo kao neodoljivi izazov za hiljade Amerikanaca što je omogućilo komercijalnu dugovečnost ovog serijala, a Trampu u svakom pogledu ubedljivo najuspešniji angažman u šou-biznisu koji je pored gledanosti i s njom vezanog finansijskog uspeha Trampu i ekipi doneo i brojne nagrade uključujući i čak devet nominacija za najprestižnije godišnje televizijsko priznanje, nagradu „Emi“. Nijedno od svih pomenutih pojavljivanja pred kamerama za Trampa nije bilo suvišno ili uzaludno, najmanje štetno. Ni kada su mu se autori rugali u oporom korišćenju njegovog lika i dela u parodiji na čuvenu dečju seriju „Ulica Sezam“, kada su ga nazvali „najnitkovom“ ili kada je, recimo, dozvoljavao da ga pred kamerama američki rvači bacaju po podu, Tramp nije smatrao da je takvo njegovo prisustvo pred američkom televizijskom publikom loše. Naprotiv. Trudio se da pred kamerama bude stalno prisutan i izborivši se za takvo svoje postojanje i kroz njega formiranje mišljenja publike o njemu, kako je on zamislio da to mišljenje bude, dobrim delom je sebi utro put do aktuelnog predsednikovanja. Nema nikakve sumnje da je Tramp prvi američki predsednik koji je u Belu kuću ušao kao velika TV zvezda, ali i da je najverovatnije najlukaviji medijski manipulator do sada.

Sve gore pomenuto, kao i niz drugih njegovih virtuelnih, televizijskih ili filmskih postojanja nikako ne treba zanemariti kada se pokušava prozreti šta će ovaj novi „lider slobodnog sveta“ zaista učiniti tokom svog predsedničkog mandata. Kad god se o tome bude razmišljalo, nikako ne treba smetnuti s uma Trampovu samoljubivost i opčinjenost medijima, odnosno prisustvom u šou-biznisu. Njegov poriv da uvek bude u centru pažnje medija i insistiranje na provokativnim, oprečnim i agresivno izazivačkim komentarima nikako nije element u pomenutim nastojanjima da se predvide njegovi budući politički potezi. Bela kuća je s njim dobila najstarijeg predsednika u istoriji, prvog i po tome da nije služio vojsku, ali on je takođe prvi vođa američke nacije koji nije imao nikakvu političku funkciju pre svog predsednikovanja. I, još važnije, on je dosad najbogatiji predsednik. Najvažnije je ipak da je bez konkurencije najopčinjeniji televizijskim i ostalim kamerama. I zato, recimo, kada se javno verbalno obračunava sa Meril Strip i Robertom de Nirom, kao najčuvenijim glumačkim zvezdama koje su mu se ispred svojih brojnih kolega suprotstavile smatrajući da je on takav, sa svim svojim provokativnim trabunjanjima, ali i opasnim obećanjima u vidu povlačenja političkih poteza na koje Amerika ne može da pristane (najviše, naravno, navodni pozitivni zaokret u spoljnoj politici prema Rusiji), jednostavno neprihvatljiva osoba za funkciju prvog čoveka SAD. Prozvan od tako medijski zahvalnih oponenata Tramp dobija za njega neodoljivu i izuzetno značajnu priliku da održi neophodni nivo svoje zastupljenosti u centru pažnje medija. Od toga za njega ništa nije važnije i taj segment njegove ličnosti, taj suštinski inspirator i pokretač svih Trampovih poteza, pa i ključni sastojak samog karaktera, ono je od čega i prema čemu treba da bude vrednovan i njegov eventualni učinak, ali i pokušaj da se predvidi sve što bi ovaj predsednik mogao da učini. Zanimljivo je da su i najveći maheri američkog šou-biznisa, a koji su na strani miliona Amerikanaca što se protive Trampu kao predsedniku, tako naivno zanemarili ovu činjenicu. Poznato je odavno ovo Trampovo oduševljenje samim sobom pred kamerama, njegovo lukavo planiranje svakog gostovanja na televiziji, svake izgovorene reči pred kamerama, njegova detaljna strategija pojavljivanja u šou-emisijama, posebno kada je reč o tajmingu i replikama. A ipak ništa nije učinjeno ne bi li se nekako odbio Trampov medijski atak i samim tim umanjile šanse da on postane vođa nacije. Naprotiv, kao da su mu mitinzima, prozivanjima, kritikama, pa i vređanjima (njih je posebno rado dočekao) išli naruku. Čovek koji je stvorio „Šegrta“, u kome su pred kamerama mladi ljudi pokazivali svoje najgore osobine ne bi li se kao zveri uzdigli iznad konkurencije i postali lični šegrti Donalda Trampa, sav srećan jedva čeka da u svakoj epizodi izgovori svoju omiljeni frazu: „Otpušteni ste!“ A sada je cela država, pa u izvesnoj meri i čitav svet, u poziciji da postane njegov lični rijaliti u kome će birati svoje „šegrte“, a otpuštati sve ostale. Jedno je sigurno: niko u ovom trenutku ne može ni da zamisli kako će takav svet izgledati!          

[/restrict]