Сада је цео свет његов шегрт

Доналд Трамп и шоу-бизнис

Пише Владислав Панов

Новоизабрани амерички председник је у многим детаљима јединствена фигура која се домогла Беле куће. Оно по чему, међутим, нема премца – опчињеност медијима и шоу-бизнисом, односно својим сталним присуством у њима – истовремено је и забавно и опасно и потпуно непредвидљиво. Чак и за њега!

Када је коначно ушао у Белу кућу и званично постао нови амерички председник, Доналд Трамп је постао још опречнија, енигматичнија и потпуно непредвидљива звезда америчког шоу-бизниса него што је био икада пре. А баш је поменутим атрибутима и доспео до председничког звања и власти у најмоћнијој руководећој фотељи на планети. И оног најважнијег дана када се полаже заклетва и фактички се преузима власт, Трамп је блистао као особа која се врло лако сналази са „хејтерима“ без обзира ком клану, идеји или завери да припадају. А није уопште сувишно присетити се да је деценијама Трамп зидао тај свој карактер, утисак опречне и конфликтне особе и то управо уз помоћ медија и унутар шоу-бизниса. Отуда највише њему иде наруку то што га нападају дојучерашње колеге и сарадници. Његов давнашњи наум да увек буде у центру пажње остаје, тако, баш захваљујући њиховом наседању на „Трамп замке“, у потпуности ефикасан. Тешко је рећи да ли би све било исто и да Трамп одавно није равноправни члан забавне индустрије. Да ли би провоцирао тако жустре нападе, осуде и прозивке. Да ли би заслужио етикете којима је сада лансиран из шоу-бизниса у Белу кућу. То није био случај када је страначки колега Роналд Реган пре неколико деценија такође из (и од?) шоу-бизниса добио од гласача председничке мандате. И док га се Мерил Стрип стиди, а Роберт де Ниро назива идиотом, Мадона му чак жели смрт, а низ других великих и малих звезда шоу-бизниса види као председника који је недостојан те функције, Трамп ужива у својој новој функцији једнако пун себе као док је био део те забавне индустрије која га сада наводно одбацује и игнорише.

[restrict]

Истанчан осећај Цео тај свој пут кроз нијансе и слојеве шоу-бизниса, кроз коридоре славе и позиционирања унутар хијерархије славних, Трамп је прошао на свој начин и без икаквих уступака било коме. Све је почело пре тридесет година када је ушао шоу-бизнис авантуру играјући себе у телевизијској серији „Џеферсонови“ (о црној фамилији која је своје новостечено богатство покушала да искористи за куповину раскошног стана у „белој четврти“!), касније једној од најдуговечнијих америчких серија. И тада и касније Трамп је у више наврата доказао истанчан осећај да се појави на правом месту и у право време како би, као и на пословном плану, извукао неку личну корист. За човека који је схватио моћ медија и, посебно, славе коју обезбеђује присуство у шоу-бизнису Трамп никада није занемарио обавезе, нити пропуштао прилике не би ли се обрео пред камерама. Најчешће је „играо себе“. На два се начина у том својству наметнуо и скоро без паузе деценијама остао приметно присутан у понуди најкомерцијалнијих програма шоу-бизниса. Себе је нудио као својеврсног професионалног глумца који увек тумачи Доналда Трампа (серије и филмови „Џеферсонови“, „Принц из Бел Ера“, „Дадиља“, „Сам у кући 2“, „Спин сити“, „54“, „Секс и град“, „Зулендер“, „Монк“…) појављујући се најчешће у стилу Алфреда Хичкока у својим филмовима, као егзотични пролазник у неком кадру или, ређе, као глумац који има неколико кратких реплика. У другом случају, Трамп је, управо захваљујући поменутим ангажманима из првог случаја, доспевао до најпопуларнијих ток-шоу емисија у којима је блистала његова контроверзна, провокативна, агресивна и вешто компонована реторика „леве деснице“ којом је успевао да буде захвални сарадник иритирајући многа од данас недодирљивих начела актуелног светског поретка. Нема ток-шоуа који допире до великог аудиторијама у коме Трамп није гостовао и то махом у више наврата током претходних неколико деценија. У том је својству нудио себе у преко двеста емисија („60 минута“, „Америка одлучује“, „Фокс и пријатељи“, „Добро јутро, Америко“, „Данас“, „Лице нације“, „Суботом увече уживо“, „Инсајдер“, „Шоу Дејвида Летермана“, „Шоу Арсенија Хола“, „Шоу Џимија Фелона“, „Хаурад Штерн на захтев“, „Шоу Опре Винфри“, „Лери Кинг уживо“, „Шоу Џеја Леноа“, „Шоу Конана О’Брајена“, „Ко хоће да буде милионер“, „Америка има таленте“, „Рвачка манија“, „Скривена камера“…) не бирајући садржај, жанр нити своје задатке унутар сваке емисије. Једино му је било важно да буде свуда присутан и да непрестано постоји у медијима. Када је интернет запосео једно од кључних позиција у медијској палети за залуђивање маса, Трамп је израстао у посебну врсту антихероја сајберсвета. Додуше и хероја, зависно ко га је узимао „под своје“ и користио као муницију за иритирање супарничких ставова, назора и принципа. Јер, како год да је био од себе или других употребљаван у свим овим световима забавне индустрије Трамп је успевао да утисак о њему буде вишезначан и вишеслојан, иритантан најпре, чак и енигматичан, и да самим тим публику никада не оставља равнодушном.

Најлукавији медијски манипулатор А када је довољно „порастао“ у том свету, своје пословно умеће и огромно богатство (преко четири и по милијарде долара) ангажовао је да постане пословни човек и у шоу-бизнису. Као ТВ продуцент последњих петнаест година подржава продукцију избора за Мис света и Мис Америке, као и неке од локалних америчких избора лепотица. Међутим, Трамп ће највише бити памћен, када је реч о његовом раду на малим екранима, кроз продуцентско и водитељско ангажовање у ријалитију „Шегрт“, који једнако успешно одржава популарност скоро петнаест година. У свакој од близу сто деведесет до сада реализованих епизода такмичари је требало да се докажу пред камерама и да испуне неопходне услове како би постали шегрти у пословној империји Доналда Трампа. Добијање посла од Трампа пред очима Америке се показало као неодољиви изазов за хиљаде Американаца што је омогућило комерцијалну дуговечност овог серијала, а Трампу у сваком погледу убедљиво најуспешнији ангажман у шоу-бизнису који је поред гледаности и с њом везаног финансијског успеха Трампу и екипи донео и бројне награде укључујући и чак девет номинација за најпрестижније годишње телевизијско признање, награду „Еми“. Ниједно од свих поменутих појављивања пред камерама за Трампа није било сувишно или узалудно, најмање штетно. Ни када су му се аутори ругали у опором коришћењу његовог лика и дела у пародији на чувену дечју серију „Улица Сезам“, када су га назвали „најнитковом“ или када је, рецимо, дозвољавао да га пред камерама амерички рвачи бацају по поду, Трамп није сматрао да је такво његово присуство пред америчком телевизијском публиком лоше. Напротив. Трудио се да пред камерама буде стално присутан и изборивши се за такво своје постојање и кроз њега формирање мишљења публике о њему, како је он замислио да то мишљење буде, добрим делом је себи утро пут до актуелног председниковања. Нема никакве сумње да је Трамп први амерички председник који је у Белу кућу ушао као велика ТВ звезда, али и да је највероватније најлукавији медијски манипулатор до сада.

Све горе поменуто, као и низ других његових виртуелних, телевизијских или филмских постојања никако не треба занемарити када се покушава прозрети шта ће овај нови „лидер слободног света“ заиста учинити током свог председничког мандата. Кад год се о томе буде размишљало, никако не треба сметнути с ума Трампову самољубивост и опчињеност медијима, односно присуством у шоу-бизнису. Његов порив да увек буде у центру пажње медија и инсистирање на провокативним, опречним и агресивно изазивачким коментарима никако није елемент у поменутим настојањима да се предвиде његови будући политички потези. Бела кућа је с њим добила најстаријег председника у историји, првог и по томе да није служио војску, али он је такође први вођа америчке нације који није имао никакву политичку функцију пре свог председниковања. И, још важније, он је досад најбогатији председник. Најважније је ипак да је без конкуренције најопчињенији телевизијским и осталим камерама. И зато, рецимо, када се јавно вербално обрачунава са Мерил Стрип и Робертом де Ниром, као најчувенијим глумачким звездама које су му се испред својих бројних колега супротставиле сматрајући да је он такав, са свим својим провокативним трабуњањима, али и опасним обећањима у виду повлачења политичких потеза на које Америка не може да пристане (највише, наравно, наводни позитивни заокрет у спољној политици према Русији), једноставно неприхватљива особа за функцију првог човека САД. Прозван од тако медијски захвалних опонената Трамп добија за њега неодољиву и изузетно значајну прилику да одржи неопходни ниво своје заступљености у центру пажње медија. Од тога за њега ништа није важније и тај сегмент његове личности, тај суштински инспиратор и покретач свих Трампових потеза, па и кључни састојак самог карактера, оно је од чега и према чему треба да буде вреднован и његов евентуални учинак, али и покушај да се предвиди све што би овај председник могао да учини. Занимљиво је да су и највећи махери америчког шоу-бизниса, а који су на страни милиона Американаца што се противе Трампу као председнику, тако наивно занемарили ову чињеницу. Познато је одавно ово Трампово одушевљење самим собом пред камерама, његово лукаво планирање сваког гостовања на телевизији, сваке изговорене речи пред камерама, његова детаљна стратегија појављивања у шоу-емисијама, посебно када је реч о тајмингу и репликама. А ипак ништа није учињено не би ли се некако одбио Трампов медијски атак и самим тим умањиле шансе да он постане вођа нације. Напротив, као да су му митинзима, прозивањима, критикама, па и вређањима (њих је посебно радо дочекао) ишли наруку. Човек који је створио „Шегрта“, у коме су пред камерама млади људи показивали своје најгоре особине не би ли се као звери уздигли изнад конкуренције и постали лични шегрти Доналда Трампа, сав срећан једва чека да у свакој епизоди изговори своју омиљени фразу: „Отпуштени сте!“ А сада је цела држава, па у извесној мери и читав свет, у позицији да постане његов лични ријалити у коме ће бирати своје „шегрте“, а отпуштати све остале. Једно је сигурно: нико у овом тренутку не може ни да замисли како ће такав свет изгледати!          

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *