Prodaja ruke koja nas hrani

Piše Slobodan Ikonić

Otuđenje Poljoprivrednog kombinata Beograd bio bi strateški promašaj ravan ratnom gubitku jer radi se o vitalno značajnom resursu za bezbednost hrane i zdravlje potomaka

Malo je poznato da je Poljoprivredni kombinat Beograd (PKB) velik skoro kao srpska prestonica. PKB se prostire na gotovo 30.000 hektara, dok urbana površina grada iznosi oko 36.000 hektara, odnosno 360 kvadratnih kilometara. Posle više pokušaja prodaje i polemika da li je to dobar potez ili ne, na redu je novi pokušaj privatizacije, ali i žestoke rakcija onih koji su protiv otuđenja korporacije koja hrani ceo Beograd, možda čak i pola Srbije.

Da li slučajno ili ne, tek najnoviji „vrući“ potez Ministarstva privrede podudario se s razgovorima premijera Aleksandra Vučića i predstavnika kompanije „Al Dahra“ iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u Davosu, baš o modelu privatizacije PKB-a. Ministarstvo je objavilo javni poziv investitorima za privatizaciju PKB-a i zavisnih društava koji traje do 17. februara.

Pada u oči da je poziv objavilo Ministarstvo privrede Republike Srbije, a ne Grad Beograd kao nominalni vlasnik. Razlog leži u odluci Skupšptine Beograda iz septembra 2016. godine da se državi prenesu akcije PKB-a koje su u vlasništvu grada i pored negodovanja mnogih odbornika koji smatraju da je u pitanju ogromna imovina koja se nalazi nadomak Beograda, a koja u svom sastavu ima i brojne atraktivne građevinske lokacije, te da je nelogično da se jedna lokalna samouprava odriče takve imovine u korist bilo koga. Prevagnula je „republička varijanta“ zbog, kako je na sednici Skupštine grada obrazložio Nikola Nikodijević, „većih mogućnosti države da reši budući status PKB korporacije“.

Ovom potezu je prethodio neuspeli pokušaj privatizacije u organizaciji Agencije za privatizaciju, koja je u decembru 2015. objavila javni poziv za prodaju imovine PKB-a, ali na otvaranju ponuda u martu 2016. nije bilo zainteresovanih. Posle toga prodaja je obustavljena i naložena je nova procena vrednosti kapitala.

[restrict]

JEDINSTVEN U SVETU PKB čini devet gazdinstava, a raspolaže sa više od 30.000 koka nosilja, 9.000 krava, 6.000 svinja… Zapošljava oko 2.000 ljudi. Od oko 30.000 hektara, 23.000 hektara je u svojini države, a oko 7.500 hektara u svojini društva, koje se nalazi u sastavu PKB korporacije. Ogroman potencijal kombinata je farma krava muzara koja ima 8.500 grla i smatra se najvećom u Evropi. Sa nje se dnevno isporučuje oko 180.000 litara mleka ekstra klase. Firma ima obezbeđen siguran plasman u tri mlekare: „Imleku“, „Šabačkoj mlekari“ i „Laktalisu“. PKB poseduje ukupno 21.500 goveda, 450 krmača, oko 1.500 ovaca i farmu koka nosilja. U sastavu korporacije je osam gazdinstava. Pokušaj Skupštine grada pre nekoliko godina da „Al Dahri“ proda oko 5.000 hektara gazdinstva „7. juli“ je propao. Ranije su privatizovana izdvojena preduzeća „Frikom“, „Imlek“ i klanica „Imes“. Prodaju se i udeli PKB-a u preduzećima – „Ekolab“, „PKB Agroekonomik“ – te Institut za naučno istraživački rad i transfer tehnologije u poljoprivredi, Poljoprivredna avijacija i Veterinarska stanica PKB.

Ne postoji poljoprivredno-prehrambeni sistem nigde u svetu koji u sklopu svog poslovanja ima mogućnost da razvija nove proizvode, poput instituta ili oglednog dobra, a da je istovremeno sposoban da samostalno prehrambenim proizvodima snabdeva velegrad u dovoljnim količinama, i da se nalazi na samom rubu prestonice.

Svake godine kao volonteri u PKB-u rade studenti sa Bečkog univerziteta, više univerziteta iz Latinske Amerike i Sjedinjenih Država. Mlada studentkinja iz Austrije, koja je od matičnog univerziteta nedavno dobila stipendiju da mesec dana provede u Beogradu i volontira u PKB korporaciji, dobrovoljno je o svom trošku produžila volontiranje, jer kako je rekla, ne veruje da bilo gde u svetu može da stekne ovakvo iskustvo.

Inače, do sada su pominjani razni modeli transformacije ovog preduzeća, a jedan od mogućih je i strateško partnerstvo, kao model koji bi omogućio da se nastavi proizvodnja, očuvaju radna mesta i omoguće investicije i tehnološko unapređenje proizvodnje. Tada se pominjao švajcarski investicioni fond „Kastor“ koji bi, navodno, u proizvodnju uložio čak 600 miliona evra. Za kupovinu PKB-a bili su zainteresovani Miodrag Kostić, vlasnik „MK grupe“, i Petar Matijević, gazda Industrije mesa „Matijević“, ali i Kinezi, Danci, Rusi i Austrijanci…

VREDNOST HEKTARA Prva prodaja PKB-a bila je neuspešna jer niko nije hteo da ga plati 154 miliona evra, ali se ubrzo pojavila informacija da će nova prodajna cena biti oko 90 miliona evra, što je 30 odsto procenjene vrednosti od 303 miliona evra. Takođe, država bi mogla i da preuzme dugove od 60 miliona evra.

Ako se zna da je PKB prošle godine prodao kompanijama MPC i „Lidl“ ukupno pet hektara za 700.000 evra po hektaru, novi vlasnik bi 90 miliona evra mogao da povrati prodajom 128 hektara ili 0,7 odsto ukupnog zemljišnog fonda koji bi dobio kupovinom, što je ukupno 17.776 hektara.

Ni najsiromašniji seljak u najzabitijem selu Srbije nikada ne prodaje njivu ispred kućnog praga, ako nije životno ugrožen. A PKB je njiva ne ispred već u Beogradu – kućnom pragu Srbije, poručivao je pre pola godine agroekonomista Miladin Ševarlić. On je više puta ukazivao da će novi vlasnik enormno zaraditi na onome što će uložiti.

„Da li je javni interes da jedan privatnik dobije pola teritorije opštine Palilula, a da onda za dve-tri godine preprodajom samo manje od 130 hektara povrati ukupnu sumu novca koju će dati za (ne)nameštenu rasprodaju 18.000 hektara lidera srpskog i evropskog agrobiznisa?! Zašto potencijalni kupci, umesto PKB-a, ne kupe polovinu teritorije Crne Trave ili neke druge nerazvijene i urbanistički neatraktivne opštine“, poručio je Ševarlić.

Profesor Ševarlić kaže da će inicirati kod Saveta za bobru protiv korupcije da se presipita način prevođenja državne svojine u drugi oblik svojine nad zemljištem PKB-a. Više od 90 odsto kapitala nalazi se u državnoj svojini, a prodaja zemljišta kao prirodnog resursa, u takvoj strukturi, protivzakonita je i protivustavna! Prema ranijim popisima PKB je imao 21.000 hektara državnog i 7.000 hektara društvenog zemljišta. Državna zemlja ne može da bude predmet prodaje i privatizacije, a u javnom pozivu za prodaju navodi se samo da PKB ima 17.776 hektara.

Zanimljivo viđenje prodaje PKB-a izneo je Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina i kandidat za predsednika Srbije, tvrdnjom da će se ona odvijati po obrascu prodaje PK „Zlatibor“ kome je otuđeno 2.213 hektara državnog zemljišta, jer je budućim vlasnicima PKB-a, možda baš misterioznim „arapskim investitorima“ čija se prezimena, kako kaže, završavaju na „ić“, važno da prisvoje 555 hektara građevinskog zemljišta ispod Pupinovog mosta, čija se vrednost procenjuje na najmanje 400 miliona evra, a ne da se bave poljoprivrednom proizvodnjom.

Stamatović sumnja da se PKB prodaje samo zato što navodno nije profitabilan, iako se zna da je ovaj kombinat najveći proizvođač mleka u Srbiji sa učešćem od 10 do 12 odsto mleka u ukupnoj preradi, da hrani celu prestonicu, da se prodajom PKB-a gasi jedan od najvećih nosilaca poljoprivrednog razvoja u Srbiji, a poljoprivredno zemljište kao najveće bogatstvo svake zemlje daje u bescenje, samo da bi se građanima Srbije saopštilo da dolaze strane investicije i da je to jedini put ulaska u EU koja će nas od 1. septembra zakonski primorati da i ovo malo zemlje što ostane predamo u ruke strancima.

PROTIVNICI PRODAJE Prodaji strateških resursa se protive svi nacionalno i bezbednosno odgovorni ljudi koji nisu opterećeni globalizacijom i ideologijom liberalnog kapitalizma. Jedan od osnovnih argumenata eksperata koji se protive privatizaciji je da to preduzeće ostvaruje dobre poslovne rezultate. Na primer, PKB je u 2014. godini ostvario značajan rast prihoda, odnosno osam odsto više u odnosu na prethodnu godinu, ili ukupno 54 miliona evra. Proizvodnja mleka je u 2014. godini iznosila 65,4 miliona litara, što je za pet odsto više nego u 2013. godini. Primera radi, čak i u Sjedinjenim Američkim Državama postoje velike poljoprivredne površine koje su u vlasništvu države. Pored proizvodnih, PKB korporacija pokriva i vitalni deo komunalnih funkcija u naseljima i industrijskoj zoni u Pančevačkom ritu.

Pored toga što je Korporacija PKB važan poljoprivredni resurs, za Mitra Kovača, general-majora u penziji, prodaja korporacije direktno ugrožava bezbednost hrane i zdravlje potomaka. To nije obična fabrika ili korporacija. „Beograd je sačuvao PKB za svoje potrebe i gazdovao tim preduzećem od strategijskog interesa, jer je to fabrika jeftine i zdrave hrane za Beograđane. Građani su bili sigurni u kvalitet hrane i da se radi o zdravoj hrani. Ako se PKB proda, onda će strani vlasnik imati profit kao vrhovnu vrednost, a ne podnošljive cene i zdravlje Beograđana. Nije isključeno da će se promet i uzgajanje GMO postepeno ozakoniti i da bi to postala osnovna hrana za Beograđane“, upozorava general Kovač i naglašava da se možda radi o planiranom scenariju, a ne slučajnosti – da se rasprodaja strateških resursa, pa i poljoprivrednog zemljišta strancima, baš kada nam u narednim godinama ne kontrolisano i u ogromnom broju doleze migranti sa Istoka.

Po preporukama MMF-a treba rasprodati sve što je ostalo, iako se ne radi o običnim preduzećima. Gernerala Kovača zabrinjava tolika servilnost Vlade u ispunjavanju naloga MMF-a, jer se direktno takvim servilnim odnosom ugrožava budućnost narednih pokolenja. „PKB korporaciju stvarale su prošle generacije, nakon Drugog svetskog rata, razvijale i ljubomorno čuvale za svoje potomstvo. Nažalost, danas su neke skorojevićevske generacije potomaka došle u poziciju da rasprodaju ono što je ’vlasništvo pokolenja’, ono što je prirodno da se ostavi za potomstvo“, kaže Kovač.

Na tvrdnje političara da ništa što nije isplativo i ne može da izdrži tržišnu utakmicu država ne treba da subvencioniše, treba po ko zna koji put navesti da poljoprivreda Evropske unije počiva i zavisi upravo od protekcije nacionalnih država i subvencija koje primaju. Nikada Evropa ne bi mogla sama sebe da prehrani, da posle Drugog svetskog rata države nisu finansirale razvoj poljoprivrede i stočarstva, a to se do danas nije promenilo.           

[/restrict]