Продаја руке која нас храни

Пише Слободан Иконић

Отуђење Пољопривредног комбината Београд био би стратешки промашај раван ратном губитку јер ради се о витално значајном ресурсу за безбедност хране и здравље потомака

Мало је познато да је Пољопривредни комбинат Београд (ПКБ) велик скоро као српска престоница. ПКБ се простире на готово 30.000 хектара, док урбана површина града износи око 36.000 хектара, односно 360 квадратних километара. После више покушаја продаје и полемика да ли је то добар потез или не, на реду је нови покушај приватизације, али и жестоке ракција оних који су против отуђења корпорације која храни цео Београд, можда чак и пола Србије.

Да ли случајно или не, тек најновији „врући“ потез Министарства привреде подударио се с разговорима премијера Александра Вучића и представника компаније „Ал Дахра“ из Уједињених Арапских Емирата у Давосу, баш о моделу приватизације ПКБ-а. Министарство је објавило јавни позив инвеститорима за приватизацију ПКБ-а и зависних друштава који траје до 17. фебруара.

Пада у очи да је позив објавило Министарство привреде Републике Србије, а не Град Београд као номинални власник. Разлог лежи у одлуци Скупшптине Београда из септембра 2016. године да се држави пренесу акције ПКБ-а које су у власништву града и поред негодовања многих одборника који сматрају да је у питању огромна имовина која се налази надомак Београда, а која у свом саставу има и бројне атрактивне грађевинске локације, те да је нелогично да се једна локална самоуправа одриче такве имовине у корист било кога. Превагнула је „републичка варијанта“ због, како је на седници Скупштине града образложио Никола Никодијевић, „већих могућности државе да реши будући статус ПКБ корпорације“.

Овом потезу је претходио неуспели покушај приватизације у организацији Агенције за приватизацију, која је у децембру 2015. објавила јавни позив за продају имовине ПКБ-а, али на отварању понуда у марту 2016. није било заинтересованих. После тога продаја је обустављена и наложена је нова процена вредности капитала.

[restrict]

ЈЕДИНСТВЕН У СВЕТУ ПКБ чини девет газдинстава, а располаже са више од 30.000 кока носиља, 9.000 крава, 6.000 свиња… Запошљава око 2.000 људи. Од око 30.000 хектара, 23.000 хектара је у својини државе, а око 7.500 хектара у својини друштва, које се налази у саставу ПКБ корпорације. Огроман потенцијал комбината је фарма крава музара која има 8.500 грла и сматра се највећом у Европи. Са ње се дневно испоручује око 180.000 литара млека екстра класе. Фирма има обезбеђен сигуран пласман у три млекаре: „Имлеку“, „Шабачкој млекари“ и „Лакталису“. ПКБ поседује укупно 21.500 говеда, 450 крмача, око 1.500 оваца и фарму кока носиља. У саставу корпорације је осам газдинстава. Покушај Скупштине града пре неколико година да „Ал Дахри“ прода око 5.000 хектара газдинства „7. јули“ је пропао. Раније су приватизована издвојена предузећа „Фриком“, „Имлек“ и кланица „Имес“. Продају се и удели ПКБ-а у предузећима – „Еколаб“, „ПКБ Агроекономик“ – те Институт за научно истраживачки рад и трансфер технологије у пољопривреди, Пољопривредна авијација и Ветеринарска станица ПКБ.

Не постоји пољопривредно-прехрамбени систем нигде у свету који у склопу свог пословања има могућност да развија нове производе, попут института или огледног добра, а да је истовремено способан да самостално прехрамбеним производима снабдева велеград у довољним количинама, и да се налази на самом рубу престонице.

Сваке године као волонтери у ПКБ-у раде студенти са Бечког универзитета, више универзитета из Латинске Америке и Сједињених Држава. Млада студенткиња из Аустрије, која је од матичног универзитета недавно добила стипендију да месец дана проведе у Београду и волонтира у ПКБ корпорацији, добровољно је о свом трошку продужила волонтирање, јер како је рекла, не верује да било где у свету може да стекне овакво искуство.

Иначе, до сада су помињани разни модели трансформације овог предузећа, а један од могућих је и стратешко партнерство, као модел који би омогућио да се настави производња, очувају радна места и омогуће инвестиције и технолошко унапређење производње. Тада се помињао швајцарски инвестициони фонд „Кастор“ који би, наводно, у производњу уложио чак 600 милиона евра. За куповину ПКБ-а били су заинтересовани Миодраг Костић, власник „МК групе“, и Петар Матијевић, газда Индустрије меса „Матијевић“, али и Кинези, Данци, Руси и Аустријанци…

ВРЕДНОСТ ХЕКТАРА Прва продаја ПКБ-а била је неуспешна јер нико није хтео да га плати 154 милиона евра, али се убрзо појавила информација да ће нова продајна цена бити око 90 милиона евра, што је 30 одсто процењене вредности од 303 милиона евра. Такође, држава би могла и да преузме дугове од 60 милиона евра.

Ако се зна да је ПКБ прошле године продао компанијама МПЦ и „Лидл“ укупно пет хектара за 700.000 евра по хектару, нови власник би 90 милиона евра могао да поврати продајом 128 хектара или 0,7 одсто укупног земљишног фонда који би добио куповином, што је укупно 17.776 хектара.

Ни најсиромашнији сељак у најзабитијем селу Србије никада не продаје њиву испред кућног прага, ако није животно угрожен. А ПКБ је њива не испред већ у Београду – кућном прагу Србије, поручивао је пре пола године агроекономиста Миладин Шеварлић. Он је више пута указивао да ће нови власник енормно зарадити на ономе што ће уложити.

„Да ли је јавни интерес да један приватник добије пола територије општине Палилула, а да онда за две-три године препродајом само мање од 130 хектара поврати укупну суму новца коју ће дати за (не)намештену распродају 18.000 хектара лидера српског и европског агробизниса?! Зашто потенцијални купци, уместо ПКБ-а, не купе половину територије Црне Траве или неке друге неразвијене и урбанистички неатрактивне општине“, поручио је Шеварлић.

Професор Шеварлић каже да ће иницирати код Савета за бобру против корупције да се пресипита начин превођења државне својине у други облик својине над земљиштем ПКБ-а. Више од 90 одсто капитала налази се у државној својини, а продаја земљишта као природног ресурса, у таквој структури, противзаконита је и противуставна! Према ранијим пописима ПКБ је имао 21.000 хектара државног и 7.000 хектара друштвеног земљишта. Државна земља не може да буде предмет продаје и приватизације, а у јавном позиву за продају наводи се само да ПКБ има 17.776 хектара.

Занимљиво виђење продаје ПКБ-а изнео је Милан Стаматовић, председник општине Чајетина и кандидат за председника Србије, тврдњом да ће се она одвијати по обрасцу продаје ПК „Златибор“ коме је отуђено 2.213 хектара државног земљишта, јер је будућим власницима ПКБ-а, можда баш мистериозним „арапским инвеститорима“ чија се презимена, како каже, завршавају на „ић“, важно да присвоје 555 хектара грађевинског земљишта испод Пупиновог моста, чија се вредност процењује на најмање 400 милиона евра, а не да се баве пољопривредном производњом.

Стаматовић сумња да се ПКБ продаје само зато што наводно није профитабилан, иако се зна да је овај комбинат највећи произвођач млека у Србији са учешћем од 10 до 12 одсто млека у укупној преради, да храни целу престоницу, да се продајом ПКБ-а гаси један од највећих носилаца пољопривредног развоја у Србији, а пољопривредно земљиште као највеће богатство сваке земље даје у бесцење, само да би се грађанима Србије саопштило да долазе стране инвестиције и да је то једини пут уласка у ЕУ која ће нас од 1. септембра законски приморати да и ово мало земље што остане предамо у руке странцима.

ПРОТИВНИЦИ ПРОДАЈЕ Продаји стратешких ресурса се противе сви национално и безбедносно одговорни људи који нису оптерећени глобализацијом и идеологијом либералног капитализма. Један од основних аргумената експерата који се противе приватизацији је да то предузеће остварује добре пословне резултате. На пример, ПКБ је у 2014. години остварио значајан раст прихода, односно осам одсто више у односу на претходну годину, или укупно 54 милиона евра. Производња млека је у 2014. години износила 65,4 милиона литара, што је за пет одсто више него у 2013. години. Примера ради, чак и у Сједињеним Америчким Државама постоје великe пољопривреднe површине које су у власништву државе. Поред производних, ПКБ корпорација покрива и витални део комуналних функција у насељима и индустријској зони у Панчевачком риту.

Поред тога што је Корпорација ПКБ важан пољопривредни ресурс, за Митра Ковача, генерал-мајора у пензији, продаја корпорације директно угрожава безбедност хране и здравље потомака. То није обична фабрика или корпорација. „Београд је сачувао ПКБ за своје потребе и газдовао тим предузећем од стратегијског интереса, јер је то фабрика јефтине и здраве хране за Београђане. Грађани су били сигурни у квалитет хране и да се ради о здравој храни. Ако се ПКБ прода, онда ће страни власник имати профит као врховну вредност, а не подношљиве цене и здравље Београђана. Није искључено да ће се промет и узгајање ГМО постепено озаконити и да би то постала основна храна за Београђане“, упозорава генерал Ковач и наглашава да се можда ради о планираном сценарију, а не случајности – да се распродаја стратешких ресурса, па и пољопривредног земљишта странцима, баш када нам у наредним годинама не контролисано и у огромном броју долезе мигранти са Истока.

По препорукама ММФ-а треба распродати све што је остало, иако се не ради о обичним предузећима. Гернерала Ковача забрињава толика сервилност Владе у испуњавању налога ММФ-а, јер се директно таквим сервилним односом угрожава будућност наредних поколења. „ПКБ корпорацију стварале су прошле генерације, након Другог светског рата, развијале и љубоморно чувале за своје потомство. Нажалост, данас су неке скоројевићевске генерације потомака дошле у позицију да распродају оно што је ’власништво поколења’, оно што је природно да се остави за потомство“, каже Ковач.

На тврдње политичара да ништа што није исплативо и не може да издржи тржишну утакмицу држава не треба да субвенционише, треба по ко зна који пут навести да пољопривреда Европске уније почива и зависи управо од протекције националних држава и субвенција које примају. Никада Европа не би могла сама себе да прехрани, да после Другог светског рата државе нису финансирале развој пољопривреде и сточарства, а то се до данас није променило.           

[/restrict]

 

3 коментара

  1. Boze,prosveti raspikuce koje prodaju PKB.Zbog njihove pohlepe ostacemo bez hrane.

  2. Ima li u ovoj SRBIJI SRBINA koji bi izasao na “CRTU” svom ovom skupstinskom olosu , predsednickim kandidatima, i jednom zauvek promenio smer kojim nas vode u propast. Pojavise ,prikazi se i povedi ovaj narod. PRODAJETE PKB. NAROD NA PROTESTE

  3. Kako se rukovodstvo pkba ponasa treba ga prodati sto pre.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *