Cvetan Vasilev – U BUGARSKOJ MAFIJA IMA SVOJU DRŽAVU

Razgovarao FILIP RODIĆ Fotografije MILAN TIMOTIĆ

Jedan od nekada finansijski najmoćnijih ljudi Bugarske, Cvetan Vasilev, za „Pečat“ govori o svom viđenju bugarske vlasti, mafiji i korupciji, ali i o svom životu i poslu u Srbiji, odnosima sa predsednikom i premijerom, budućnosti Srpske fabrike stakla u Paraćinu, čiji je vlasnik

Sagovornik „Pečata“, Cvetan Vasilev jedan je od najmoćnijih bugarskih poslovnih ljudi čija je imperija, oličena pre svega u Korporativnoj banci, ali i najvećoj bugarskoj telekomunikacionoj kompaniji „Vivakom“, na svom zenitu bila vredna više od četiri milijarde evra. Sredinom 2014, ovaj magistar međunarodnih ekonomskih odnosa sa Univerziteta za nacionalnu i svetsku ekonomiju u Sofiji, jedne od najstarijih visokoškolskih institucija na Balkanu, ulazi u sukob sa onim što naziva „mafijaškom vlašću“ u Bugarskoj. Firme mu bivaju oduzete ili uništene, imovina zamrznuta, a on utočište nalazi u Srbiji, gde je zatražio politički azil. U Beogradu je sa suprugom Antoanetom, koja je bila dekan Univerziteta za nacionalnu i svetsku ekonomiju, dok mu kćerka Radosveta živi u Londonu, gde na fakultetu predaje ugovorno pravo. U Srbiji je vlasnik Srpske fabrike stakla, koja se, takođe, suočava sa problemima u poslovanju od kako je doživeo slom u Bugarskoj. U Srbiju, kako kaže, nije pobegao, nego se tu našao spletom okolnosti. S jedne strane zbog toga što je u ovoj zemlji već imao započet posao, a s druge da bi ostao blizu Bugarskoj u koju se nada da će moći uskoro da se vrati i da ima pravično suđenje. „Bio sam na putu u Austriji (kada je izbila afera) i svojim avionom sam mogao da odletim bilo gde u svetu. Nisam želeo da bežim, nego da sačekam da situacija u Bugarskoj postane takva da mogu da imam pravičan proces. Ovde sam blizu svoje zemlje i mogu da održavam kontakte“, rekao je on.

[restrict]

Dokle se stiglo s procesima koje vodite? Mislim i na krivični proces koji se protiv vas vodi u Bugarskoj, ali i na proces u vezi sa vašim zahtevom za azil

u Srbiji.

U Bugarskoj nisu stigli nikuda. Ni dve i po godine od kako se s tim počelo, do danas ništa nije urađeno. Od iznošenja optužbi protiv mene, praktično se ništa nije desilo što očigledno dokazuje da tužilaštvo nije pripremilo dovoljno dokaza za zvanično podizanje optužnice. Ovo pokazuje na koji su način oni krenuli i na banku i na mene lično – iznošenjem paušalnih optužbi bez ikakvih konkretnih dokaza. Mi smo, braneći se od ovih napada, američkom Stejt departmentu predstavili dokumentaciju kojom se dokazuje da se radi o klasičnom „piratskom napadu“, napadu koji ima za cilj pljačku, otimanje imovine i uspostavljanje kontrole nad bankom koja je upravljala aktivom od skoro četiri milijarde evra, najvećom telekomunikacionom kompanijom u Bugarskoj (Vivakom), grupom preduzeća namenske industrije i velikim brojem drugih preduzeća. Ovakvi „piratski napadi“ uvek idu sa krivičnim tužbama i optužbama za kriminal, da bi se prikrili sopstveni pljačkaški tragovi. Do dana današnjeg protiv mene nema nikakve optužnice u Bugarskoj.

Protiv vas nema nikakve zvanične optužnice?

Jedina zvanična optužnica koja je protiv mene podignuta je na osnovu tvrdnji da sam ja organizovao kriminalnu grupu koja je za cilj imala pljačkanje moje sopstvene banke, banke čiji sam bio većinski vlasnik, a svi ljudi koji čine grupu su radnici te banke i svi njeni direktori. Do dana današnjeg nisu pronašli nijedan dokaz da sam ja uzeo makar cent, makar dinar tog novca. Jedini dokazi su tvrdnje svedoka koji sarađuju sa Peevskim i Borisovim. To samo po sebi govori mnogo. Vidite, problem u Bugarskoj je, ono što sam već hiljadu puta rekao, to što je od 2009. godine, kada je na mesto premijera došao Bojko Borisov, praktično mafija, koja je i ranije postojala i u izvesnoj meri sarađivala sa državom, dobila svoju državu i ona postala država. Sada mafija kontroliše državu. Nadam se da će posle poraza na predsedničkim izborima, na kojim je pobedio general Rumen Radev, doći do nekih promena. Očekuje se formiranje tehničke vlade i raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, što bi moglo na neki način da poboljša situaciju.

A azil?

Pa čekamo odluku. Mi smo izneli sve neophodne papire i dokazali politički progon protiv mene i moje porodice u Bugarskoj.

Kada kažete „oni“ i „izvršili su napad“, na koga mislite?

To nije nikakva tajna. Mislim na dosadašnjeg premijera Bojka Borisova i na poslanika turske stranke (Pokret za prava i slobode – DPS) Dejlana Peevskog. Ja mislim da je glavni organizator svega Peevski, a da je sve urađeno u dogovoru sa Borisovim. Oni su zloupotrebili bugarsko tužilaštvo, koje je pod njihovom apsolutnom kontrolom, zloupotrebili su i poreske agencije i sve državne institucije predstavljajući svoju akciju kao nešto pravedno i u interesu javnosti, a svi dokazi govore suprotno – sva aktiva „Korpbanke“ koja je pokradena u toku stečaja je prešla u ruke Peevskog i Borisova ili njima bliskih lica. To je i dokaz da je cilj ovog napada pljačka.

Šta je bio povod, uzrok ovog napada, jer ste ranije i sa jednim i sa drugim bili u dobrim odnosima?

Uzrok je bio to što sam u maju 2014. odlučio da više Peevskom ne plaćam reket. Imajući tužilaštvo pod svojom kontrolom, oni su namerno stvorili paniku među klijentima banke, koja je bila potpuno likvidna i koja je u tom trenutku držala 25 posto svojih aktiva u gotovini i u državnim hartijama od vrednosti. Oni su izmislili svakakva scenarija, da sam naručio ubistvo Peevskog, pa su uhapsili tri osobe koje su držale u pritvoru dva-tri dana, a kojim se kasnije tužilaštvo izvinilo priznavši da je hapšenje bilo greška. Ali to je bilo dovoljno da se stvori panika među klijentima, što je i bio njihov cilj i što im je omogućilo da krenu na banku. „Korpbanka“ je bila simbol dobrog menadžmenta i usled napada krenule su da se urušavaju i druge banke. Posle napada na „Korpbanku“, jedna od posledica bilo je i urušavanje 14 drugih banaka u Bugarskoj, ali to se uopšte ne pominje.

Oni nisu uništili samo četvrtu najveću banku, nego su uništili i značajan deo bugarske privrede. Mi smo direktno držali oko deset posto bruto domaćeg proizvoda. Mi smo finansirali čitavu energetiku Bugarske, čitavu namensku industriju, a sada je sve to uništeno. Strane investicije su posle toga, u 2015, pale za 50 posto u odnosu na 2014.

Vi poslujete i u Srbiji. Kupili ste bili fabriku stakla u Paraćinu. Ako su vaše poteškoće u poslovanju u Bugarskoj proizvod mafijaško-političke zavere protiv vas, šta je uzrok problema sa kojima se suočavate u Srbiji? Poznato je da ova fabrika ne posluje baš najbolje, a i premijer Aleksandar Vučić vas je direktno prozvao jednom prilikom zbog dugovanja za gas i struju.

Uopšte ne mogu da kažem da u Srbiji imam ovakve probleme. Naprotiv. Fabrika je uvek imala podršku vlade. Problem je u tome što smo mi fabriku preuzeli 2012. godine. Do tada, fabrika je poslovala s problemima. Pošto je privatizovana, preuzeo ju je vlasnik, koji je takođe iz bugarske i kojeg smo mi finansirali. Najveći uzrok problema bila je oprema koja je bila vrlo stara. Bile su neophodne nove investicije i ulaganja. Mi smo u fabriku, za novu opremu, investirali više 40 miliona evra. Velika peć kapaciteta 230 tona dnevno, koju smo izgradili, je tehnološki najmodernija. Nažalost, dok smo mi završavali ovaj proces uspravljanja fabrike i investiranja, desilo se to sa bankom. Mi nismo bili u mogućnosti da završimo investicioni plan, prekinuto je finansiranje. Do juna 2014. godine, fabrika nije dugovala ništa. Niti srpskoj državi, niti državnim preduzećima. Agencija za privatizaciju je krajem 2015. utvrdila da su sve obaveze ispunjene, što dokazuje da smo mi svoj posao uradili. Menadžment se sve vreme bori da fabrika opstane. Stečajni upravnici banke, koji su pod kontrolom istih mojih neprijatelja, odmah su krenuli da ruše kompanije da bi na neki način preuzeli i fabriku. Oni su spremni da, da bi uništili mene, unište i fabriku. Ja danas sa svojim srpskim partnerima tražim strateškog investitora kako bismo spasili fabriku. Tokom ove dve godine Vlada Srbije je shvatila da bi najgora varijanta bila da fabrika stane i zahvalan sam im na razumevanju. Fabrici je potreban svež novac, što mislim da je apsolutno moguće, i ja nemam sumnje da ona ima budućnost. Mi želimo da okončamo modernizaciju pogona za mašinsko staklo, što bi nam dodalo deset do petnaest miliona evra prometa i smatram da je moguće to uraditi. Čim investitor ima probleme, ja sam izgubio svoje mogućnosti da investiram u fabriku, uvek se pojavi menadžment. Naš, u periodu od 2014. nije uvek bio najbolji i nije uvek radio na korist fabrike. Došao sam do nekih informacija da su ljudi koji su radili 2014. i 2015. u sprezi sa Bugarima i bivšim vlasnikom, čovekom koji je od 2010. praktično uništio fabriku. Mnogo je faktora koji su se pojavili i išli na štetu fabrike, a moj je interes samo jedan – da je spasimo. Znam koliko je ona bitna i za srpsku privredu i, posebno, za grad Paraćin. Ona bi mogla nadomestiti polovinu sadašnjeg uvoza Srbije.

Jesu li rešeni problemi sa dugovanjima, zbog kojih je Vučić i izašao u javnost?

Ti problemi, nažalost, još nisu rešeni. Glavni poverioci fabrike su „Srbijagas“ i EPS. Više od 70 posto troškova proizvodnje odlazi na energente. Pošto fabrika nije bila u mogućnosti da redovno plaća, „Srbijagas“ primenjuje politiku viših cena, koja pogađa fabriku. S jedne strane, plaćamo cenu gasa koja nije tržišna, a sa druge imamo žestoku konkurenciju. To je jedan od razloga zbog kojeg fabrika duguje toliko para. Kada rešimo odnose sa „Srbijagasom“, to će se rešiti. Kada nađemo investitora, poverioci će sigurno moći da naplate i svoja potraživanja i fabrika će moći da posluje jako dobro. Kada tamo idem, mogu svakog radnika da pogledam u oči, jer znam da smo mi uradili sve što smo mogli od kada smo je preuzeli. Tada je izgledala kao groblje i nije imala nikakvu budućnost, a sada je ima. Ima i života, ali mora doći do novih investicija.

Kakva je priroda vašeg odnosa sa predsednikom Tomislavom Nikolićem i premijerom Vučićem? U medijima su se pojavile razne priče, a i Zoran Živković, predsednik Nove stranke vas se odnekud setio i postavio poslaničko pitanje u vezi sa vama. Kako objašnjavate njegovo interesovanje za vas?

Živković je očigledno bio u Bugarskoj. Zna se i kod koga. Ja ne sumnjam da je uzeo i pare. A, on zaboravlja da kada je bio na skupštini stranke Nikolaja Barekova 2014. da je bio tamo o mom trošku. Ja sam tada podržavao tu stranku i na neki način sam finansirao njegovo učešće na skupštini stranke, a on sada priča kako sam ja kriminalac. Ja sam kriminalac u očima bugarskog tužilaštva koje je deo mafijaškog modela Bugarske i koje je pod kontrolom Borisova i Peevskog. Toliko o gospodinu Živkoviću. Neka se pogleda koliko je on para tamo uzeo. Pored toga, ovde ima i neke štampe koja je plaćena iz Bugarske da stalno piše o meni.

Što se tiče predsednika, i u Bugarskoj je bilo nekih napisa, ja mogu reći samo jedno: gospodina Nikolića sam upoznao kada je bilo zvanično otvaranje fabrike i peći L5. To je normalan potez predsednika države. Ja nisam ni bio organizator, nego bugarsko-srpska privredna komora, a domaćin je bio ambasador Bugarske u Beogradu (Angel Dimitrov). To da su neki posebni odnosi, osim apsolutno normalnog odnosa velikog investitora u Srbiju i predsednika, nije tačno i nema ničeg više od ovoga. S predsednikom Vlade se lično ne poznajem i nikada se nismo videli, ali sam vrlo zahvalan što je Vlada u ovom periodu podržavala fabriku, što je bitno i za mene, i za Srbiju.

Što se tiče priča da sam donirao fondaciju predsednikove supruge Dragice, nije moja lična donacija, nego odluka uprave fabrike. Doneta je maja 2015, kada fabrika nije ništa dugovala. Tada su bile poplave i ljudi su hteli da pomognu. Ta donacija nije ni bila nešto velika, radi se o nekoliko stotina hiljada dinara. To je najnormalnija politika društvene odgovornosti kompanija.

Jeste li davali donacije nekim drugim fondacijama?

Ne, ali ponoviću, ni ovo nisam dao ja. To je bila odluka menadžmenta koju smatram najnormalnijom.

Da se vratimo na Bugarsku. Pomenuli ste pobedu Rumena Radeva na predsedničkim izborima i mogućnost promene vlasti. Da li očekujete i promenu odnosa prema vama i neku promenu bugarske politike uopšte?

Očekujem promenu u odnosu na mafijaški model u Bugarskoj. Predsednik ima ograničena ovlašćenja. Politički sistem nije mnogo drugačiji od ovog u Srbiji, ali bitno je da predsednik ima sada mogućnost da formira novu, tehničku, vladu koja bi mogla da pokaže novi pravac u bugarskoj politici. Verujem da će se predsednik države više koncentrisati na unutrašnju situaciju, nego na spoljnu politikom. Ne očekujem neku promenu odnosa sa EU, osim što mislim da će biti manjeg pritiska Brisela i Vašingtona na bugarsku vladu što se tiče odnosa sa Rusijom, ali mislim da će mnogo bitnija biti promena u unutrašnjoj politici. To ne znači samo smenu Borisova. Zamislite, posle sedam godina oni su svuda, u svim državnim institucijama. U tužilaštvu, sudovima, visokom savetu sudstva, centralnoj banci… Svuda su ljudi vezani za Borisova i Peevskog i koji ispunjavaju samo njihove naloge. Za njihovu smenu, međutim, potrebno je vreme, ali prvi korak je urađen, pošto je general Radev izabran za predsednika. On nije pobedio samo zahvaljujući podršci koju on sam uživa, samo zbog svojih očiglednih ličnih kvaliteta, nego i zbog protestnih glasova protiv Borisova. Ljudi su izašli na birališta tražeći njegovu smenu. Stvoren je novi talas, nova energija u bugarskoj javnosti, ali bitno je da na vanrednim parlamentarnim izborima koji slede, bugarski narod potvrdi da neće više Borisova.

Da li očekujete i povlačenje optužbi protiv vas?

Ja očekujem pravičan proces. Ja neću da neko povuče tužbe. Ja hoću da idem na sud, ali hoću da imam garancije da će proces biti pravičan. Pravičnost je najveći problem.    

 

„Južni tok” je uništen

Kao čovek koji je imao nesvakidašnji uvid u bugarsku politiku, i unutrašnju i spolju, u način funkcionisanja države, koje je vaše mišljenje o odluci da se zaustavi gasovod „Južni tok“? Kako vi vidite taj problem i da li mislite da promena vlasti može da dovede do nekih promena i na tom polju?

Jasno je da je pritisak da se zaustavi projekat došao iz Amerike. Mislim, međutim, da postoje i drugi razlozi. Jedan od njih je učešće Peevskog u ovom projektu. On je kontrolisao čitav bugarski deo ovog projekta i bilo je previše korupcije. To je iritiralo i Evropsku komisiju. Ja sam se 2014. video sa evropskim komesarom za energetiku Etingerom i on je smatrao da ako je „Južni tok“ zasnovan na tržišnom principu, a ne na korupciji, to je projekat koji je dobar i za Evropu, a ne samo za Bugarsku. Prvi razlog je nerazumevanje Amerike i njihova politika u Ukrajini, a drugi razlog je korupcija. Ja mislim da je taj projekat uništen i da nema mogućnosti. Može nešto drugo da se desi, poput „Turskog toka“ o kojem se priča.

 

 

Peevski Nepoželjan u Turskoj

Peevski je poslanik turske stranke. Kakvi su njegovi odnosi sa Ankarom i predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom?

Peevski i Erdogan nisu u ljubavi. Peevski je persona non grata u Turskoj zbog šverca cigareta uz pomoć PKK. Unutar same te stranke počelo se sa podelama, jer je jedan njen deo u dobrim odnosima sa Turskom i Erdoganom posebno. Mislim da će ta stranka imati problem i da uđe u novu skupštinu. DPS je više mafijaška korporacija nego stranka. Ima informacija da je Peevski švercovao cigarete i na teritoriju pod kontrolom Islamske države, što ukazuje na njegovu povezanost i sa ovom terorističkom organizacijom. Krajnje je vreme da se bugarsko tužilaštvo umesto da se zanima samo za mene, pošto za dve i po godine nije našlo ništa, pozabavi i Peevskim. Biće vrlo interesantno.

[/restrict]