Цветан Василев – У БУГАРСКОЈ МАФИЈА ИМА СВОЈУ ДРЖАВУ

Разговарао ФИЛИП РОДИЋ Фотографије МИЛАН ТИМОТИЋ

Један од некада финансијски најмоћнијих људи Бугарске, Цветан Василев, за „Печат“ говори о свом виђењу бугарске власти, мафији и корупцији, али и о свом животу и послу у Србији, односима са председником и премијером, будућности Српске фабрике стакла у Параћину, чији је власник

Саговорник „Печата“, Цветан Василев један је од најмоћнијих бугарских пословних људи чија је империја, оличена пре свега у Корпоративној банци, али и највећој бугарској телекомуникационој компанији „Виваком“, на свом зениту била вредна више од четири милијарде евра. Средином 2014, овај магистар међународних економских односа са Универзитета за националну и светску економију у Софији, једне од најстаријих високошколских институција на Балкану, улази у сукоб са оним што назива „мафијашком влашћу“ у Бугарској. Фирме му бивају одузете или уништене, имовина замрзнута, а он уточиште налази у Србији, где је затражио политички азил. У Београду је са супругом Антоанетом, која је била декан Универзитета за националну и светску економију, док му кћерка Радосвета живи у Лондону, где на факултету предаје уговорно право. У Србији је власник Српске фабрике стакла, која се, такође, суочава са проблемима у пословању од како је доживео слом у Бугарској. У Србију, како каже, није побегао, него се ту нашао сплетом околности. С једне стране због тога што је у овој земљи већ имао започет посао, а с друге да би остао близу Бугарској у коју се нада да ће моћи ускоро да се врати и да има правично суђење. „Био сам на путу у Аустрији (када је избила афера) и својим авионом сам могао да одлетим било где у свету. Нисам желео да бежим, него да сачекам да ситуација у Бугарској постане таква да могу да имам правичан процес. Овде сам близу своје земље и могу да одржавам контакте“, рекао је он.

[restrict]

Докле се стигло с процесима које водите? Мислим и на кривични процес који се против вас води у Бугарској, али и на процес у вези са вашим захтевом за азил

у Србији.

У Бугарској нису стигли никуда. Ни две и по године од како се с тим почело, до данас ништа није урађено. Од изношења оптужби против мене, практично се ништа није десило што очигледно доказује да тужилаштво није припремило довољно доказа за званично подизање оптужнице. Ово показује на који су начин они кренули и на банку и на мене лично – изношењем паушалних оптужби без икаквих конкретних доказа. Ми смо, бранећи се од ових напада, америчком Стејт департменту представили документацију којом се доказује да се ради о класичном „пиратском нападу“, нападу који има за циљ пљачку, отимање имовине и успостављање контроле над банком која је управљала активом од скоро четири милијарде евра, највећом телекомуникационом компанијом у Бугарској (Виваком), групом предузећа наменске индустрије и великим бројем других предузећа. Овакви „пиратски напади“ увек иду са кривичним тужбама и оптужбама за криминал, да би се прикрили сопствени пљачкашки трагови. До дана данашњег против мене нема никакве оптужнице у Бугарској.

Против вас нема никакве званичне оптужнице?

Једина званична оптужница која је против мене подигнута је на основу тврдњи да сам ја организовао криминалну групу која је за циљ имала пљачкање моје сопствене банке, банке чији сам био већински власник, а сви људи који чине групу су радници те банке и сви њени директори. До дана данашњег нису пронашли ниједан доказ да сам ја узео макар цент, макар динар тог новца. Једини докази су тврдње сведока који сарађују са Пеевским и Борисовим. То само по себи говори много. Видите, проблем у Бугарској је, оно што сам већ хиљаду пута рекао, то што је од 2009. године, када је на место премијера дошао Бојко Борисов, практично мафија, која је и раније постојала и у извесној мери сарађивала са државом, добила своју државу и она постала држава. Сада мафија контролише државу. Надам се да ће после пораза на председничким изборима, на којим је победио генерал Румен Радев, доћи до неких промена. Очекује се формирање техничке владе и расписивање ванредних парламентарних избора, што би могло на неки начин да побољша ситуацију.

А азил?

Па чекамо одлуку. Ми смо изнели све неопходне папире и доказали политички прогон против мене и моје породице у Бугарској.

Када кажете „они“ и „извршили су напад“, на кога мислите?

То није никаква тајна. Мислим на досадашњег премијера Бојка Борисова и на посланика турске странке (Покрет за права и слободе – ДПС) Дејлана Пеевског. Ја мислим да је главни организатор свега Пеевски, а да је све урађено у договору са Борисовим. Они су злоупотребили бугарско тужилаштво, које је под њиховом апсолутном контролом, злоупотребили су и пореске агенције и све државне институције представљајући своју акцију као нешто праведно и у интересу јавности, а сви докази говоре супротно – сва актива „Корпбанке“ која је покрадена у току стечаја је прешла у руке Пеевског и Борисова или њима блиских лица. То је и доказ да је циљ овог напада пљачка.

Шта је био повод, узрок овог напада, јер сте раније и са једним и са другим били у добрим односима?

Узрок је био то што сам у мају 2014. одлучио да више Пеевском не плаћам рекет. Имајући тужилаштво под својом контролом, они су намерно створили панику међу клијентима банке, која је била потпуно ликвидна и која је у том тренутку држала 25 посто својих актива у готовини и у државним хартијама од вредности. Они су измислили свакаква сценарија, да сам наручио убиство Пеевског, па су ухапсили три особе које су држале у притвору два-три дана, а којим се касније тужилаштво извинило признавши да је хапшење било грешка. Али то је било довољно да се створи паника међу клијентима, што је и био њихов циљ и што им је омогућило да крену на банку. „Корпбанка“ је била симбол доброг менаџмента и услед напада кренуле су да се урушавају и друге банке. После напада на „Корпбанку“, једна од последица било је и урушавање 14 других банака у Бугарској, али то се уопште не помиње.

Они нису уништили само четврту највећу банку, него су уништили и значајан део бугарске привреде. Ми смо директно држали око десет посто бруто домаћег производа. Ми смо финансирали читаву енергетику Бугарске, читаву наменску индустрију, а сада је све то уништено. Стране инвестиције су после тога, у 2015, пале за 50 посто у односу на 2014.

Ви послујете и у Србији. Купили сте били фабрику стакла у Параћину. Ако су ваше потешкоће у пословању у Бугарској производ мафијашко-политичке завере против вас, шта је узрок проблема са којима се суочавате у Србији? Познато је да ова фабрика не послује баш најбоље, а и премијер Александар Вучић вас је директно прозвао једном приликом због дуговања за гас и струју.

Уопште не могу да кажем да у Србији имам овакве проблеме. Напротив. Фабрика је увек имала подршку владе. Проблем је у томе што смо ми фабрику преузели 2012. године. До тада, фабрика је пословала с проблемима. Пошто је приватизована, преузео ју је власник, који је такође из бугарске и којег смо ми финансирали. Највећи узрок проблема била је опрема која је била врло стара. Биле су неопходне нове инвестиције и улагања. Ми смо у фабрику, за нову опрему, инвестирали више 40 милиона евра. Велика пећ капацитета 230 тона дневно, коју смо изградили, је технолошки најмодернија. Нажалост, док смо ми завршавали овај процес усправљања фабрике и инвестирања, десило се то са банком. Ми нисмо били у могућности да завршимо инвестициони план, прекинуто је финансирање. До јуна 2014. године, фабрика није дуговала ништа. Нити српској држави, нити државним предузећима. Агенција за приватизацију је крајем 2015. утврдила да су све обавезе испуњене, што доказује да смо ми свој посао урадили. Менаџмент се све време бори да фабрика опстане. Стечајни управници банке, који су под контролом истих мојих непријатеља, одмах су кренули да руше компаније да би на неки начин преузели и фабрику. Они су спремни да, да би уништили мене, униште и фабрику. Ја данас са својим српским партнерима тражим стратешког инвеститора како бисмо спасили фабрику. Током ове две године Влада Србије је схватила да би најгора варијанта била да фабрика стане и захвалан сам им на разумевању. Фабрици је потребан свеж новац, што мислим да је апсолутно могуће, и ја немам сумње да она има будућност. Ми желимо да окончамо модернизацију погона за машинско стакло, што би нам додало десет до петнаест милиона евра промета и сматрам да је могуће то урадити. Чим инвеститор има проблеме, ја сам изгубио своје могућности да инвестирам у фабрику, увек се појави менаџмент. Наш, у периоду од 2014. није увек био најбољи и није увек радио на корист фабрике. Дошао сам до неких информација да су људи који су радили 2014. и 2015. у спрези са Бугарима и бившим власником, човеком који је од 2010. практично уништио фабрику. Много је фактора који су се појавили и ишли на штету фабрике, а мој је интерес само један – да је спасимо. Знам колико је она битна и за српску привреду и, посебно, за град Параћин. Она би могла надоместити половину садашњег увоза Србије.

Јесу ли решени проблеми са дуговањима, због којих је Вучић и изашао у јавност?

Ти проблеми, нажалост, још нису решени. Главни повериоци фабрике су „Србијагас“ и ЕПС. Више од 70 посто трошкова производње одлази на енергенте. Пошто фабрика није била у могућности да редовно плаћа, „Србијагас“ примењује политику виших цена, која погађа фабрику. С једне стране, плаћамо цену гаса која није тржишна, а са друге имамо жестоку конкуренцију. То је један од разлога због којег фабрика дугује толико пара. Када решимо односе са „Србијагасом“, то ће се решити. Када нађемо инвеститора, повериоци ће сигурно моћи да наплате и своја потраживања и фабрика ће моћи да послује јако добро. Када тамо идем, могу сваког радника да погледам у очи, јер знам да смо ми урадили све што смо могли од када смо је преузели. Тада је изгледала као гробље и није имала никакву будућност, а сада је има. Има и живота, али мора доћи до нових инвестиција.

Каква је природа вашег односа са председником Томиславом Николићем и премијером Вучићем? У медијима су се појавиле разне приче, а и Зоран Живковић, председник Нове странке вас се однекуд сетио и поставио посланичко питање у вези са вама. Како објашњавате његово интересовање за вас?

Живковић је очигледно био у Бугарској. Зна се и код кога. Ја не сумњам да је узео и паре. А, он заборавља да када је био на скупштини странке Николаја Барекова 2014. да је био тамо о мом трошку. Ја сам тада подржавао ту странку и на неки начин сам финансирао његово учешће на скупштини странке, а он сада прича како сам ја криминалац. Ја сам криминалац у очима бугарског тужилаштва које је део мафијашког модела Бугарске и које је под контролом Борисова и Пеевског. Толико о господину Живковићу. Нека се погледа колико је он пара тамо узео. Поред тога, овде има и неке штампе која је плаћена из Бугарске да стално пише о мени.

Што се тиче председника, и у Бугарској је било неких написа, ја могу рећи само једно: господина Николића сам упознао када је било званично отварање фабрике и пећи Л5. То је нормалан потез председника државе. Ја нисам ни био организатор, него бугарско-српска привредна комора, а домаћин је био амбасадор Бугарске у Београду (Ангел Димитров). То да су неки посебни односи, осим апсолутно нормалног односа великог инвеститора у Србију и председника, није тачно и нема ничег више од овога. С председником Владе се лично не познајем и никада се нисмо видели, али сам врло захвалан што је Влада у овом периоду подржавала фабрику, што је битно и за мене, и за Србију.

Што се тиче прича да сам донирао фондацију председникове супруге Драгице, није моја лична донација, него одлука управе фабрике. Донета је маја 2015, када фабрика није ништа дуговала. Тада су биле поплаве и људи су хтели да помогну. Та донација није ни била нешто велика, ради се о неколико стотина хиљада динара. То је најнормалнија политика друштвене одговорности компанија.

Јесте ли давали донације неким другим фондацијама?

Не, али поновићу, ни ово нисам дао ја. То је била одлука менаџмента коју сматрам најнормалнијом.

Да се вратимо на Бугарску. Поменули сте победу Румена Радева на председничким изборима и могућност промене власти. Да ли очекујете и промену односа према вама и неку промену бугарске политике уопште?

Очекујем промену у односу на мафијашки модел у Бугарској. Председник има ограничена овлашћења. Политички систем није много другачији од овог у Србији, али битно је да председник има сада могућност да формира нову, техничку, владу која би могла да покаже нови правац у бугарској политици. Верујем да ће се председник државе више концентрисати на унутрашњу ситуацију, него на спољну политиком. Не очекујем неку промену односа са ЕУ, осим што мислим да ће бити мањег притиска Брисела и Вашингтона на бугарску владу што се тиче односа са Русијом, али мислим да ће много битнија бити промена у унутрашњој политици. То не значи само смену Борисова. Замислите, после седам година они су свуда, у свим државним институцијама. У тужилаштву, судовима, високом савету судства, централној банци… Свуда су људи везани за Борисова и Пеевског и који испуњавају само њихове налоге. За њихову смену, међутим, потребно је време, али први корак је урађен, пошто је генерал Радев изабран за председника. Он није победио само захваљујући подршци коју он сам ужива, само због својих очигледних личних квалитета, него и због протестних гласова против Борисова. Људи су изашли на биралишта тражећи његову смену. Створен је нови талас, нова енергија у бугарској јавности, али битно је да на ванредним парламентарним изборима који следе, бугарски народ потврди да неће више Борисова.

Да ли очекујете и повлачење оптужби против вас?

Ја очекујем правичан процес. Ја нећу да неко повуче тужбе. Ја хоћу да идем на суд, али хоћу да имам гаранције да ће процес бити правичан. Правичност је највећи проблем.    

 

„Јужни ток” је уништен

Као човек који је имао несвакидашњи увид у бугарску политику, и унутрашњу и спољу, у начин функционисања државе, које је ваше мишљење о одлуци да се заустави гасовод „Јужни ток“? Како ви видите тај проблем и да ли мислите да промена власти може да доведе до неких промена и на том пољу?

Јасно је да је притисак да се заустави пројекат дошао из Америке. Мислим, међутим, да постоје и други разлози. Један од њих је учешће Пеевског у овом пројекту. Он је контролисао читав бугарски део овог пројекта и било је превише корупције. То је иритирало и Европску комисију. Ја сам се 2014. видео са европским комесаром за енергетику Етингером и он је сматрао да ако је „Јужни ток“ заснован на тржишном принципу, а не на корупцији, то је пројекат који је добар и за Европу, а не само за Бугарску. Први разлог је неразумевање Америке и њихова политика у Украјини, а други разлог је корупција. Ја мислим да је тај пројекат уништен и да нема могућности. Може нешто друго да се деси, попут „Турског тока“ о којем се прича.

 

 

Пеевски Непожељан у Турској

Пеевски је посланик турске странке. Какви су његови односи са Анкаром и председником Реџепом Тајипом Ердоганом?

Пеевски и Ердоган нису у љубави. Пеевски је персона нон грата у Турској због шверца цигарета уз помоћ ПКК. Унутар саме те странке почело се са поделама, јер је један њен део у добрим односима са Турском и Ердоганом посебно. Мислим да ће та странка имати проблем и да уђе у нову скупштину. ДПС је више мафијашка корпорација него странка. Има информација да је Пеевски шверцовао цигарете и на територију под контролом Исламске државе, што указује на његову повезаност и са овом терористичком организацијом. Крајње је време да се бугарско тужилаштво уместо да се занима само за мене, пошто за две и по године није нашло ништа, позабави и Пеевским. Биће врло интересантно.

[/restrict]

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *