Predsednik u magli

Zašto se zagrevanje za predsedničke izbore odjednom ubrzalo?

Piše Nikola Vrzić

Bio je to jedan simpatičan igrokaz. Saša Janković, zaštitnik građana, Robin Hud iz institucija sistema, odlučio je da odluku da se kandiduje za predsednika Srbije sledeće godine obznani na poprilično nepoznatom subotičkom internet portalu magločistač. „Zašto ovako otvorenu i značajnu izjavu dajete malom lokalnom mediju i nepoznatoj novinarki?“, upitala ga je autorka intervjua Natalija Jakovljević. „Zato što ste vi najbolji primer za jedan od nacionalnih problema na koji ukazujem – gušenje medija po Srbiji. Van nacionalne novinarske scene i etabliranih glasila, i van Beograda postoje hiljade sjajnih novinara i vrsni mediji koji nestaju, a to niko ne primećuje ili se njihov glas ne čuje… Bez vas, građani ostaju bez prava na informisanost i prepušteni su propagandi. Za mene niste mali i nebitni“, uzvratio je, velikodušno, zaštitnik građana i malog čoveka Saša Janković.
[restrict]

SOROŠEVA MREŽA Pre mesec dana u „Pečatu“ smo pisali o Saši Jankoviću kao „Soroševom kandidatu“, ukazujući da iza apela koje su mu javne ličnosti uputile da se kandiduje – s njegovim znanjem pa otuda, čini se, i prećutnim odobrenjem – zapravo stoji drugosrbijanska elita finansirana novcem Džordža Soroša, najpoznatijeg svetskog spekulanta filantropijom, i sličnih sorošoidnih organizacija. Subotički magločistač, koji je pokrenula NVO Udruženje građana Centar građanskih vrednosti, izvirio je u širu javnost iz, takoreći, istoga šinjela – partner u projektima mu je Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDNV), medijske projekte magločistača finansiraju i Evropska unija i Misija OEBS-a, autorka intervjua s Jankovićem „pisala je za beogradski regionalni internet portal e-novine i za novosadski internet portal autonomija.info“, glasilo NDNV-a inače, a „sa još dvoje kolega osnovala je Udruženje građana Centar građanskih vrednosti“, koje pak – udruženje – potpisuje zajednička saopštenja s NDNV-om, Helsinškim odborom za ljudska prava u Srbiji, Centrom za regionalizam… Tako da, zapravo, ovaj mali lokalni medij nije baš samo mali i lokalni već je i sastavni delić one sorošoidne mreže koja uostalom i stoji iza najavljene Jankovićeve predsedničke kandidature. Nije to zabranjeno, ali red je da se zna, igrokaz bez toga nije potpun.
Ali vratimo se ključnim događajima. Saša Janković, kao što rekosmo, odlučio je da prekine višemesečna nagađanja i da potvrdi ono što se sve vreme i iščekivalo, da će se sledeće godine kandidovati za predsednika Srbije. „Za predsednika ću se kandidovati kada se raspišu izbori“, rekao je, uz besmislen dodatak „ali nikako pre toga“ jer to svakako (formalno) ne može da učini pre nego što predsednički izbori budu raspisani. A istovremeno, i aktuelni predsednik Tomislav Nikolić izrazio je želju da se kandiduje, „a da li ću – videćemo… Sve zavisi od dogovora s Aleksandrom“, razume se, Vučićem. Najpre o Jankoviću, pa o Nikoliću.

NEPRIMERENO I NEKOREKTNO Pre mesec dana, 26. novembra, Janković je u intervjuu za „Dojče vele“ govorio o svojoj eventualnoj predsedničkoj kandidaturi. Evo šta je tada rekao: „Kao zaštitnik građana ja nemam pravo da kažem ni ’da’ ni ’ne’. Smatram da nije primereno da kažem ’da’, kao zaštitnik građana, pogotovo u situaciji kada predsednički izbori nisu raspisani. Mi imamo predsednika republike, on radi svoj posao, ja radim svoj. Ne mislim da je korektno merkati bilo kakvu funkciju sa neke druge funkcije. A nemam pravo ni da kažem ’ne’, tim pre što se radi o jednom građanskom pravu, pasivnom biračkom pravu koje ima svaki punoletni građanin Srbije.“ Kao što je dobro poznato, u međuvremenu se ništa nije promenilo. I dalje imamo predsednika republike koji radi svoj posao, Saša Janković je i dalje zaštitnik građana koji kaže da radi svoj posao, a ni predsednički izbori još nisu raspisani, što će reći da je ovonedeljnom najavom svoje kandidature Janković uradio upravo ono što je sam opisao kao neprimereno i nekorektno.
Iz ove perspektive, dodajmo, moglo bi se Jankoviću prigovoriti i što je u proteklih nekoliko meseci obilazio Srbiju tribinama na kojima se hvalisao jer, zaboga, radi posao za koji je i plaćen da radi, i to našim novcem (i to lepo, uzgred budi rečeno, 376.650 dinara mesečno), jer se te tribine, pošto je najavio predsedničku kandidaturu, više ne mogu shvatiti drugačije do kao neozvaničena predizborna kampanja a ne kao promocija zaštite građana i njihovih prava, pri tom, kampanja koja je finansirana našim novcem, to jest ako je Janković putovao po Srbiji koristeći budžetska sredstva dodeljena kancelariji Zaštitnika građana.

DESANT NA OPOZICIJU Ali nije suština u neprimerenosti i nekorektnosti Jankovićevih poteza, zaključno sa poslednjim dosadašnjim, već u pitanju zašto je on odlučio da baš sada – pre nego što su izbori formalno raspisani i pre nego što je opozicija postigla dogovor o kome se govori već mesecima – objavi svoju predsedničku kandidaturu?
Odgovor, reklo bi se, krije se u reakcijama proevropskih stranaka na Jankovićevu obznanu. Nje, naime, nije bilo (ne računajući Zorana Živkovića koji je Jankoviću odmah obećao podršku, ali na Živkovića je ionako moguće računati ozbiljno samo u okvirima statističke greške, ugrubo, ni glas više od toga). Šta nam, dakle, to govori, šta nam govori ta činjenica da se niko od iole relevantnih aktera nije odmah oglasio otvorenom podrškom predsedničkoj kandidaturi Saše Jankovića? Očigledno je: niko se nije oglasio zato što koordinacije među njima nije ni bilo, dakle, ni dogovora o podršci Jankoviću, a to znači da su najavom predsedničke kandidature Saša Janković i sorošoidi koji stoje iza njega, zapravo, izvršili svojevrsni desant na ostatak opozicije, u pokušaju da joj nametnu Sašu Jankovića kao zajedničkog predsedničkog kandidata i pre nego što su se proevropski opozicionari dogovorili kojeg će zajedničkog kandidata podržati, naravno, pod uslovom da uopšte budu u stanju da se o tome dogovore.
Da li će ovaj desant uspeti? S jedne strane, da žele da podrže Sašu Jankovića, do sada bi to već učinili a sada im je pružena i odlična prilika da to učine pa ipak nisu, a opet, s druge strane, nikako se ne smeju potceniti moć i uticaj koje mreža podrške Jankovićevoj kandidaturi ima na taj deo naše, da ne kažemo srpske, političke scene. Tako da će ovo pitanje još neko vreme ostati otvoreno, i sigurni smo da su raznorazna prijateljska ubeđivanja i ucene već uveliko u toku.
Šta će pak sve ovo značiti za eventualnu predsedničku kandidaturu Vuka Jeremića? Jankovićevom (preventivnom) kandidaturom umanjena je šansa da Jeremić dobije nepodeljenu podršku ostalih pažnje vrednih proevropskih opozicionara (uz Živkovića sada tu ne ubrajamo ni Čedomira Jovanovića), a bez takve nepodeljene podrške, kolika god ona bila izražena u broju glasova, on uspehu ne može da se nada, i ta će nada postati još i manja ako se neko iz tog bloka na kraju ipak odluči da podrži Sašu Jankovića. Sve zajedno, to bi trebalo da znači da su šanse da se i Vuk Jeremić kandiduje za predsednika Srbije sada manje nego što su bile pre nekoliko dana, premda treba imati u vidu i da „Danas“ i „Novosti“ ove srede javljaju kako Jankovićeva iznenadna kandidatura ipak nije poremetila Jeremićeve planove da se i sam kandiduje za predsednika Srbije.

NIKOLIĆEVA ŽELJA A da li je, na sličan način kao i Saša Janković na opoziciju, i Tomislav Nikolić izvršio desant na Aleksandra Vučića? U danu u kome je aktuelni premijer rekao da će SNS svog kandidata izabrati (tek) za dva-tri meseca jer „nama se ne žuri“, aktuelni predsednik izjavio je „ja zaista želim da se ponovo kandidujem“, i sve bi oko toga trebalo da bude poznato „kada bude unošen badnjak“ u zgradu Predsedništva Srbije. Očigledno je, kao i u prethodnom slučaju, odsustvo koordinacije, iz čega i zaključak da je i ovde reč o preventivnom kandidovanju, odnosno o Nikolićevom pokušaju da Vučića natera da ga kandiduje za budućeg predsednika Srbije. Uz jedan važan dodatak. „Sve zavisi od dogovora s Aleksandrom“, rekosmo već da je rekao Nikolić, što bi trebalo da znači i da se on neće kandidovati ako tog dogovora ne bude, tj. da Nikolić neće pocepati naprednjačko biračko telo svojom samostalnom predsedničkom kandidaturom.
Kako će izgledati dogovor s Aleksandrom? Da li će Tomislav Nikolić biti kandidat SNS-a ili možda čitave vladajuće koalicije, da li će pak kandidat umesto njega biti Aleksandar Vučić jer trećega nema, da li ćemo uz predsedničke imati i parlamentarne izbore…? I ova pitanja ostaju otvorena, baš kao i pitanje dogovora na onom drugom polu ovdašnje politike. Uostalom, budimo još malo strpljivi i sačekajmo da prođu praznici, uskoro će im sve postati jasnije jer mora da se razjasni, a onda ćemo i mi ostali saznati šta nam se to događa…
[/restrict]