Председник у магли

Зашто се загревање за председничке изборе одједном убрзало?

Пише Никола Врзић

Био је то један симпатичан игроказ. Саша Јанковић, заштитник грађана, Робин Худ из институција система, одлучио је да одлуку да се кандидује за председника Србије следеће године обзнани на поприлично непознатом суботичком интернет порталу маглочистач. „Зашто овако отворену и значајну изјаву дајете малом локалном медију и непознатој новинарки?“, упитала га је ауторка интервјуа Наталија Јаковљевић. „Зато што сте ви најбољи пример за један од националних проблема на који указујем – гушење медија по Србији. Ван националне новинарске сцене и етаблираних гласила, и ван Београда постоје хиљаде сјајних новинара и врсни медији који нестају, а то нико не примећује или се њихов глас не чује… Без вас, грађани остају без права на информисаност и препуштени су пропаганди. За мене нисте мали и небитни“, узвратио је, великодушно, заштитник грађана и малог човека Саша Јанковић.
[restrict]

СОРОШЕВА МРЕЖА Пре месец дана у „Печату“ смо писали о Саши Јанковићу као „Сорошевом кандидату“, указујући да иза апела које су му јавне личности упутиле да се кандидује – с његовим знањем па отуда, чини се, и прећутним одобрењем – заправо стоји другосрбијанска елита финансирана новцем Џорџа Сороша, најпознатијег светског спекуланта филантропијом, и сличних сорошоидних организација. Суботички маглочистач, који је покренула НВО Удружење грађана Центар грађанских вредности, извирио је у ширу јавност из, такорећи, истога шињела – партнер у пројектима му је Независно друштво новинара Војводине (НДНВ), медијске пројекте маглочистача финансирају и Европска унија и Мисија ОЕБС-а, ауторка интервјуа с Јанковићем „писала је за београдски регионални интернет портал е-новине и за новосадски интернет портал аутономија.инфо“, гласило НДНВ-а иначе, а „са још двоје колега основала је Удружење грађана Центар грађанских вредности“, које пак – удружење – потписује заједничка саопштења с НДНВ-ом, Хелсиншким одбором за људска права у Србији, Центром за регионализам… Тако да, заправо, овај мали локални медиј није баш само мали и локални већ је и саставни делић оне сорошоидне мреже која уосталом и стоји иза најављене Јанковићеве председничке кандидатуре. Није то забрањено, али ред је да се зна, игроказ без тога није потпун.
Али вратимо се кључним догађајима. Саша Јанковић, као што рекосмо, одлучио је да прекине вишемесечна нагађања и да потврди оно што се све време и ишчекивало, да ће се следеће године кандидовати за председника Србије. „За председника ћу се кандидовати када се распишу избори“, рекао је, уз бесмислен додатак „али никако пре тога“ јер то свакако (формално) не може да учини пре него што председнички избори буду расписани. А истовремено, и актуелни председник Томислав Николић изразио је жељу да се кандидује, „а да ли ћу – видећемо… Све зависи од договора с Александром“, разуме се, Вучићем. Најпре о Јанковићу, па о Николићу.

НЕПРИМЕРЕНО И НЕКОРЕКТНО Пре месец дана, 26. новембра, Јанковић је у интервјуу за „Дојче веле“ говорио о својој евентуалној председничкој кандидатури. Ево шта је тада рекао: „Као заштитник грађана ја немам право да кажем ни ’да’ ни ’не’. Сматрам да није примерено да кажем ’да’, као заштитник грађана, поготово у ситуацији када председнички избори нису расписани. Ми имамо председника републике, он ради свој посао, ја радим свој. Не мислим да је коректно меркати било какву функцију са неке друге функције. А немам право ни да кажем ’не’, тим пре што се ради о једном грађанском праву, пасивном бирачком праву које има сваки пунолетни грађанин Србије.“ Као што је добро познато, у међувремену се ништа није променило. И даље имамо председника републике који ради свој посао, Саша Јанковић је и даље заштитник грађана који каже да ради свој посао, а ни председнички избори још нису расписани, што ће рећи да је овонедељном најавом своје кандидатуре Јанковић урадио управо оно што је сам описао као непримерено и некоректно.
Из ове перспективе, додајмо, могло би се Јанковићу приговорити и што је у протеклих неколико месеци обилазио Србију трибинама на којима се хвалисао јер, забога, ради посао за који је и плаћен да ради, и то нашим новцем (и то лепо, узгред буди речено, 376.650 динара месечно), јер се те трибине, пошто је најавио председничку кандидатуру, више не могу схватити другачије до као неозваничена предизборна кампања а не као промоција заштите грађана и њихових права, при том, кампања која је финансирана нашим новцем, то јест ако је Јанковић путовао по Србији користећи буџетска средства додељена канцеларији Заштитника грађана.

ДЕСАНТ НА ОПОЗИЦИЈУ Али није суштина у непримерености и некоректности Јанковићевих потеза, закључно са последњим досадашњим, већ у питању зашто је он одлучио да баш сада – пре него што су избори формално расписани и пре него што је опозиција постигла договор о коме се говори већ месецима – објави своју председничку кандидатуру?
Одговор, рекло би се, крије се у реакцијама проевропских странака на Јанковићеву обзнану. Ње, наиме, није било (не рачунајући Зорана Живковића који је Јанковићу одмах обећао подршку, али на Живковића је ионако могуће рачунати озбиљно само у оквирима статистичке грешке, угрубо, ни глас више од тога). Шта нам, дакле, то говори, шта нам говори та чињеница да се нико од иоле релевантних актера није одмах огласио отвореном подршком председничкој кандидатури Саше Јанковића? Очигледно је: нико се није огласио зато што координације међу њима није ни било, дакле, ни договора о подршци Јанковићу, а то значи да су најавом председничке кандидатуре Саша Јанковић и сорошоиди који стоје иза њега, заправо, извршили својеврсни десант на остатак опозиције, у покушају да јој наметну Сашу Јанковића као заједничког председничког кандидата и пре него што су се проевропски опозиционари договорили којег ће заједничког кандидата подржати, наравно, под условом да уопште буду у стању да се о томе договоре.
Да ли ће овај десант успети? С једне стране, да желе да подрже Сашу Јанковића, до сада би то већ учинили а сада им је пружена и одлична прилика да то учине па ипак нису, а опет, с друге стране, никако се не смеју потценити моћ и утицај које мрежа подршке Јанковићевој кандидатури има на тај део наше, да не кажемо српске, политичке сцене. Тако да ће ово питање још неко време остати отворено, и сигурни смо да су разноразна пријатељска убеђивања и уцене већ увелико у току.
Шта ће пак све ово значити за евентуалну председничку кандидатуру Вука Јеремића? Јанковићевом (превентивном) кандидатуром умањена је шанса да Јеремић добије неподељену подршку осталих пажње вредних проевропских опозиционара (уз Живковића сада ту не убрајамо ни Чедомира Јовановића), а без такве неподељене подршке, колика год она била изражена у броју гласова, он успеху не може да се нада, и та ће нада постати још и мања ако се неко из тог блока на крају ипак одлучи да подржи Сашу Јанковића. Све заједно, то би требало да значи да су шансе да се и Вук Јеремић кандидује за председника Србије сада мање него што су биле пре неколико дана, премда треба имати у виду и да „Данас“ и „Новости“ ове среде јављају како Јанковићева изненадна кандидатура ипак није пореметила Јеремићеве планове да се и сам кандидује за председника Србије.

НИКОЛИЋЕВА ЖЕЉА А да ли је, на сличан начин као и Саша Јанковић на опозицију, и Томислав Николић извршио десант на Александра Вучића? У дану у коме је актуелни премијер рекао да ће СНС свог кандидата изабрати (тек) за два-три месеца јер „нама се не жури“, актуелни председник изјавио је „ја заиста желим да се поново кандидујем“, и све би око тога требало да буде познато „када буде уношен бадњак“ у зграду Председништва Србије. Очигледно је, као и у претходном случају, одсуство координације, из чега и закључак да је и овде реч о превентивном кандидовању, односно о Николићевом покушају да Вучића натера да га кандидује за будућег председника Србије. Уз један важан додатак. „Све зависи од договора с Александром“, рекосмо већ да је рекао Николић, што би требало да значи и да се он неће кандидовати ако тог договора не буде, тј. да Николић неће поцепати напредњачко бирачко тело својом самосталном председничком кандидатуром.
Како ће изгледати договор с Александром? Да ли ће Томислав Николић бити кандидат СНС-а или можда читаве владајуће коалиције, да ли ће пак кандидат уместо њега бити Александар Вучић јер трећега нема, да ли ћемо уз председничке имати и парламентарне изборе…? И ова питања остају отворена, баш као и питање договора на оном другом полу овдашње политике. Уосталом, будимо још мало стрпљиви и сачекајмо да прођу празници, ускоро ће им све постати јасније јер мора да се разјасни, а онда ћемо и ми остали сазнати шта нам се то догађа…
[/restrict]

2 коментара

  1. Nedaj bože da ovaj Saša Jankovic bude predsednik, jednom rečju na…li smo.

  2. vera vuletic

    To bi zaista bila tragedija, ali u duhu vremena: bezvredni ljudi na vaznim pozicijama kako bi mogli da sprovode tudje interese.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *