BITKA ZA ALEP – Završnica jedne epopeje

Pišu Vladimir Gujaničić i Miloš Milojević

Očajnički pokušaj džihadista da probiju obruč oko Alepa završio se potpunim slomom u bici za četvrt Ramušen 11. septembra. Bitka koja je trajala duže od mesec dana usisala je najviše ofanzivnih resursa džihadističkih skupina od početka rata. Sirijska vojska okrenula se likvidaciji džepa u kome se prema procenama nalazi između 15 i 20 hiljada dobro ukopanih terorista. Pored toga tu su i brojni civili – prema najvišim procenama i do 250.000

Kada bi bitka za Alep imala samo vojnički aspekt, nema sumnje da bi odavno bila rešena. Paralelno sa ključnom bitkom održani su predsednički izbori u SAD, vršen je međunarodni pritisak zbog opkoljenih civila na sirijsku vladu i Rusiju, iznošene spekulacije oko toga ko je pogodio humanitarni konvoj i proglašavana su „primirja“ kratkog daha. Iako je reč o žestokim borbama u urbanom okruženju, gotovo je izvesno da će se ova duga bitka okončati pobedom snaga sirijske vlade i njihovih saveznika.

Uporedo sa krajem operacija u Ramušenu džihadisti su u severnoj Hami zauzeli dva grada – Soran i Tajbat Imam – pokušavajući time da odvuku deo sirijskih snaga iz provincije Alep. Prodor džihadista je lokalizovan i veći deo teritorije, uključujući i Soran, ponovo je u rukama vojske.

[restrict]

SEPTEMBARSKA OFANZIVA Sirijska vojska se koncentrisala na najmanje urbanu zonu opkoljenog džepa u Alepu – palestinski kamp Handarat na severu grada. Nasilna izviđanja i više manjih pokušaja koje je nekoliko meseci ranije predvodila brigada „Jerusalim“ sirijskih Palestinaca što ratuju na strani vlade nisu urodili plodom. Ovoga puta snage su bile značajno veće.

Pored Palestinaca učestvovala je i 102. brigada Republikanske garde sirijske vojske uz druge jedinice. Simultano sa napadima na pravcu Handarata vojska je započela dejstva u južnom predgrađu Šeik Sad, kao i u centralnom delu oko Citadele, stare tvrđave u Alepu. Sirijska i ruska avijacija su prvih dana napada izvele preko 200 avio-udara unutar džepa. Video-zapisi iz opkoljenog dela Alepa prikazuju stradale civile i razorenu infrastrukturu i neprekidno se emituju na glavnim TV stanicama zemalja koje od početka rade na svrgavanju Bašara Asada. Protesti civila koji su hteli da napuste džep ugušeni su u krvi. Civili su garant da vojska neće upotrebiti najveću vatrenu moć po terorističkim položajima.

Palestinska brigada je 25. septembra ostvarila znatan napredak u kampu Handarat, gde je 29. 9. probila glavnu liniju odbrane. Na jugu je vojska oslobodila trećinu predgrađa Šeik Sad, a napredak je ostvaren i u starom delu Alepa – zauzet je distrikt Farfara blizu glavne tvrđave. Analizom pravaca nastupanja jasno se vidi da je sirijska vojska simultanim napadom iz više pravaca pokušala da razvuče rezerve džihadista unutar džepa. Ipak napredak nije bio spektakularan.

U kampu Handarat ubijeno je više od 400 terorista i zarobljeno nekoliko položaja tzv. „paklenih topova“ i minobacača. Intenzivnu podršku teroristima pružali su raketni sistemi „grad“ iz ruralnog dela provincije Alep. Važno je spomenuti i koordinirano dejstvo Turske službe vazdušnog osmatranja i artiljerijskih jedinica džihadista.

Udari sirijskog i ruskog vazduhoplovstva po vatrenim tačkama često nemaju željeni efekat jer turski radari vide preko 200 kilometara u dubinu sirijske teritorije i najavljuju nalete sirijske i ruske avijacije zbog čega se položaji pravovremeno izmeštaju. Da bi obezbedila osvojeno područje u kampu Handarat, sirijska vojska je krenula na srušeno zdanje bivše klinike „Kindu“, koja je nekoliko puta prelazila iz ruke u ruku sukobljenih strana. U prvom naletu pripala je džihadistima. Bitka je ušla u oktobar, a pritisci vojske iz više pravaca na džep su nastavljeni. Vidni uspesi postignuti su samo na severnom pravcu, a nakon Handarata oslobođeni su i kamenolom Bakarah i distrikt Ovaija. Do 16. oktobra sirijska vojska je uspela da oslobodi znatan deo distrikta Bustan Baša, mali deo Salahudina i prostora oko centralne tvrđave.

Opkoljeni džep smanjen je za 15 do 20 odsto svoje prvobitne veličine. Znatno više je postignuto na uništenju terorističkih resursa unutar Alepa. Ljudska i materijalna popuna je onemogućena. Strategija sirijske vlade i Rusije bila je, između ostalog, da na preko osam otvorenih punktova propuste civilno stanovništvo iz zone borbenih dejstava. Međutim, teroristi unutar džepa nisu puštali civile smatrajući ih svojevrsnom garancijom za produžetak bitke.

 

PRIMIRJE I POSLEDNJI POKUŠAJ PRODORA U toku septembarskih operacija vršen je strahovit medijski pritisak na Rusiju zbog vazdušnih udara (v. „Pečat“ br. 438). Najpoznatiji je incident vezan za uništenje humanitarnog konvoja UN. Posle napada na konvoj usledio je višenedeljni medijski rat. Nepoznata letelica, sirijska avijacija ili pak ruska avijacija – ni dalje situacija nije jasna. I dok su zapadni mediji izričiti u tome da su napad izvršila dva Su-24M, ruski mediji govore da je krivac neidentifikovani objekat. Neke provladine sirijske grupe tvrde da su konvoj pogodile sirijske ili ruske snage, ali to opravdavaju snimcima na kojima kamion pored konvoja nosi minobacač ili snimcima uzastopnih eksplozija u konvoju što ukazuje da je pored humanitarne pomoći iz Turske u njemu bila i municija za opkoljene džihadiste.

Slično obaranju malezijskog aviona iznad Ukrajine, neizvesno je kada ćemo dobiti kredibilan odgovor na ključna pitanja. Nema sumnje da su pomenuti slučajevi predmet obaveštajnih igara u pokušaju da se drugoj strani zada udarac na bilo kom polju odsudne bitke.

Prekid obustave dejstava može se povezati i sa pripremama terorista, pojačanih iz Turske, za ponovni pokušaj prodora na zapadnim obodima Alepa. Zanimljivo je da je Rusija dosad pristajala na primirje obično u osvit nove ofanzive terorista o kojoj je sigurno bila dobro obaveštena pošto se glavni podaci o planovima džihadista objavljuju na njihovim veb-sajtovima.

U provinciju Alep stizala su i velika pojačanja na istočne obode grada. Pripreme za konačni napad na „džep“ ulazile su u završnu fazu, svi su znali da je primirje farsa. Uporedo je počinjao napad džihadista na zapadnim obodima – sa četvoricom bombaša samoubica koji su ciljali predgrađe El Asad. Prvi bombaš samoubica bio je iz Francuske, dok su dvojica Saudijci. Operacija je nazvana „heroj mučenik Abu Omar Sarahib“. Intenzivna artiljerijsko-raketna priprema vršena je po pozicijama sirijske vojske u glavnoj vojnoj akademiji El Asad.

Zapažena je bila upotreba više desetina višecevnih bacača raketa. Podršku iz grada davali su džihadisti sa „paklenim topovima“ i minobacačima (o detaljima primenjenog oružja i taktike pogledajte „Pečat“, br. 437). Sirijska vojska je prebacila sa severa Hame i brigadu „Pustinjski sokoli“. Uz njih glavnu okosnicu odbrane na ovom pravcu činio je manji deo „Tigar snaga“ i jedinice libanskog Hezbolaha uz nešto Palestinaca iz brigade Jerusalim.

Prvih dana džihadisti su postigli izvestan uspeh zauzevši malo predgrađe Diaet el Asad i mlinove Minjan. Napad iz pravca 1070 apartmana zaustavljen je na samom početku. Vojska je delovala sa bolje branjenih pozicija, pa se narednih dana razvila bitka iznurivanja. Zvanično džihadisti su proglasili da im je cilj zauzeće bloka 3000 i akademije El Asad, međutim, kako je razvoj situacije na terenu pokazao, nisu bili ni blizu tog cilja. Masovno su koristili bombaše samoubice i vođene protivoklopne rakete „fagot“, „TOV-2“, „kornet“ i „maljutka“. Takođe, upotrebljeno je i nekoliko jedinica tenkova T-55, T-62 i T-72 zajedno sa oklopnim transporterima. Nešto od ove tehnike je oteto od vojske u prvim godinama rata, a znatan deo je uvezen iz bivših članica zemalja Varšavskog ugovora a sada članica NATO. Poznato je da su veće količine raketa „fagot“ stigle iz bugarskih magacina. 

Drugi deo napada džihadisti su počeli 3. novembra sa nekoliko bombaša samoubica. Napad usmeren ka bloku 3000 i El Asad akademiji, posle tri dana potpuno je iscrpljen. Ubrzo je postalo jasno da je ovaj napad bleda senka pokušaja prodora sa kraja leta. Sirijska vojska i Hezbolah su prešli u kontranapad koji je dao brze rezultate. Preuzet je Minjan distrikt zajedno sa mlinovima i veći deo predgrađa El Asad, koje je dva puta prelazilo iz ruke u ruku. Sirijska avijacija neprekidno je udarala po linijama snabdevanja, tako da je uvođenje većih rezervi džihadista bilo onemogućeno. Ruska avijacija nije učestvovala u bici. Ceo blok 1070 apartmana prešao je u ruke vojske, zatim škola Hikma i dominantni visovi oko nje, kao i naučni centar u zapadnim obodima Alepa. Do 12. novembra sirijska vojska i njeni saveznici poništili su sve uspehe dve ofanzive džihadista i time zauvek završili sa planovima o mogućoj deblokadi istočnog dela grada. Pripreme za opšti napad na istočni deo su završene.

 

SMRTNI UDARAC „TIGRA“ Pre početka opšteg napada sirijska vlada je upozorila da daje 24 časa civilima za napuštanje istočnog dela grada. Osim nekoliko desetina ljudi nije bilo većih pokreta iz džepa. Posle nedelju dana pauze počelo je nastupanje iz više pravaca. Cilj sirijske komande bio je da razvuče rezerve džihadista unutar džepa pre glavnog udara. Važno je istaći da su na svim pomenutim pravcima delovanja sirijska vojska i njeni saveznici naišli na žestok otpor. To su međutim sve bili sporedni pravci, glavni udar izvele su „Tigar snage“ uz podršku palestinskih odreda, 102. brigade Republikanske garde i drugih sirijskih jedinica.

Neočekivanost siline udara je najviše iznenadila džihadiste unutar distrikta Hanano na severoistoku Alepa. Neprekidna artiljerijska paljba, kao i vazdušni udari koji su ciljali uske ulice potpuno su paralisali džihadiste, preko radio-veze je utvrđeno da je nastupila panika. Udar puka „Tigar snaga“ bio je munjevit. Dve trećine distrikta Hanano bilo je u rukama vojske. S obzirom na to da se vojska približavala distriktu Sukur džihadiste je počela da hvata panika da ne ostanu odsečeni u severnom delu džepa. U isto vreme sa prodorom vojske počeli su masovni prebezi civila na stranu pod kontrolom vlade, jer su u haotičnoj situaciji rata konačno bili oslobođeni straha da će biti ubijeni prilikom pokušaja prebega.

Prodor u Hanano bio je ključan. Odbrana terorista počela je da se raspada kao kula od karata, 102. brigada zajedno sa Palestincima oslobodila je Džabal Badro, prilikom čega je poginuo komandant za planiranje iz palestinske brigade Muhamed Rafe. Kurdi su krenuli iz četvrti Šeik Maksud i zajedno sa vojskom oslobodili su reon Ain el Tal, Heloh, dok je sirijska vojska prodrla u omladinski kompleks, a na severu je oslobodila ceo distrikt Bustan Baša. Najvažniji uspeh vojske bio je oslobođenje fabrike vode u četvrti Sulejman Halabi, posle čega će biti omogućeno snabdevanje vodom u celom Alepu. Severni deo džepa praktično je osvojen. Procenjuje se da među džihadistima ima više stotina poginulih. Izvesno je da je veći deo terorista pobegao iz severnog u južni deo džepa gde se nalazi glavnina snaga. Sirijska vojska namerno je ostavila otvoren prolaz u distriktu Sukur kako bi se džihadisti usmerili ka „izlasku“ u južni deo džepa. Strategija je bila uspešna.

Sistem odbrane džihadista unutar džepa se raspada. Procenjuje se da je do sada pedesetak hiljada civila prebeglo na teritoriju pod kontrolom vojske. Može se prognozirati da je pitanje dana kada će bitka biti okončana.

Gotovo je izvesno da će bitka za Alep biti završena pre kraja 2016. godine. Uostalom, regionalni saveznici džihadista nemaju snage da načine bilo kakav odlučan korak koji bi sprečio njihov potpuni slom. Čak je i odlazeći predsednik SAD Barak Obama izjavio „da veruje da će sirijska vojska zauzeti Alep“. Pitanje je da li regionalne sile mogu odlučujuće da utiču na situaciju u Siriji, ako su od toga odustale i SAD? Odgovor se sam nameće. Sve jači sukob između Turske i Evropske unije, jake poruke iz Izraela zbog izolacije od strane iranskih saveznika na budućem Bliskom istoku, pobeda Trampa na američkim izborima… Reč je o nizu složenih procesa koji se paralelno odvijaju i ukazuju na obrise nove geopolitičke situacije. Sirija je zaista Staljingrad našeg doba.     

[/restrict]