БИТКА ЗА АЛЕП – Завршница једне епопеје

Пишу Владимир Гујаничић и Милош Милојевић

Очајнички покушај џихадиста да пробију обруч око Алепа завршио се потпуним сломом у бици за четврт Рамушен 11. септембра. Битка која је трајала дуже од месец дана усисала је највише офанзивних ресурса џихадистичких скупина од почетка рата. Сиријска војска окренула се ликвидацији џепа у коме се према проценама налази између 15 и 20 хиљада добро укопаних терориста. Поред тога ту су и бројни цивили – према највишим проценама и до 250.000

Када би битка за Алеп имала само војнички аспект, нема сумње да би одавно била решена. Паралелно са кључном битком одржани су председнички избори у САД, вршен је међународни притисак због опкољених цивила на сиријску владу и Русију, изношене спекулације око тога ко је погодио хуманитарни конвој и проглашавана су „примирја“ кратког даха. Иако је реч о жестоким борбама у урбаном окружењу, готово је извесно да ће се ова дуга битка окончати победом снага сиријске владе и њихових савезника.

Упоредо са крајем операција у Рамушену џихадисти су у северној Хами заузели два града – Соран и Тајбат Имам – покушавајући тиме да одвуку део сиријских снага из провинције Алеп. Продор џихадиста је локализован и већи део територије, укључујући и Соран, поново је у рукама војске.

[restrict]

СЕПТЕМБАРСКА ОФАНЗИВА Сиријска војска се концентрисала на најмање урбану зону опкољеног џепа у Алепу – палестински камп Хандарат на северу града. Насилна извиђања и више мањих покушаја које је неколико месеци раније предводила бригада „Јерусалим“ сиријских Палестинаца што ратују на страни владе нису уродили плодом. Овога пута снаге су биле значајно веће.

Поред Палестинаца учествовала је и 102. бригада Републиканске гарде сиријске војске уз друге јединице. Симултано са нападима на правцу Хандарата војска је започела дејства у јужном предграђу Шеик Сад, као и у централном делу око Цитаделе, старе тврђаве у Алепу. Сиријска и руска авијација су првих дана напада извеле преко 200 авио-удара унутар џепа. Видео-записи из опкољеног дела Алепа приказују страдале цивиле и разорену инфраструктуру и непрекидно се емитују на главним ТВ станицама земаља које од почетка раде на свргавању Башара Асада. Протести цивила који су хтели да напусте џеп угушени су у крви. Цивили су гарант да војска неће употребити највећу ватрену моћ по терористичким положајима.

Палестинска бригада је 25. септембра остварила знатан напредак у кампу Хандарат, где је 29. 9. пробила главну линију одбране. На југу је војска ослободила трећину предграђа Шеик Сад, а напредак је остварен и у старом делу Алепа – заузет је дистрикт Фарфара близу главне тврђаве. Анализом праваца наступања јасно се види да је сиријска војска симултаним нападом из више праваца покушала да развуче резерве џихадиста унутар џепа. Ипак напредак није био спектакуларан.

У кампу Хандарат убијено је више од 400 терориста и заробљено неколико положаја тзв. „паклених топова“ и минобацача. Интензивну подршку терористима пружали су ракетни системи „град“ из руралног дела провинције Алеп. Важно је споменути и координирано дејство Турске службе ваздушног осматрања и артиљеријских јединица џихадиста.

Удари сиријског и руског ваздухопловства по ватреним тачкама често немају жељени ефекат јер турски радари виде преко 200 километара у дубину сиријске територије и најављују налете сиријске и руске авијације због чега се положаји правовремено измештају. Да би обезбедила освојено подручје у кампу Хандарат, сиријска војска је кренула на срушено здање бивше клинике „Кинду“, која је неколико пута прелазила из руке у руку сукобљених страна. У првом налету припала је џихадистима. Битка је ушла у октобар, а притисци војске из више праваца на џеп су настављени. Видни успеси постигнути су само на северном правцу, а након Хандарата ослобођени су и каменолом Бакарах и дистрикт Оваија. До 16. октобра сиријска војска је успела да ослободи знатан део дистрикта Бустан Баша, мали део Салахудина и простора око централне тврђаве.

Опкољени џеп смањен је за 15 до 20 одсто своје првобитне величине. Знатно више је постигнуто на уништењу терористичких ресурса унутар Алепа. Људска и материјална попуна је онемогућена. Стратегија сиријске владе и Русије била је, између осталог, да на преко осам отворених пунктова пропусте цивилно становништво из зоне борбених дејстава. Међутим, терористи унутар џепа нису пуштали цивиле сматрајући их својеврсном гаранцијом за продужетак битке.

 

ПРИМИРЈЕ И ПОСЛЕДЊИ ПОКУШАЈ ПРОДОРА У току септембарских операција вршен је страховит медијски притисак на Русију због ваздушних удара (в. „Печат“ бр. 438). Најпознатији је инцидент везан за уништење хуманитарног конвоја УН. После напада на конвој уследио је вишенедељни медијски рат. Непозната летелица, сиријска авијација или пак руска авијација – ни даље ситуација није јасна. И док су западни медији изричити у томе да су напад извршила два Су-24М, руски медији говоре да је кривац неидентификовани објекат. Неке провладине сиријске групе тврде да су конвој погодиле сиријске или руске снаге, али то оправдавају снимцима на којима камион поред конвоја носи минобацач или снимцима узастопних експлозија у конвоју што указује да је поред хуманитарне помоћи из Турске у њему била и муниција за опкољене џихадисте.

Слично обарању малезијског авиона изнад Украјине, неизвесно је када ћемо добити кредибилан одговор на кључна питања. Нема сумње да су поменути случајеви предмет обавештајних игара у покушају да се другој страни зада ударац на било ком пољу одсудне битке.

Прекид обуставе дејстава може се повезати и са припремама терориста, појачаних из Турске, за поновни покушај продора на западним ободима Алепа. Занимљиво је да је Русија досад пристајала на примирје обично у освит нове офанзиве терориста о којој је сигурно била добро обавештена пошто се главни подаци о плановима џихадиста објављују на њиховим веб-сајтовима.

У провинцију Алеп стизала су и велика појачања на источне ободе града. Припреме за коначни напад на „џеп“ улазиле су у завршну фазу, сви су знали да је примирје фарса. Упоредо је почињао напад џихадиста на западним ободима – са четворицом бомбаша самоубица који су циљали предграђе Ел Асад. Први бомбаш самоубица био је из Француске, док су двојица Саудијци. Операција је названа „херој мученик Абу Омар Сарахиб“. Интензивна артиљеријско-ракетна припрема вршена је по позицијама сиријске војске у главној војној академији Ел Асад.

Запажена је била употреба више десетина вишецевних бацача ракета. Подршку из града давали су џихадисти са „пакленим топовима“ и минобацачима (о детаљима примењеног оружја и тактике погледајте „Печат“, бр. 437). Сиријска војска је пребацила са севера Хаме и бригаду „Пустињски соколи“. Уз њих главну окосницу одбране на овом правцу чинио је мањи део „Тигар снага“ и јединице либанског Хезболаха уз нешто Палестинаца из бригаде Јерусалим.

Првих дана џихадисти су постигли известан успех заузевши мало предграђе Диает ел Асад и млинове Мињан. Напад из правца 1070 апартмана заустављен је на самом почетку. Војска је деловала са боље брањених позиција, па се наредних дана развила битка изнуривања. Званично џихадисти су прогласили да им је циљ заузеће блока 3000 и академије Ел Асад, међутим, како је развој ситуације на терену показао, нису били ни близу тог циља. Масовно су користили бомбаше самоубице и вођене противоклопне ракете „фагот“, „ТОВ-2“, „корнет“ и „маљутка“. Такође, употребљено је и неколико јединица тенкова Т-55, Т-62 и Т-72 заједно са оклопним транспортерима. Нешто од ове технике је отето од војске у првим годинама рата, а знатан део је увезен из бивших чланица земаља Варшавског уговора а сада чланица НАТО. Познато је да су веће количине ракета „фагот“ стигле из бугарских магацина. 

Други део напада џихадисти су почели 3. новембра са неколико бомбаша самоубица. Напад усмерен ка блоку 3000 и Ел Асад академији, после три дана потпуно је исцрпљен. Убрзо је постало јасно да је овај напад бледа сенка покушаја продора са краја лета. Сиријска војска и Хезболах су прешли у контранапад који је дао брзе резултате. Преузет је Мињан дистрикт заједно са млиновима и већи део предграђа Ел Асад, које је два пута прелазило из руке у руку. Сиријска авијација непрекидно је ударала по линијама снабдевања, тако да је увођење већих резерви џихадиста било онемогућено. Руска авијација није учествовала у бици. Цео блок 1070 апартмана прешао је у руке војске, затим школа Хикма и доминантни висови око ње, као и научни центар у западним ободима Алепа. До 12. новембра сиријска војска и њени савезници поништили су све успехе две офанзиве џихадиста и тиме заувек завршили са плановима о могућој деблокади источног дела града. Припреме за општи напад на источни део су завршене.

 

СМРТНИ УДАРАЦ „ТИГРА“ Пре почетка општег напада сиријска влада је упозорила да даје 24 часа цивилима за напуштање источног дела града. Осим неколико десетина људи није било већих покрета из џепа. После недељу дана паузе почело је наступање из више праваца. Циљ сиријске команде био је да развуче резерве џихадиста унутар џепа пре главног удара. Важно је истаћи да су на свим поменутим правцима деловања сиријска војска и њени савезници наишли на жесток отпор. То су међутим све били споредни правци, главни удар извеле су „Тигар снаге“ уз подршку палестинских одреда, 102. бригаде Републиканске гарде и других сиријских јединица.

Неочекиваност силине удара је највише изненадила џихадисте унутар дистрикта Ханано на североистоку Алепа. Непрекидна артиљеријска паљба, као и ваздушни удари који су циљали уске улице потпуно су паралисали џихадисте, преко радио-везе је утврђено да је наступила паника. Удар пука „Тигар снага“ био је муњевит. Две трећине дистрикта Ханано било је у рукама војске. С обзиром на то да се војска приближавала дистрикту Сукур џихадисте је почела да хвата паника да не остану одсечени у северном делу џепа. У исто време са продором војске почели су масовни пребези цивила на страну под контролом владе, јер су у хаотичној ситуацији рата коначно били ослобођени страха да ће бити убијени приликом покушаја пребега.

Продор у Ханано био је кључан. Одбрана терориста почела је да се распада као кула од карата, 102. бригада заједно са Палестинцима ослободила је Џабал Бадро, приликом чега је погинуо командант за планирање из палестинске бригаде Мухамед Рафе. Курди су кренули из четврти Шеик Максуд и заједно са војском ослободили су реон Аин ел Тал, Хелох, док је сиријска војска продрла у омладински комплекс, а на северу је ослободила цео дистрикт Бустан Баша. Најважнији успех војске био је ослобођење фабрике воде у четврти Сулејман Халаби, после чега ће бити омогућено снабдевање водом у целом Алепу. Северни део џепа практично је освојен. Процењује се да међу џихадистима има више стотина погинулих. Извесно је да је већи део терориста побегао из северног у јужни део џепа где се налази главнина снага. Сиријска војска намерно је оставила отворен пролаз у дистрикту Сукур како би се џихадисти усмерили ка „изласку“ у јужни део џепа. Стратегија је била успешна.

Систем одбране џихадиста унутар џепа се распада. Процењује се да је до сада педесетак хиљада цивила пребегло на територију под контролом војске. Може се прогнозирати да је питање дана када ће битка бити окончана.

Готово је извесно да ће битка за Алеп бити завршена пре краја 2016. године. Уосталом, регионални савезници џихадиста немају снаге да начине било какав одлучан корак који би спречио њихов потпуни слом. Чак је и одлазећи председник САД Барак Обама изјавио „да верује да ће сиријска војска заузети Алеп“. Питање је да ли регионалне силе могу одлучујуће да утичу на ситуацију у Сирији, ако су од тога одустале и САД? Одговор се сам намеће. Све јачи сукоб између Турске и Европске уније, јаке поруке из Израела због изолације од стране иранских савезника на будућем Блиском истоку, победа Трампа на америчким изборима… Реч је о низу сложених процеса који се паралелно одвијају и указују на обрисе нове геополитичке ситуације. Сирија је заиста Стаљинград нашег доба.     

[/restrict]