Putinova sena će hodati Jelisejskom palatom

FRANCUSKA I PREDSEDNIČKI IZBORI

Piše FILIP RODIĆ

Neizvesno je ko će pobediti na predstojećim predsedničkim izborima u Francuskoj. Neizvesno je još i ko će biti kandidati, ali prvi put održani unutarstranački predizbori u Republikanskoj partiji ukazuju da bi birači u drugom krugu predsedničkih izbora birali između dvoje „putinovaca“ – Fransoa Fijona i Marin le Pen

Posle američkih predsedničkih izbora u kojim je, ne svojom voljom, igrao veoma važnu ulogu, Vladimir Putin bi u predstojećim francuskim mogao imati status koji nadmašuje i ono što bi mogao očekivati u sopstvenoj zemlji – borbu za vlast između dvoje „putinovaca“. Kakvo je stanje u francuskom biračkom telu najbolje pokazuje kampanja Nikole Sarkozija koji, iako nije uspeo da se plasira u finale trke za nominaciju Republikanske stranke, pokazuje šta Francuzi žele. Čovek kojeg su za vreme njegovog predsednikovanja zvali „Sarko Amerikanac“ i to ne samo zbog slučajnosti da mu je očuh bio Frenk Vizner Stariji, jedan od osnivača američke Centralne obaveštajne agencije, nego zbog njegove celokupne politike koju najbolje oličava činjenica da je ovaj takozvani „degolista“ pogazio osnovne principe nekadašnjeg lidera Francuske i posle 43 godine vratio svoju zemlju u okrilje vojne komande NATO, svoju novu kampanju za predsedničke izbore započeo je i vodio uz izuzetno rusofilske izjave. Ovo je primetio čak i američki liberalni Politiko ocenivši da je Sarkozi nekada proglašavan za „Americi najnaklonjenijeg francuskog predsednika od kraja Drugog svetskog rata“, ali da „verzija Sarkozija iz 2016“ nije ona ranija „putinoskeptična“ nego je on postao njegov „glavni zagovornik u Francuskoj“. Ko išta zna o životnom putu Nikole Sarkozija shvata da do ove promene nije došlo zbog ubeđenja već zbog oportunizma, što nam, opet govori, da je u današnjoj Francuskoj za jednog političara oportuno da bude „proputinovski“ orijentisan.

[restrict]

FRANCUSKI TRAMP Francuzi su, međutim, po svemu sudeći, prozreli Sarkozijevu strategiju. Zbog toga ga je već u prvom krugu stranačkih predizbora pobedio čovek kojeg su do nedelje smatrali autsajderom – njegov bivši premijer Fransoa Fijon. I ne samo on nego i ideološki dosta različit Alen Žipe, koji mu je službovao na mestu šefa diplomatije. Za razliku od Sarkozija, za Fijona se može reći da je iskreni „putinofil“ sa stažom. U francuskim medijima se još pre nekoliko godina pojavila priča kako se Fijon ugleda na Putina, te o njihovoj ličnoj bliskosti i obostranom poštovanju. Tako je, na primer, dnevnik Ekspres pisao da u ponedeljak 7. maja 2012, dan pošto je Fransoa Oland porazio Sarkozija na predsedničkim izborima, u palati Matinjon, premijerovoj kancelariji, nije bilo uobičajene zvonjave telefona. Tišinu je prekinuo poziv iz Moskve. Javlja se Putin prijateljski zabrinut: „Šta ćeš sad da radiš?“ Fijon mu se, podjednako prijateljski, poverava: „Preuzeću stranku.“ Na početku prijateljstva, pošto je s Putinom igrao bilijar u Sočiju septembra 2008, Fijon je svog tadašnjeg ruskog kolegu opisao kao „buldoga koji ima i svoju toplu i osetljivu stranu“.

Ovako se nastavilo i posle njegovog izlaska iz Matinjona. Neumorno je u svakoj prilici, na svakom javnom nastupu branio Rusiju. Govoreći o Krimu i istočnoj Ukrajini, Fijon je navodio da se radi o teritorijama na kojim žive Rusi, koje manje ili više pripadaju Moskvi. Kada je Zapad nametnuo sankcije, nazvao ih je „negativnim“ i tražio da budu ukinute. Kada je započeta ruska intervencija u Siriji, rekao je da svi Evropljani treba da se priključe savezu Rusije, Sirije i Irana u borbi protiv Islamske države. Na kraju, tokom izborne kampanje u SAD, dok je većina zapadnih zvaničnika izražavala zabrinutost zbog Trampovog odnosa prema Putinu, Fijon je izjavio da „ne strahuje“ od savezništva Putin–Tramp, nego da se „tome nada“.

Pored ljubavi prema Rusiji i Putinu, Fijona i liderku Nacionalnog fronta Marin le Pen, drugog favorita za finale predsedničkih izbora, vežu i čvrsti stavovi o pitanju imigracije i bezbednosti. Fijon veruje da Francuska ne sme da spusti gard u odnosu na kontrolu migracija, kao što je radila socijalistička vlada od 2012, i da srž ove politike treba da čini pet principa – obuzdavanje legalne imigracije, skidanje imigranata sa socijalne zaštite, reforma sistema azila, reforma Šengenskog sporazuma i uslovljavanje dodeljivanja državljanstva asimilacijom. U domenu bezbednosti zalaže se za proterivanje stranaca koji predstavljaju opasnost, kao i onih koji su počinili neko krivično delo, pa za pooštravanje krivičnog zakonika i produžavanje maksimalne zatvorske kazne za Francuze koji „održavaju odnose s neprijateljem“ i konačno za reorganizaciju bezbednosnih i obaveštajnih službi.

Svi ovi stavovi veoma su bliski onome za šta se već decenijama zalaže Nacionalni front i Marin le Pen, pošto je nasledila svog oca na čelu stranke. Bivši „frontovac“ i poslanik ove stranke u Evropskom parlamentu Emerik Šopard misli da Fijon može odneti mnoge glasače sada okrenute Nacionalnom frontu i zabrinute za pitanja francuskog identiteta i kulture koji se protive islamizaciji društva. Ono što Šopard, međutim, zamera svojoj bivšoj stranci jeste suštinska razlika između Fijona i Lepenove i vododelnica koja će opredeliti većinu birača što se lome između dve opcije. Šopard navodi da je Nacionalni front u svojoj suštini nacionalistička socijalistička partija koja želi da preokrene proces globalizacije. Fijona, s druge strane, javnost poredi sa bivšom britanskom premijerkom Margaret Tačer. Poređenje ide dotle da ga nazivaju „čeličnim muškarcem“ (aluzija na nadimak koji je Tačerka imala) – levičarski Liberasion na naslovnoj strani u ponedeljak objavio je foto-montažu u kojoj su lica Tačerke i Fijona spojena u jedno. Fijon je sa socijalno-ekonomskog gledišta liberalni kapitalista koji želi da smanji javni sektor za oko pola miliona ljudi, da poveća opšte poreze i sprovodi mere štednje poput onih koje nameće Međunarodni monetarni fond. Sasvim suprotno od Lepenove. Zbog ovoga, potpredsednik Nacionalnog fronta Florijan Filipo navodi da „Fijon želi uništenje javnih službi i, samim tim, uništenje države“.

Ovo je, međutim, mač sa dve oštrice, pošto brojni glasači republikanaca posle Sarkozijevog poraza nameravaju da se prebace na stranu Nacionalnog fronta, jer ne žele da glasaju ni za Fijona, a još manje za Žipea.

 

FRANCUSKA HILARI Kako Francuska u ovoj predizbornoj trci ima svoga Trampa, sasvim je prirodno da ima i Hilari Klinton. Ovu ulogu mediji su dodelili Alenu Žipeu, pošto se sadašnji predsednik Fransoa Oland ili bilo ko ispred Socijalističke partije, gde vlada situacija „spasavaj se ko može“, smatra potpunim autsajderom poput „trećih kandidata“ u Americi koji se ne pozivaju čak ni na predsedničke debate. Tako list desnog centra Figaro otvoreno piše da je „sudbina Hilari Klinton obećana Alenu Žipeu, kandidatu medija i agencija za istraživanje javnog mnjenja“. Sličnost se ne završava ovde. Kao što je bio slučaj i u Americi, liberalni nedeljnik Nuvel observater upozorava da su se protiv Žipea urotili „Putinovi botovi“. „Optužen da želi da izgradi ogromnu džamiju u Bordou (čiji je gradonačelnik) ili da je u prijateljskim odnosima sa Muslimanskom braćom, Alen Žipe je predmet prave klevetničke kampanje na društvenim mrežama“, piše ovaj list dodajući da je „zahvaljujući svojoj ogromnoj armiji botova Kremlj pomogao Putinovom prijatelju Fijonu“.

Kao i u Americi, i u Francuskoj je istina nešto drugačija. Žipe zaista jeste povezan sa islamskim krugovima i njegovi protivnici, pre svega na desnici, nisu mu slučajno dali nadimak „Ali Žipe“ i nazvali ga „velikim muftijom od Bordoa“. Ovo potvrđuje činjenica da su muslimanske organizacije u Francuskoj pozivale svoje sledbenike da podrže Žipea, pa je on Fijona pobedio upravo u pariskim opštinama gde živi brojno imigrantsko stanovništvo, ali i u snobovskim „gej“ kvartovima. Najveću podršku Žipe je dobio u predgrađu Sen Deni, gde čak 13,7 posto porodilja ima genitalnu mutilaciju, što je praksa samo kod najekstremnijeg dela muslimanskog stanovništva. Jedan od vođa islamske zajednice u Francuskoj Nabil Enasri pozvao je svoje sledbenike da izađu na republikanske predizbore i podrže Žipea, jer „s obzirom na to da je levica slomljena i rascepkana, izvesno je da će u drugom krugu predsedničkih izbora biti kandidat republikanaca i Marin le Pen“. „Zbog toga je izuzetno značajno uticati na izbor pobednika predizbora na desnici. Fijon i Sarkozi su islamofobi. Njima, dakle, treba preprečiti put taktičkim glasom za Alena Žipea“, naveo je on. Rezultati iz Pariza ovo i potvrđuju. Budući da je za glasanje bilo potrebno samo platiti dva evra i potpisati parče papira na kojem piše da birač „deli republikanske vrednosti desnice i centra“, na republikanskim predizborima glasali su i brojni levičari i imigranti. U prvom krugu ih, međutim, nije bilo dovoljno da bi obezbedili pobedu svom favoritu, a pitanje je i da li će se dovoljno mobilisati za izlazak na drugi krug 27. novembra, što je preduslov za Žipeovu pobedu – Fijon je osvojio više od 44 posto glasova, dok je Žipea podržalo nešto manje od 29 odsto birača. U kombinaciji je i 20 posto Sarkozijevih pristalica koje je on pozvao da podrže Fijona.

Ovi izbori bi, međutim, mogli na kraju ispasti najnedemokratskiji u istoriji Pete republike. Matematika je prosta: na prvi krug predizbora izašlo je nešto manje od četiri miliona birača i moglo bi se desiti da će upravo toliko ljudi odlučiti o tome ko će biti predsednički kandidat republikanaca. Pošto je gotovo izvesno da će u drugom krugu predsedničkih izbora biti republikanac i Lepenova (socijalističkom kandidatu se prema istraživanjima daje negde oko deset posto glasova), najverovatnija je pobeda republikanca, jer će njega protiv vođe Nacionalnog fronta tradicionalno podržati svi ostali. Tako će na kraju ispasti da je novog predsednika Francuske, zemlje sa više od 60 miliona ljudi, izabralo četiri miliona birača. Osim ako Lepenova ne napravi čudo i već u prvom krugu ne osvoji magičnih 50 odsto glasova. A imajući u vidu neočekivane trijumfe Trampa i referenduma o izlasku Britanije iz EU, to ne treba isključiti kao mogućnost. U svakom slučaju, kako god da se okončaju predsednički izbori u Francuskoj, Putinova senka će hodati Jelisejskom palatom, a to gospodu iz establišmenta već sada plaši.              

[/restrict]