Dug zaboravljenom dramatičaru

Scenska revitalizacija našeg dramskog nasleđa u JDP-u: Premijera komada Pod žrvnjem Dragoslava Nenadića

Piše Raško V. Jovanović

Iako nekadašnja kritika nije zdušno podržavala početke naše socijalne dramske literature, Milan Grol završio je svoj prikaz praizvođenja Pod žrvnjem sledećom ocenom: „Zanimljiv ogled nove srpske drame, i isto tako zanimljiv ogled jednog pisca u rađanju“

Početkom prošloga veka, preciznije u godinama do izbijanja Velikoga rata, na sceni Kraljevsko-srpskog narodnog pozorišta u Beogradu prvi put je izvedeno nekoliko domaćih drama napisanih u naturalističkom stilu. Pored komedije Naši sinovi i jednočinke Naš zet Vojislava Jovanovića Maramboa, koje su prvi put izvedene 1906, odnosno 1907, kada je postavljena i Golgota Milivoja St. Predića, naredne godine prikazana su i dva dela tada mladoga dramatičara Dragoslava Nenadića – dramski triptih Pod žrvnjem (Veseli dom, Na prelomu i Pred novim životom) i slika iz beogradskog života u tri čina Srećković. A 1910. na repertoaru se našla i njegova dramska slika u jednom činu Izvan života. Treba ukazati da su u tom periodu praizvedeni i komad Branislava Đ. Nušića Iza božijih leđa, te palanačka drama u jednom činu Na zgarištu Koste P. Petrovića i Sime Pandurovića.

[restrict]

Tadašnja beogradska pozorišna publika nije volela da gleda tamne slike iz vlastitog života, valjda stoga što su tu istinu svakodnevno doživljavali, pa su navedena dela, izuzev Nušićeve drame, reprizno izvedena tek nekoliko puta na sceni Kraljevsko-srpskog narodnog pozorišta. Triptih Pod žrvnjem Dragoslava Nenadić igrao je četiri puta, a njegovi komadi nisu prikazivani ni na jednoj srpskoj pozornici sve do pre nekoliko godina, kada je komad Pod žrvnjem postavilo vršačko Pozorište Sterija u režiji Juga Radivojevića.

Iako nekadašnja kritika nije zdušno podržavala početke naše socijalne dramske literature, Milan Grol završio je svoj prikaz praizvođenja Pod žrvnjem sledećom ocenom: „Ukupno i ukratko: u ovim trima slikama ima i dobro pogođenih i zanimljivih tipova, epizoda i pojedinosti, ali su oni često slabo povezani, naivno i tendenciozno motivisani, i najčešće nedovoljno umetnički obrađeni. Napredna i mislena strana dela vrlina je – ukoliko nije s tendencijama i u knjiškom tonu koji je tako često neprirodan u ustima ličnosti beogradske Palilule. Sa svima tim manama, komad Pod žrvnjem ipak ostaje jedan zanimljiv ogled nove srpske drame, i isto tako zanimljiv ogled jednog pisca u rađanju, koji je već ovde s nekim dobrim odlikama.“ Nenadićev triptihon bio je nagrađen na konkursu Narodnog pozorišta 1907. i prvi put prikazan 17. januara 1908. godine.

Reditelj Egon Savin adaptirao je pomenuti tekst: pored izvesnih skraćenja u cilju sažimanja radnje, promenio je i redosled dramskih slika: Veseli dom je ostao na prvom mestu, dok su druga slika Na prelomu i treća Pred novim životom, najviše skraćena, zarotirala mesta. Time je ostvario još zgusnutiji tok dramske radnje u jedinstvenom scenskom ambijentu, dosledno naturalistički ostvarenom u smislu dočaravanja čamotinje i bede do kraja, odnosno života bednika na samom dnu – scenografija Vesna Popović, kostim Bojana Nikitović i Stefan Savković. Reditelj je predstavu realizovao dovodeći sve gledaoce na pozornicu na kojoj je na instaliranom velikom ekranu projektovao kontrastne urbane vizure Beograda sa slikama udžerica i višespratnica, kao i siluete pojedinih aktera izvođača prilikom njihovih dolazaka ili odlazaka iz sirotinjskih domova sve tri slike. Ovo u suštini postmoderno rešenje savršeno je oživljavalo scenska zbivanja i publiku neposredno „uvlačilo“ u tok radnje.

Gluma je bila stilski ujednačena u skladu sa zahtevima naturalističkog teatra. Anita Mančić uspešno je tumačila Todu, Katarinu i Joku uspevši da iznađe u istom tonu više različitih pojedinosti. Boris Isaković, možda preterujući, igrao je Stevana kao pijanca „do daske“, dok je kao Todor bio ubedljiv u izražavanju socijalnog nezadovoljstva i protesta. Nebojša Milovanović kao nadničar Đorđe uspeo je glumački da ovaploti unutrašnje nezadovoljstvo toga lika samim sobom, ali i njegovo otuđenje od društva u kojem živi. Jelena Petrović energično je tumačila Stanu, naročito ispoljavajući želju da mladost provede u uživanju, provodeći se. Njenog bivšeg bogatog verenika Živojina igrao je Bojan Lazarov pomalo kao smetenjaka.

Druga slika Pred novim životom izvedena je u ovoj predstavi kao neka vrsta intermeca. Milica Gojković tumačila je Olgu. Efektna je bila Vesna Stanković u epizodnoj ulozi Gospa Mace, baš kao i u prvoj slici Veseli dom kao Fema.

Poslednja slika Na prelomu prikazana je dosledno naturalistički i glumački je izvedena perfektno – Nenadu Jezdiću, Nebojši Milovanoviću, Miodragu Dragičeviću i Nebojši Ljubišiću mogu se uputiti samo pohvale.

Reditelju Egonu Savinu pošlo je za rukom da uspešno scenski revalorizuje zaboravljeno delo Dragoslava Nenadića, našeg nepravedno skrajnutog dramatičara iz prve polovine 20. veka.  

[/restrict]

POD ŽRVNJEM

PISAC

Dragoslav Nenadić

POZORIŠTE

JDP, Scena „Ljuba Tadić“

ADAPTACIJA, REŽIJA I IZBOR MUZIKE

Egon Savin

DRAMATURG

Miloš Krečković

SCENOGRAF

Vesna Popović

KOSTIMOGRAFI

Bojana Nikitović i Stefan Savković

DATUM PREMIJERE

16. oktobar 2016