Дуг заборављеном драматичару

Сценска ревитализација нашег драмског наслеђа у ЈДП-у: Премијера комада Под жрвњем Драгослава Ненадића

pod-zrvnjemПише Рашко В. Јовановић

Иако некадашња критика није здушно подржавала почетке наше социјалне драмске литературе, Милан Грол завршио је свој приказ праизвођења Под жрвњем следећом оценом: „Занимљив оглед нове српске драме, и исто тако занимљив оглед једног писца у рађању“

Почетком прошлога века, прецизније у годинама до избијања Великога рата, на сцени Краљевско-српског народног позоришта у Београду први пут је изведено неколико домаћих драма написаних у натуралистичком стилу. Поред комедије Наши синови и једночинке Наш зет Војислава Јовановића Марамбоа, које су први пут изведене 1906, односно 1907, када је постављена и Голгота Миливоја Ст. Предића, наредне године приказана су и два дела тада младога драматичара Драгослава Ненадића – драмски триптих Под жрвњем (Весели дом, На прелому и Пред новим животом) и слика из београдског живота у три чина Срећковић. А 1910. на репертоару се нашла и његова драмска слика у једном чину Изван живота. Треба указати да су у том периоду праизведени и комад Бранислава Ђ. Нушића Иза божијих леђа, те паланачка драма у једном чину На згаришту Косте П. Петровића и Симе Пандуровића.

[restrict]

Тадашња београдска позоришна публика није волела да гледа тамне слике из властитог живота, ваљда стога што су ту истину свакодневно доживљавали, па су наведена дела, изузев Нушићеве драме, репризно изведена тек неколико пута на сцени Краљевско-српског народног позоришта. Триптих Под жрвњем Драгослава Ненадић играо је четири пута, а његови комади нису приказивани ни на једној српској позорници све до пре неколико година, када је комад Под жрвњем поставило вршачко Позориште Стерија у режији Југа Радивојевића.

Иако некадашња критика није здушно подржавала почетке наше социјалне драмске литературе, Милан Грол завршио је свој приказ праизвођења Под жрвњем следећом оценом: „Укупно и укратко: у овим трима сликама има и добро погођених и занимљивих типова, епизода и појединости, али су они често слабо повезани, наивно и тенденциозно мотивисани, и најчешће недовољно уметнички обрађени. Напредна и мислена страна дела врлина је – уколико није с тенденцијама и у књишком тону који је тако често неприродан у устима личности београдске Палилуле. Са свима тим манама, комад Под жрвњем ипак остаје један занимљив оглед нове српске драме, и исто тако занимљив оглед једног писца у рађању, који је већ овде с неким добрим одликама.“ Ненадићев триптихон био је награђен на конкурсу Народног позоришта 1907. и први пут приказан 17. јануара 1908. године.

Редитељ Егон Савин адаптирао је поменути текст: поред извесних скраћења у циљу сажимања радње, променио је и редослед драмских слика: Весели дом је остао на првом месту, док су друга слика На прелому и трећа Пред новим животом, највише скраћена, заротирала места. Тиме је остварио још згуснутији ток драмске радње у јединственом сценском амбијенту, доследно натуралистички оствареном у смислу дочаравања чамотиње и беде до краја, односно живота бедника на самом дну – сценографија Весна Поповић, костим Бојана Никитовић и Стефан Савковић. Редитељ је представу реализовао доводећи све гледаоце на позорницу на којој је на инсталираном великом екрану пројектовао контрастне урбане визуре Београда са сликама уџерица и вишеспратница, као и силуете појединих актера извођача приликом њихових долазака или одлазака из сиротињских домова све три слике. Ово у суштини постмодерно решење савршено је оживљавало сценска збивања и публику непосредно „увлачило“ у ток радње.

Глума је била стилски уједначена у складу са захтевима натуралистичког театра. Анита Манчић успешно је тумачила Тоду, Катарину и Јоку успевши да изнађе у истом тону више различитих појединости. Борис Исаковић, можда претерујући, играо је Стевана као пијанца „до даске“, док је као Тодор био убедљив у изражавању социјалног незадовољства и протеста. Небојша Миловановић као надничар Ђорђе успео је глумачки да оваплоти унутрашње незадовољство тога лика самим собом, али и његово отуђење од друштва у којем живи. Јелена Петровић енергично је тумачила Стану, нарочито испољавајући жељу да младост проведе у уживању, проводећи се. Њеног бившег богатог вереника Живојина играо је Бојан Лазаров помало као сметењака.

Друга слика Пред новим животом изведена је у овој представи као нека врста интермеца. Милица Гојковић тумачила је Олгу. Ефектна је била Весна Станковић у епизодној улози Госпа Маце, баш као и у првој слици Весели дом као Фема.

Последња слика На прелому приказана је доследно натуралистички и глумачки је изведена перфектно – Ненаду Јездићу, Небојши Миловановићу, Миодрагу Драгичевићу и Небојши Љубишићу могу се упутити само похвале.

Редитељу Егону Савину пошло је за руком да успешно сценски ревалоризује заборављено дело Драгослава Ненадића, нашег неправедно скрајнутог драматичара из прве половине 20. века.  

[/restrict]

ПОД ЖРВЊЕМ

ПИСАЦ

Драгослав Ненадић

ПОЗОРИШТЕ

ЈДП, Сцена „Љуба Тадић“

АДАПТАЦИЈА, РЕЖИЈА И ИЗБОР МУЗИКЕ

Егон Савин

ДРАМАТУРГ

Милош Кречковић

СЦЕНОГРАФ

Весна Поповић

КОСТИМОГРАФИ

Бојана Никитовић и Стефан Савковић

ДАТУМ ПРЕМИЈЕРЕ

  1. октобар 2016

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *