Dejan Papić – Čitanje u fokusu

Razgovarala Mila Milosavljević, Fotografije IP Laguna

Ova zemlja je fenomen. Dok su se u svetu zatvarali knjižarski lanci, u Srbiji su nicale nove kuće

Izdavačka kuća „Laguna“ godinu 2016. upamtiće po brojnim nagradama za svoj rad. Najznačajnije među njima su: ,,Izdavač godine“, priznanje Beogradskog sajma knjiga za ostvarene izuzetne rezultate u protekloj godini; nagrada Londonskog sajma knjiga za najboljeg izdavača na svetu u tekućoj godini u kategoriji izdavaštva za odrasle (za ovo priznanje koje mnogi ravnaju sa Oskarom srpski izdavač se izborio u konkurenciji od 170 izdavačkih kuća iz celog sveta); i konačno, krajem proteklog meseca, „Stvaratelji za stoljeća“, nagrada koju dodeljuje Međunarodni ekonomski forum „Perspektive“ sa sedištem u Dubrovniku.

O uspehu koji je zasigurno pomerio granice u srpskom izdavaštvu, i koji nije merljiv samo kroz broj naslova, edicija i knjižara nastalih u njenom okrilju od osnivanja pa do danas već i kroz mnoge akcije i manifestacije koje promovišu knjigu i kulturu čitanja, gde je najmasovnija i najznačajnija Noć knjige, za „Pečat“ govori direktor „Lagune“ Dejan Papić.

Za kratko vreme vaša izdavačka kuća dobila je tri značajne nagrade, od čega jednu prestižnu i na globalnom nivou. Kako ste odreagovali na takav uspeh?

Sve te nagrade nisu za mene. Osnovao sam „Lagunu“, ali nju danas čini nešto više od petsto zaposlenih i to su nagrade za sve nas. Nije slučajno što „Laguna“ okuplja preko dvesta domaćih pisaca. Svi oni su s razlogom poklonili svoje poverenje „Laguni“, jer znaju da će kod nas biti ispoštovana svaka stavka ugovora i da neće biti neprijatnih iznenađenja. I naravno, nastavićemo da promovišemo srpsku književnost u zemlji, ali ćemo se u narednom periodu potruditi i da obezbedimo bolji prodor domaćih pisaca u svetu. Naša prva i najveća nagrada oduvek su bili brojni čitaoci koji su nam verovali i nju ne bismo da izgubimo. Sve druge su samo signali da se krećemo u dobrom pravcu. Radujemo im se i nadamo se da će ih biti još u budućnosti. Sve radimo da pokažemo da smo ih i zaslužili. „Laguna“ od samog početka korektno posluje i poštujemo sve svoje obaveze. Nismo dobili nagradu na osnovu statističkih podataka. Ovo je verifikacija velikog uloženog rada i istrajavanja na kvalitetu.

[restrict]

Veliko iznenađenje na sajmu knjiga u Londonu bila je upravo činjenica da je prvu nagradu dobila izdavačka kuća iz Srbije, zemlje nevelikog jezičkog područja. Kako su reagovale vaše kolege iz drugih država, javnost uopšte?

Biti među tri najbolja izdavača godine u svetu, kako je proglašeno na Londonskom sajmu knjiga, predstavlja najveći uspeh koji se dogodio nekoj izdavačkoj kući iz Srbije. Konkurencija nije bila ogromna nego nezamisliva. Sve velike zemlje i sve njihove izdavačke kuće s milionima naslova nisu lak protivnik. Ali žiri je očigledno prepoznao našu ulogu u kulturnom životu Srbije i regiona. Uvažio je i značaj mnoštva knjižara koje smo pokrenuli, kao i Klub čitalaca sa preko 320.000 članova. Svakako im je bila poznata i činjenica da objavljujemo gotovo sve najznačajnije srpske pisce današnjice, kao i mnoge velike svetske autore. I mnogo nagrađenih knjiga, zapravo svaka naša četvrta knjiga ovenčana je nekom nagradom, bilo svetskom, bilo domaćom. Iznenađenje, pa i ushićenje je vladalo na sastancima koje smo imali s najvećim izdavačima i najvećim agencijama za prodaju autorskih prava. Kada su čuli da smo ušli u najuži izbor, svi su nam čestitali i mislim da su veoma dobro shvatili koliko je to dostignuće. To priznanje nam daje dodatni legitimitet koji je već izgrađen našom dugogodišnjom saradnjom sa stranim partnerima.

Ima onih koji smatraju da knjiga danas, u vreme vrtoglavog tehnološkog napretka, gubi bitku pred novim medijima, a ima i onih koji misle da se kod nas ne čita u meri u kojoj bi trebalo. Šta mislite o tome?

U Srbiji ljudi vole knjige i nije tačno da se ovde ne čita. Ne čitaju svi, naravno, ali baza čitalaca je velika, i rekao bih sve šira. To pokazuju mnogobrojne moderne knjižare pune posetilaca, Beogradski sajam knjiga koji iz godine u godinu ruši rekorde posećenosti, a njemu uz rame je i Noć knjige. Ideju smo osmislili pre šest godina, rešili smo da oživimo knjižare, da dvaput godišnje budu mesta okupljanja i interakcije onih koji dele slične kulturne vrednosti. Danas naše knjižare u tih nekoliko sati u junu i decembru poseti više od 30.000 ljudi. Druženje s popularnim piscima, veliki popusti, brojni pokloni uz svaku kupovinu i praznična atmosfera glavni su razlozi popularnosti Noći knjige. Noć knjige se odavno „prelila“ i izvan granica Srbije. U isto vreme organizuje se i u Bosni i Republici Srpskoj, kao i u Crnoj Gori. A najvažnije je da je prepoznata kao bitan kulturološki događaj.

Na pragu ste treće decenije postojanja. Kako danas vidite ,,Lagunin“ početak?

„Lagunin“ početak vezan je za objavljivanje prve i jedine knjige za koju sam tada mogao da smognem sredstva, još uz pozajmljenih hiljadu dolara. Sve se dešavalo nekoliko meseci pre bombardovanja Srbije. Gledano sa strane, takav početak ne bi zaslužio prevelika očekivanja. Ipak, vera u sebe, potpuna posvećenost poslu, pažljiv odabir naslova i još pažljiviji odabir saradnika, počeli su da daju rezultate, i posle nekoliko godina „Laguna“ je već počela da stiče ozbiljnu naklonost čitalaca. Sve više objavljenih velikih svetskih autora značilo je da „Laguna“ prerasta u jednog od vodećih izdavača, ali ipak nešto je nedostajalo – srpski pisci. Tek kada smo stekli poverenje vodećih imena srpske književnosti mogli smo sebe smatrati uspešnim izdavačem. A u ovom trenutku na našoj listi nalazi se više od sto domaćih autora, praktično sva velika imena naše literarne scene. „Laguna“ danas svoju lidersku ulogu u izdavaštvu koristi kako bi usmerila i druge društvene činioce ka pravim vrednostima. Zbog toga su naše aktivnosti na planu humanitarnih akcija u ovoj godini znatno povećane.

S kojim problemima ste se najčešće suočavali i kako ste ih prebrodili, i kao kuća i kao rukovodilac?

Nije lako poslovati u uslovima stalne ekonomske krize. Prosto mi je zanimljivo kada čujem kolege iz razvijenih zemalja kako se žale da ih je trenutna ekonomska kriza ugrozila. Pa mi sve vreme radimo upravo u takvom okruženju! Valjda smo zato i postali otporniji. Svakako, veoma brzo morate nalaziti rešenja za teškoće koje se javljaju u poslovanju. Jedan od najvećih problema bila su ogromna dugovanja velikih knjižara. To smo prevazišli pokretanjem sopstvenog knjižarskog lanca koji nam veoma znači kada je komunikacija s našim čitaocima u pitanju. Štaviše, uspeli smo da dokažemo da najveće knjižare mogu uredno da izmiruju obaveze prema svim partnerima. Kada se svet 2008. suočio sa svetskom ekonomskom krizom, pretpostavljalo se da će izdavaštvo prvo stradati, ali ono je u Srbiji doživelo renesansu. Ova zemlja je fenomen – dok su se u svetu zatvarali neki knjižarski lanci, u Srbiji su nicale nove kuće i od 2008. se otvorilo stotinak knjižara. Nisam sociolog, ali možda je razlog tome i što su ljudi za malo novca u knjigama dobijali trajne vrednosti. Knjiga je bila dobar i kvalitetan eskapizam iz sivila svakodnevice. Svi ovi rijalitiji kojima nas svakodnevno i celodnevno bombarduju zapravo čine uslugu knjizi, jer u odsustvu kvalitetnih programa na televiziji, pametni ljudi se okreću knjigama.

„Laguna“ danas postavlja standarde u srpskom izdavaštvu. Vi ste pak u svet knjige i izdavaštvo stupili iz sasvim drugog sektora?

U izdavaštvo sam ušao s pozicije šefa računarskog centra jedne velike turističke kuće. Dakle, bez ikakvog srodnog iskustva. Ali s velikom željom da predstavim našoj javnosti neke vodeće svetske pisce koji su ovde do tada bili skoro nepoznati. Trudio sam se da primenim sva pozitivna iskustva iz razvijenih zemalja i da učim na greškama drugih izdavačkih kuća u Srbiji. Moje menadžersko iskustvo se razvijalo zajedno s rastom „Lagune“, pa u tom smislu mogu reći da je postojao stabilan razvojni put gde je bilo dovoljno vremena da se procesi organizuju na pravi način. Imao sam sreću što me niko u početku nije stavio na čelo velikog sistema kakav je „Laguna“ danas. Jednostavno, imao sam dovoljno vremena da osmišljavam poteze koji su „Lagunu“ doveli u poziciju lidera i, ako hoćete, inovatora srpskog izdavaštva. Takođe, dovoljno vremena da se iskristališe tim ljudi koji danas predstavlja okosnicu „Lagune“ i knjižara „Delfi“. Bez njih ne bi bilo ni uspeha koje postižemo.

Kako birate naslove, edicije i kojim se kriterijuma rukovodite pri tom?

Tu nema magije, ali ima stalne zapitanosti iz pozicije čitaoca. Pri izboru naslova uvek se stavljam u kožu potencijalnog čitaoca i odgovaram sebi na neka bitna pitanja u vezi s knjigom. Naravno, doprinos „Laguninih“ urednika je izuzetno značajan, jer najčešće upravo oni dolaze sa zanimljivim idejama koje potom samo treba realizovati.

Veliko je zadovoljstvo imati poverenje širokog kruga čitalaca, ali ujedno predstavlja i ogromnu odgovornost. Podsetiću vas da samo u našem Klubu čitalaca imamo skoro 400.000 članova. Dakle, treba voditi računa o najrazličitijim potrebama ove velike i prilično heterogene grupe ljudi. Ali i blago usmeravati ukus ka sve višim vrednostima i standardima književnog izraza.

Učinili ste dosta na afirmaciji knjige, na podsticaju kulture čitanja. Stoga, kada se kaže „Laguna“, pomisli se i na autentičnu kulturnu misiju već pomenute Noći knjige. Sada pak pokrećete još jednu čitalačku manifestaciju?

Nikada nisam smatrao da je jedini „Lagunin“ posao da bira naslove i postavlja ih u knjižare. Ako verujete u ono što radite, onda pokušavate i da doprete do potencijalnih istomišljenika. I više od toga, da knjige približite i onima kojima one nisu tako bliske. Novo doba postavlja velike izazove za tradicionalno izdavaštvo i ako želite da opstanete u ovim uzburkanim vodama, onda morate imati proaktivan pristup. Pored Noći knjige, na koju smo veoma ponosni, sada smo pokrenuli i Dečje dane kulture koji će se takođe održavati dvaput godišnje. Namera nam je da tokom ove vikend manifestacije organizujemo što više aktivnosti za najmlađe čitaoce i da ih ugostimo u knjižarama. Dečji dani kulture će se održavati i u prodavnicama igračaka i na mnogim drugim mestima, ali svugde će knjige i čitanje biti u fokusu.

Šta smatrate svojim najznačajnijim uspehom u karijeri?

Svakako to su „Laguna“ i njena pozicija na kulturnoj sceni Srbije i regiona. Takođe, oživljavanje knjižara. Otvorili smo više od 40 novih knjižara kojih se ne bi postidela nijedna moderna i razvijena zemlja. Poštujemo naše partnere izdavače, tako što se ne pitaju da li će im biti plaćene knjige koje se prodaju kod nas. Postali smo prvi izbor za sve savremene srpske pisce i autore iz regiona zahvaljujući korektnom odnosu i velikom radu koji ulažemo u svaku objavljenu knjigu. Ukratko i jednom rečju – „Laguna“.

Koje pisce najradije čitate i koja su dela i autori „krivi“ što ste svoj život posvetili knjizi?

Volim najrazličitije pisce i žanrove. To je verovatno posledica moje urođene radoznalosti. U mladosti sam gutao knjige naučne fantastike. Otud i najznačajniji pisci epske fantastike u „Laguni“. Takođe, ponosan sam što smo posle više decenija objavili jedan od najboljih antiratnih romana svih vremena „Džoni je krenuo u rat“, koji mi je bio među omiljenim u mladosti. Spomenuću još samo „Sedam Sunaca i Sedam Luna“ Žozea Saramaga, kao remek-delo koje se ne zaboravlja, zatim „Bibliju otrovne masline“ Barbare Kingsolver, a tu je i nezaobilazni Haled Hoseini. U poslednje vreme me je oduševio kineski pisac Mo Jen, nedavni dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Andrić, naravno. Ali to se ovde, valjda, podrazumeva. I da ne zaboravim Terija Pračeta zbog koga je „Laguna“ i nastala.

Predsednik ste Udruženja izdavača. Kako ocenjujete njegov dosadašnji rad?

Srpsko udruženje izdavača i knjižara nastalo je pre pet godina kao rezultat potreba struke da se artikuliše naš glas i da se borimo za ostvarenje svojih ciljeva i rešavanje problema koji nas pritiskaju. U međuvremenu pristupilo nam je preko 100 izdavačkih kuća iz Srbije i naši članovi su sve vodeće kuće u zemlji. Postali smo članovi Međunarodne asocijacije izdavača, kao i Evropske federacije izdavača. Danas, zajedno sa Narodnom bibliotekom Srbije, zajednički organizujemo nastupe na međunarodnim sajmovima, participiramo u razgovorima sa državnim organima, informišemo članstvo o svemu što je bitno za njihovo poslovanje…         

[/restrict]