Дејан Папић – Читање у фокусу

dejan-papicРазговарала Мила Милосављевић, Фотографије ИП Лагуна

Ова земља је феномен. Док су се у свету затварали књижарски ланци, у Србији су ницале нове куће

Издавачка кућа „Лагуна“ годину 2016. упамтиће по бројним наградама за свој рад. Најзначајније међу њима су: ,,Издавач године“, признање Београдског сајма књига за остварене изузетне резултате у протеклој години; награда Лондонског сајма књига за најбољег издавача на свету у текућој години у категорији издаваштва за одрасле (за ово признање које многи равнају са Оскаром српски издавач се изборио у конкуренцији од 170 издавачких кућа из целог света); и коначно, крајем протеклог месеца, „Стваратељи за стољећа“, награда коју додељује Међународни економски форум „Перспективе“ са седиштем у Дубровнику.

О успеху који је засигурно померио границе у српском издаваштву, и који није мерљив само кроз број наслова, едиција и књижара насталих у њеном окриљу од оснивања па до данас већ и кроз многе акције и манифестације које промовишу књигу и културу читања, где је најмасовнија и најзначајнија Ноћ књиге, за „Печат“ говори директор „Лагуне“ Дејан Папић.

За кратко време ваша издавачка кућа добила је три значајне награде, од чега једну престижну и на глобалном нивоу. Како сте одреаговали на такав успех?

Све те награде нису за мене. Основао сам „Лагуну“, али њу данас чини нешто више од петсто запослених и то су награде за све нас. Није случајно што „Лагуна“ окупља преко двеста домаћих писаца. Сви они су с разлогом поклонили своје поверење „Лагуни“, јер знају да ће код нас бити испоштована свака ставка уговора и да неће бити непријатних изненађења. И наравно, наставићемо да промовишемо српску књижевност у земљи, али ћемо се у наредном периоду потрудити и да обезбедимо бољи продор домаћих писаца у свету. Наша прва и највећа награда одувек су били бројни читаоци који су нам веровали и њу не бисмо да изгубимо. Све друге су само сигнали да се крећемо у добром правцу. Радујемо им се и надамо се да ће их бити још у будућности. Све радимо да покажемо да смо их и заслужили. „Лагуна“ од самог почетка коректно послује и поштујемо све своје обавезе. Нисмо добили награду на основу статистичких података. Ово је верификација великог уложеног рада и истрајавања на квалитету.

[restrict]

Велико изненађење на сајму књига у Лондону била је управо чињеница да је прву награду добила издавачка кућа из Србије, земље невеликог језичког подручја. Како су реаговале ваше колеге из других држава, јавност уопште?

Бити међу три најбоља издавача године у свету, како је проглашено на Лондонском сајму књига, представља највећи успех који се догодио некој издавачкој кући из Србије. Конкуренција није била огромна него незамислива. Све велике земље и све њихове издавачке куће с милионима наслова нису лак противник. Али жири је очигледно препознао нашу улогу у културном животу Србије и региона. Уважио је и значај мноштва књижара које смо покренули, као и Клуб читалаца са преко 320.000 чланова. Свакако им је била позната и чињеница да објављујемо готово све најзначајније српске писце данашњице, као и многе велике светске ауторе. И много награђених књига, заправо свака наша четврта књига овенчана је неком наградом, било светском, било домаћом. Изненађење, па и усхићење је владало на састанцима које смо имали с највећим издавачима и највећим агенцијама за продају ауторских права. Када су чули да смо ушли у најужи избор, сви су нам честитали и мислим да су веома добро схватили колико је то достигнуће. То признање нам даје додатни легитимитет који је већ изграђен нашом дугогодишњом сарадњом са страним партнерима.

Има оних који сматрају да књига данас, у време вртоглавог технолошког напретка, губи битку пред новим медијима, а има и оних који мисле да се код нас не чита у мери у којој би требало. Шта мислите о томе?

У Србији људи воле књиге и није тачно да се овде не чита. Не читају сви, наравно, али база читалаца је велика, и рекао бих све шира. То показују многобројне модерне књижаре пуне посетилаца, Београдски сајам књига који из године у годину руши рекорде посећености, а њему уз раме је и Ноћ књиге. Идеју смо осмислили пре шест година, решили смо да оживимо књижаре, да двапут годишње буду места окупљања и интеракције оних који деле сличне културне вредности. Данас наше књижаре у тих неколико сати у јуну и децембру посети више од 30.000 људи. Дружење с популарним писцима, велики попусти, бројни поклони уз сваку куповину и празнична атмосфера главни су разлози популарности Ноћи књиге. Ноћ књиге се одавно „прелила“ и изван граница Србије. У исто време организује се и у Босни и Републици Српској, као и у Црној Гори. А најважније је да је препозната као битан културолошки догађај.

На прагу сте треће деценије постојања. Како данас видите ,,Лагунин“ почетак?

„Лагунин“ почетак везан је за објављивање прве и једине књиге за коју сам тада могао да смогнем средства, још уз позајмљених хиљаду долара. Све се дешавало неколико месеци пре бомбардовања Србије. Гледано са стране, такав почетак не би заслужио превелика очекивања. Ипак, вера у себе, потпуна посвећеност послу, пажљив одабир наслова и још пажљивији одабир сарадника, почели су да дају резултате, и после неколико година „Лагуна“ је већ почела да стиче озбиљну наклоност читалаца. Све више објављених великих светских аутора значило је да „Лагуна“ прераста у једног од водећих издавача, али ипак нешто је недостајало – српски писци. Тек када смо стекли поверење водећих имена српске књижевности могли смо себе сматрати успешним издавачем. А у овом тренутку на нашој листи налази се више од сто домаћих аутора, практично сва велика имена наше литерарне сцене. „Лагуна“ данас своју лидерску улогу у издаваштву користи како би усмерила и друге друштвене чиниоце ка правим вредностима. Због тога су наше активности на плану хуманитарних акција у овој години знатно повећане.

С којим проблемима сте се најчешће суочавали и како сте их пребродили, и као кућа и као руководилац?

Није лако пословати у условима сталне економске кризе. Просто ми је занимљиво када чујем колеге из развијених земаља како се жале да их је тренутна економска криза угрозила. Па ми све време радимо управо у таквом окружењу! Ваљда смо зато и постали отпорнији. Свакако, веома брзо морате налазити решења за тешкоће које се јављају у пословању. Један од највећих проблема била су огромна дуговања великих књижара. То смо превазишли покретањем сопственог књижарског ланца који нам веома значи када је комуникација с нашим читаоцима у питању. Штавише, успели смо да докажемо да највеће књижаре могу уредно да измирују обавезе према свим партнерима. Када се свет 2008. суочио са светском економском кризом, претпостављало се да ће издаваштво прво страдати, али оно је у Србији доживело ренесансу. Ова земља је феномен – док су се у свету затварали неки књижарски ланци, у Србији су ницале нове куће и од 2008. се отворило стотинак књижара. Нисам социолог, али можда је разлог томе и што су људи за мало новца у књигама добијали трајне вредности. Књига је била добар и квалитетан ескапизам из сивила свакодневице. Сви ови ријалитији којима нас свакодневно и целодневно бомбардују заправо чине услугу књизи, јер у одсуству квалитетних програма на телевизији, паметни људи се окрећу књигама.

dejan-papic-2„Лагуна“ данас поставља стандарде у српском издаваштву. Ви сте пак у свет књиге и издаваштво ступили из сасвим другог сектора?

У издаваштво сам ушао с позиције шефа рачунарског центра једне велике туристичке куће. Дакле, без икаквог сродног искуства. Али с великом жељом да представим нашој јавности неке водеће светске писце који су овде до тада били скоро непознати. Трудио сам се да применим сва позитивна искуства из развијених земаља и да учим на грешкама других издавачких кућа у Србији. Моје менаџерско искуство се развијало заједно с растом „Лагуне“, па у том смислу могу рећи да је постојао стабилан развојни пут где је било довољно времена да се процеси организују на прави начин. Имао сам срећу што ме нико у почетку није ставио на чело великог система какав је „Лагуна“ данас. Једноставно, имао сам довољно времена да осмишљавам потезе који су „Лагуну“ довели у позицију лидера и, ако хоћете, иноватора српског издаваштва. Такође, довољно времена да се искристалише тим људи који данас представља окосницу „Лагуне“ и књижара „Делфи“. Без њих не би било ни успеха које постижемо.

Како бирате наслове, едиције и којим се критеријума руководите при том?

Ту нема магије, али има сталне запитаности из позиције читаоца. При избору наслова увек се стављам у кожу потенцијалног читаоца и одговарам себи на нека битна питања у вези с књигом. Наравно, допринос „Лагуниних“ уредника је изузетно значајан, јер најчешће управо они долазе са занимљивим идејама које потом само треба реализовати.

Велико је задовољство имати поверење широког круга читалаца, али уједно представља и огромну одговорност. Подсетићу вас да само у нашем Клубу читалаца имамо скоро 400.000 чланова. Дакле, треба водити рачуна о најразличитијим потребама ове велике и прилично хетерогене групе људи. Али и благо усмеравати укус ка све вишим вредностима и стандардима књижевног израза.

Учинили сте доста на афирмацији књиге, на подстицају културе читања. Стога, када се каже „Лагуна“, помисли се и на аутентичну културну мисију већ поменуте Ноћи књиге. Сада пак покрећете још једну читалачку манифестацију?

Никада нисам сматрао да је једини „Лагунин“ посао да бира наслове и поставља их у књижаре. Ако верујете у оно што радите, онда покушавате и да допрете до потенцијалних истомишљеника. И више од тога, да књиге приближите и онима којима оне нису тако блиске. Ново доба поставља велике изазове за традиционално издаваштво и ако желите да опстанете у овим узбурканим водама, онда морате имати проактиван приступ. Поред Ноћи књиге, на коју смо веома поносни, сада смо покренули и Дечје дане културе који ће се такође одржавати двапут годишње. Намера нам је да током ове викенд манифестације организујемо што више активности за најмлађе читаоце и да их угостимо у књижарама. Дечји дани културе ће се одржавати и у продавницама играчака и на многим другим местима, али свугде ће књиге и читање бити у фокусу.

Шта сматрате својим најзначајнијим успехом у каријери?

Свакако то су „Лагуна“ и њена позиција на културној сцени Србије и региона. Такође, оживљавање књижара. Отворили смо више од 40 нових књижара којих се не би постидела ниједна модерна и развијена земља. Поштујемо наше партнере издаваче, тако што се не питају да ли ће им бити плаћене књиге које се продају код нас. Постали смо први избор за све савремене српске писце и ауторе из региона захваљујући коректном односу и великом раду који улажемо у сваку објављену књигу. Укратко и једном речју – „Лагуна“.

Које писце најрадије читате и која су дела и аутори „криви“ што сте свој живот посветили књизи?

Волим најразличитије писце и жанрове. То је вероватно последица моје урођене радозналости. У младости сам гутао књиге научне фантастике. Отуд и најзначајнији писци епске фантастике у „Лагуни“. Такође, поносан сам што смо после више деценија објавили један од најбољих антиратних романа свих времена „Џони је кренуо у рат“, који ми је био међу омиљеним у младости. Споменућу још само „Седам Сунаца и Седам Луна“ Жозеа Сарамага, као ремек-дело које се не заборавља, затим „Библију отровне маслине“ Барбаре Кингсолвер, а ту је и незаобилазни Халед Хосеини. У последње време ме је одушевио кинески писац Мо Јен, недавни добитник Нобелове награде за књижевност. Андрић, наравно. Али то се овде, ваљда, подразумева. И да не заборавим Терија Прачета због кога је „Лагуна“ и настала.

Председник сте Удружења издавача. Како оцењујете његов досадашњи рад?

Српско удружење издавача и књижара настало је пре пет година као резултат потреба струке да се артикулише наш глас и да се боримо за остварење својих циљева и решавање проблема који нас притискају. У међувремену приступило нам је преко 100 издавачких кућа из Србије и наши чланови су све водеће куће у земљи. Постали смо чланови Међународне асоцијације издавача, као и Европске федерације издавача. Данас, заједно са Народном библиотеком Србије, заједнички организујемо наступе на међународним сајмовима, партиципирамо у разговорима са државним органима, информишемо чланство о свему што је битно за њихово пословање…         

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *