A šta ćemo s istinom?

Piše NATAŠA JOVANOVIĆ

Tuzlanska kapija ili kako je krivica podmetnuta Srbima

Ispod zločina počinjenog u Tuzli 25. maja 1995, koji je u kalendaru stradanja iz minulih ratova u BiH zaveden pod odrednicom najmasovnija pogibija muslimanskog civilnog stanovništva, kako po broju žrtava, tako i zbog činjenice da su nastradali imali između tri i 29 godina, ne stoji srpski rukopis – uprkos zvaničnoj i prihvaćenoj verziji tragedije baziranoj na lažiranom veštačenju dr Berka Zečevića. Sarajevski „ekspert“ je, naime, tvrdio da je za granatiranje trga u Tuzli kriva srpska strana, jer je eksploziju navodno izazvala granata ispaljena sa srpskih položaja na planini Ozren. Na ovom slučaju propaganda je doživela svoj trijumf.

[restrict]

OPTUŽENIČKA KLUPA ZA SRBE Iako su dokazi govorili u prilog tome da eksplozija nije nastala od ispaljene granate, sud u BiH na osnovu izveštaja dr Zečevića koji predstavlja brutalno nasilje nad činjenicama, osudio je srpskog generala Novaka Đukića na 25, zatim na 20 godina robije.

Ovaj slučaj je u najširoj javnosti otvorio pitanje dokle jedan narod, i čijom voljom, mimo bilo kakvih dokaza, mora biti na optuženičkoj klupi, dok drugi, u prihvaćenoj predstavi da je reč o žrtvama, može legitimno loviti srpske glave?

Nakon sedam godina provedenih u zatvoru u Foči, bivši načelnik Generalštaba VRS okupio je ekspertske timove iz Češke, Francuske i Izraela koji su rekonstrukcijom događaja na vojnom poligonu Nikinci, posle dve godine, izvedenim dokazima srušili laž.

Dokumentarni film „Mučni teret podmetnute krivice“ Dragana Elčića, premijerno prikazan u Zvezdara teatru, kroz paradigmatičan slučaj Tuzlanske kapije oslikava događaje ratnih devedesetih godina i njihovu iskrivljenu interpretaciju koja je poslužila za ponovno stigmatizovanje srpskog naroda.

U filmu su izneti nepobitni dokazi, nalazi stručnjaka iz oblasti balistike, artiljerije, patologije i prava, te analizirani dokazi do kojih su došla petorica sudskih veštaka iz Češke, Izraela i Francuske, a koji su radili odvojena veštačenja eksplozije na Trgu.

RAZOBLIČENA LAŽ Strani veštaci su se složili da ne postoji fizička mogućnost da je granata kalibra 130 milimetara koja je, kako je tvrdio veštak Tužilaštva u Sarajevu, došla sa srpske strane, mogla sa 27 kilometara udaljenosti da padne pod uglom i ubije desetine ljudi, a rani više od 150 osoba.

Utvrđeno je da ne postoje jasni dokazi da navodna parčad projektila zaista pripada – ju jugoslovenskom projektilu M79, kako je izričito tvrdio veštak Zečević, i da je na osnovu prikupljenih parčadi bilo moguće neposredno posle tragedije dokazati koji je projektil u pitanju, ali to uprkos jednostavnoj metodologiji nije obavljeno ne samo narednog dana nego nikada. Francuski ekspert Pjer Loran je u svojoj ekspertizi postavio pitanje kako je UNPROFOR uopšte mogao znati do podneva sledećeg dana koji je tip projektila i čije je on proizvodnje.

Takođe, na osnovu činjenica da su pogoci na telu žrtava dolazili iz više smerova, što je neuobičajeno nakon eksplozije jednog projektila, kao i toga da su zabeležena samo manja oštećenja na okolnim zgradama i automobila, eksperti su zaključili da je na trgu u Tuzli tog 25. maja 1995. eksplodiralo više sinhrono aktiviranih naprava.

Ovo nije tek film, kako navodi njegov autor, o 32 rekonstrukcije zločina iz Tuzle. Na pozadini razobličavanja jedne laži teče i priča, intimna ispovest čoveka u zatvoru koji se pita: A šta ćemo s istinom?

Istina o krivici podmetnutoj Srbima stala je u jedan film.

O srpskoj krivici tokom ratova devedesetih, pak, snimljeno je na desetine filmova.               

[/restrict]