Тузланска капија или како је кривица подметнута Србима
Испод злочина почињеног у Тузли 25. маја 1995, који је у календару страдања из минулих ратова у БиХ заведен под одредницом најмасовнија погибија муслиманског цивилног становништва, како по броју жртава, тако и због чињенице да су настрадали имали између три и 29 година, не стоји српски рукопис – упркос званичној и прихваћеној верзији трагедије базираној на лажираном вештачењу др Берка Зечевића. Сарајевски „експерт“ је, наиме, тврдио да је за гранатирање трга у Тузли крива српска страна, јер је експлозију наводно изазвала граната испаљена са српских положаја на планини Озрен. На овом случају пропаганда је доживела свој тријумф.
[restrict]ОПТУЖЕНИЧКА КЛУПА ЗА СРБЕ Иако су докази говорили у прилог томе да експлозија није настала од испаљене гранате, суд у БиХ на основу извештаја др Зечевића који представља брутално насиље над чињеницама, осудио је српског генерала Новака Ђукића на 25, затим на 20 година робије.
Овај случај је у најширој јавности отворио питање докле један народ, и чијом вољом, мимо било каквих доказа, мора бити на оптуженичкој клупи, док други, у прихваћеној представи да је реч о жртвама, може легитимно ловити српске главе?
Након седам година проведених у затвору у Фочи, бивши начелник Генералштаба ВРС окупио је експертске тимове из Чешке, Француске и Израела који су реконструкцијом догађаја на војном полигону Никинци, после две године, изведеним доказима срушили лаж.
Документарни филм „Мучни терет подметнуте кривице“ Драгана Елчића, премијерно приказан у Звездара театру, кроз парадигматичан случај Тузланске капије осликава догађаје ратних деведесетих година и њихову искривљену интерпретацију која је послужила за поновно стигматизовање српског народа.
У филму су изнети непобитни докази, налази стручњака из области балистике, артиљерије, патологије и права, те анализирани докази до којих су дошла петорица судских вештака из Чешке, Израела и Француске, а који су радили одвојена вештачења експлозије на Тргу.
РАЗОБЛИЧЕНА ЛАЖ Страни вештаци су се сложили да не постоји физичка могућност да је граната калибра 130 милиметара која је, како је тврдио вештак Тужилаштва у Сарајеву, дошла са српске стране, могла са 27 километара удаљености да падне под углом и убије десетине људи, а рани више од 150 особа.
Утврђено је да не постоје јасни докази да наводна парчад пројектила заиста припада – ју југословенском пројектилу М79, како је изричито тврдио вештак Зечевић, и да је на основу прикупљених парчади било могуће непосредно после трагедије доказати који је пројектил у питању, али то упркос једноставној методологији није обављено не само наредног дана него никада. Француски експерт Пјер Лоран је у својој експертизи поставио питање како је УНПРОФОР уопште могао знати до поднева следећег дана који је тип пројектила и чије је он производње.
Такође, на основу чињеница да су погоци на телу жртава долазили из више смерова, што је неуобичајено након експлозије једног пројектила, као и тога да су забележена само мања оштећења на околним зградама и аутомобила, експерти су закључили да је на тргу у Тузли тог 25. маја 1995. експлодирало више синхроно активираних направа.
Ово није тек филм, како наводи његов аутор, о 32 реконструкције злочина из Тузле. На позадини разобличавања једне лажи тече и прича, интимна исповест човека у затвору који се пита: А шта ћемо с истином?
Истина о кривици подметнутој Србима стала је у један филм.
О српској кривици током ратова деведесетих, пак, снимљено је на десетине филмова.
[/restrict]
По налазима четири тима стручњака, на основу опита у Никинцима, извештај вештака Зечевића је лажан. Новак Ђукић је по њима невин а зликовци су на слободи. Шта даље? Новак Ђукић је држављан Републике Србије и Бисне и Херцеговине. Шта треба да ураде надлежни органи власти обе државе да заштите свога држављана. У овом предмету је први пут тим Новака Ђукића од вербалног надмудривања која су углавном мотивисана припадности нацији, прешао на изношење доказа о невиности човека базираних на утврђеним чињеницама.