Svejn Menesland – SRBIJA, TAJNA ZA ZAPAD I „RAJ” ZA SIROTINJU

Razgovarala Mila Milosavljević

Na istraživanje srpske prošlosti potakla me je i činjenica da dobar deo ovih radova uopšte nije poznat u Srbiji. Mislio sam da je vrlo važno da se taj materijal otkrije, obradi i objavi. Ovo što radim smatra se donekle detektivskim poslom. Iza mene je decenija istraživanja, traganja po arhivima, novinama – kaže autor dragocene monografije „Srbija u 19. veku očima stranaca“

Jedna od zacelo najlepših i najsveobuhvatnijih monografija o Srbiji, „Srbija u 19. veku očima stranaca“, koju je objavio novosadski „Prometej“, premijerno je predstavljena na beogradskom Sajmu knjiga, na kom je njen autor, čuveni norveški akademik, slavista Svejn Menesland bio gost.
Među koricama ove knjige je obilje tekstova i ilustracija iz pera stranaca koji su boravili i putovali Srbijom u 19. veku a koje je naš ugledni sagovornik sakupljao proteklih deset godina a zatim uredio i objavio kao monografiju.

[restrict] „Ovo delo stvarao sam s nadom da će zainteresovati strance za ovu lepu zemlju i njenu burnu prošlost. Za srpske čitaoce može biti koristan susret sa načinom života njihovih predaka, njihovim zadovoljstvima i borbama. Za mene pak ona je podsetnik na folklorne avanture i gostoprimstvo na koje sam nailazio tokom prvih poseta vašoj zemlji, šezdesetih godina prošlog veka“, rekao je Svejn na početku razgovora za „Pečat“.
Kako ste došli na ideju za ovu knjigu? Šta vam je bilo polazište?
Prvo sam objavio dve knjige – o Bosni i Dalmaciji. Inače me veoma zanimaju stari likovi, događaji, istorijske teme uopšte. Na istraživanje me je dodatno potakla i činjenica da dobar deo ovih radova uopšte nije poznat u Srbiji. Mislio sam da je vrlo važno da se taj materijal otkrije, obradi i objavi. Ovo što radim smatra se donekle detektivskim poslom. Iza mene je decenija istraživanja, traganja po arhivima, novinama. Nisam naravno radio svih tih deset godina samo na ovoj knjizi, ali ona je predstavljala važan kurs mog delovanja u tom periodu. Budući da sam profesor slavistike, moje je da se bavim i kulturom naroda čiji jezik izučavam.
Šta vas je tokom istraživanja posebno iznenadilo?
U 19. veku sve evropske zemlje imale su svoje časopise i nedeljnike. I kad bi izbili ratni sukobi, kraljevska venčanja, onda bi redakcije slale svoje dopisnike, ali i umetnike koji su ilustrovali svojim crtežima te događaje. Odlazili su na lice mesta i odatle slali svoje radove koji su dočaravali događaje. Zanimljivo je da je dosta poznatih umetnika dolazilo u Srbiju.
Kako ste se odlučili za ovaj period? Kako ste dolazili do podataka?
Devetnaesti vek je upoznao svet sa Srbijom. Naravno, i ranije je bilo pisaca koji su zabeležili svoje utiske o Srbiji, naročito kada su putovali kroz Beograd ka Carigradu. Rani primeri su, u 16. veku, Nemci Jakob fon Becek, Štefan Gerlah i Hans Dernšvarm. Turski grad Beograd i tvrđava su ostavili snažan utisak na zapadne putnike. Posle otomanskog osvajanja Beograda, 1521. tvrđava je potpuno obnovljena, a grad je poprimio orijentalni izgled. Sedamnaesti vek je bio ,,zlatno doba“ Beograda kao otomanskog utvrđenja. Grad je imao osamdeset džamija i bogate bazare. Britanac Edvard Braun, na primer, putovao je kroz Srbiju i ostavio zanimljiva zapažanja.
Odakle su krenula vaša istraživanja?
Može se reći da u srpskoj istoriji 19. vek obuhvata period Karađorđevog ustanka 1804. do ubistva kralja Aleksandra 1903. godine, a pominjem teritorije koje su pripadale srpskoj državi u tom veku. Opisi južnih teritorija su uključeni pre njihovog vraćanja Srbiji 1878. godine. Teritorije kasnije vraćene Srbiji, u 20. veku, kao što su Stara Srbija, Kosovo, Metohija, Sandžak, Vojvodina, nisu obuhvaćene u knjizi.
Gledano iz današnje perspektive, koliko su, kako kažete, bile „objektivne oči“ koje su gledale Srbiju u 19. veku?
Očigledno je da mnogi autori i umetnici nisu imali prethodna znanja potrebna za dublje razumevanje onog što su gledali. Izuzeci su bili stručnjaci za slovenske jezike i balkansku istoriju kao Leopold fon Ranke i Feliks Kanic. Mada su putnici dobro upoznali srpsku kulturu, lako se vidi da su mnogi došli s predrasudama. Mnogi su Srbiju smatrali Orijentom. Prelazak iz Zemuna u Beograd značio je odlazak iz Evrope i ulazak u istočnjački svet. U ovim opisima mogu se naći mnogi negativni stereotipi pripisani orijentalnim kulturama. Kako ističe Marija Todorova u delu „Izmišljanje Balkana“, u Zapadnoj Evropi je stvorena slična predstava o Balkanu. Neki su ne samo muslimane već i sve istočne hrišćane smatrali nižom rasom. S druge strane, neki su dolazili u Srbiju uvereni da će zateći nevino domaće stanovništvo, neiskvareno zapadnom dekadencijom i urbanizacijom.
Šta je uticalo na formiranje ovakvog stava?
Prevodi srpskih narodnih i ljubavnih pesama odigrali su veoma važnu ulogu u formiranju ovakvog stava. Neki autori su bili pozitivni prema svemu srpskom („Raj siromašnih ljudi“), čak i prema neobičnom ponašanju kraljeva. Tekstovi u nedeljnim časopisima uglavnom su odražavali politiku zemalja u kojima su izlazili. Na primer, britanska politika prema Turskoj i Rusiji bila je prisutna pri izveštavanju s balkanskih bojišta. Takođe, vizuelna predstavljanja su možda pristrasna, karikirana, ili još češće idealizovana. Ipak, umetnički crteži s lica mesta nude uglavnom manje-više tačnu sliku. Većinu ilustracija o životu u Srbiji u 19. veku uradili su stranci, mada je bilo i domaćih umetnika kao što su poznati srpski slikari Nikola Arsenović, Đorđe Krstić, Stevan Todorović i drugi. Zanimljivo je primetiti broj čuvenih inostranih ilustratora koji su doprineli slikanju Srbije u 19. veku. Mnogi su još uvek čuveni u svojim zemljama. Mada će savremeni srpski čitalac možda naći mnogo neobičnih komentara slika, one se, uz tekstove, moraju ocenjivati kao svedočanstva onog vremena.
Ova knjiga svedoči da je svet o Srbiji u 19. veku imao pozitivan stav. Krajem devedesetih godina prošlog veka Srbija je pak satanizovana do neslućenih razmera, a srpski narod označen kao zločinački…
Satanizacija Srbije krajem 20. veka bila je veoma pogrešna. Nepravedno je okriviti čitav narod za političke greške bilo da je reč o Amerikancima, Rusima ili ma kom drugom narodu. Tako su i Srbi bili žrtve nekih svojih političara. Iz ove knjige proizlazi utisak da su stranci u 19. veku imali veoma pozitivnu sliku o Srbiji. Ima naravno i negativnih utisaka, na primer, impresija onih koji su iz Zemuna prelazili u Beograd. Ko što sam već pomenuo, za mnoge od njih bio je to prelazak iz Evrope u istočnjački svet pun opasnosti. Bilo je i neveštih rukopisa koji nisu verno dočaravali život u Srbiji. Međutim, pozitivni su bili crteži i brojni putopisi.
Kako vidite Srbiju danas, budući da ste tokom desetogodišnjeg istraživanja sarađivali sa srpskim kolegama, putovali po našoj zemlji? Da ste kojim slučajem u koži umetnika koji su je u 19. veku oslikavali, kako biste je danas prikazali?
Srbija je danas dosta podeljeno društvo. Ima bogatih, ima siromašnih, tako da je veoma teško govoriti o vašoj zemlji bez ovih razlika. Mislim da bih slikao i bogataše i siromašne. Mada je i raznolikost svojevrsno bogatstvo Srbije. Crtao bih vaše pravoslavne manastire, lepe predele, omladinu, nadasve srpsku mladost. [/restrict]