Свејн Менесланд – СРБИЈА, ТАЈНА ЗА ЗАПАД И „РАЈ” ЗА СИРОТИЊУ

svejn-meneslandРазговарала Мила Милосављевић

На истраживање српске прошлости потакла ме је и чињеница да добар део ових радова уопште није познат у Србији. Мислио сам да је врло важно да се тај материјал открије, обради и објави. Ово што радим сматра се донекле детективским послом. Иза мене је деценија истраживања, трагања по архивима, новинама – каже аутор драгоцене монографије „Србија у 19. веку очима странаца“

Једна од зацело најлепших и најсвеобухватнијих монографија о Србији, „Србија у 19. веку очима странаца“, коју је објавио новосадски „Прометеј“, премијерно је представљена на београдском Сајму књига, на ком је њен аутор, чувени норвешки академик, слависта Свејн Менесланд био гост.
Међу корицама ове књиге је обиље текстова и илустрација из пера странаца који су боравили и путовали Србијом у 19. веку а које је наш угледни саговорник сакупљао протеклих десет година а затим уредио и објавио као монографију.

[restrict] „Ово дело стварао сам с надом да ће заинтересовати странце за ову лепу земљу и њену бурну прошлост. За српске читаоце може бити користан сусрет са начином живота њихових предака, њиховим задовољствима и борбама. За мене пак она је подсетник на фолклорне авантуре и гостопримство на које сам наилазио током првих посета вашој земљи, шездесетих година прошлог века“, рекао је Свејн на почетку разговора за „Печат“.
Како сте дошли на идеју за ову књигу? Шта вам је било полазиште?
Прво сам објавио две књиге – о Босни и Далмацији. Иначе ме веома занимају стари ликови, догађаји, историјске теме уопште. На истраживање ме је додатно потакла и чињеница да добар део ових радова уопште није познат у Србији. Мислио сам да је врло важно да се тај материјал открије, обради и објави. Ово што радим сматра се донекле детективским послом. Иза мене је деценија истраживања, трагања по архивима, новинама. Нисам наравно радио свих тих десет година само на овој књизи, али она је представљала важан курс мог деловања у том периоду. Будући да сам професор славистике, моје је да се бавим и културом народа чији језик изучавам.
svejn-menesland-2Шта вас је током истраживања посебно изненадило?
У 19. веку све европске земље имале су своје часописе и недељнике. И кад би избили ратни сукоби, краљевска венчања, онда би редакције слале своје дописнике, али и уметнике који су илустровали својим цртежима те догађаје. Одлазили су на лице места и одатле слали своје радове који су дочаравали догађаје. Занимљиво је да је доста познатих уметника долазило у Србију.
Како сте се одлучили за овај период? Како сте долазили до података?
Деветнаести век је упознао свет са Србијом. Наравно, и раније је било писаца који су забележили своје утиске о Србији, нарочито када су путовали кроз Београд ка Цариграду. Рани примери су, у 16. веку, Немци Јакоб фон Бецек, Штефан Герлах и Ханс Дерншварм. Турски град Београд и тврђава су оставили снажан утисак на западне путнике. После отоманског освајања Београда, 1521. тврђава је потпуно обновљена, а град је попримио оријентални изглед. Седамнаести век је био ,,златно доба“ Београда као отоманског утврђења. Град је имао осамдесет џамија и богате базаре. Британац Едвард Браун, на пример, путовао је кроз Србију и оставио занимљива запажања.
Одакле су кренула ваша истраживања?
Може се рећи да у српској историји 19. век обухвата период Карађорђевог устанка 1804. до убиства краља Александра 1903. године, а помињем територије које су припадале српској држави у том веку. Описи јужних територија су укључени пре њиховог враћања Србији 1878. године. Територије касније враћене Србији, у 20. веку, као што су Стара Србија, Косово, Метохија, Санџак, Војводина, нису обухваћене у књизи.
Гледано из данашње перспективе, колико су, како кажете, биле „објективне очи“ које су гледале Србију у 19. веку?
Очигледно је да многи аутори и уметници нису имали претходна знања потребна за дубље разумевање оног што су гледали. Изузеци су били стручњаци за словенске језике и балканску историју као Леополд фон Ранке и Феликс Каниц. Мада су путници добро упознали српску културу, лако се види да су многи дошли с предрасудама. Многи су Србију сматрали Оријентом. Прелазак из Земуна у Београд значио је одлазак из Европе и улазак у источњачки свет. У овим описима могу се наћи многи негативни стереотипи приписани оријенталним културама. Како истиче Марија Тодорова у делу „Измишљање Балкана“, у Западној Европи је створена слична представа о Балкану. Неки су не само муслимане већ и све источне хришћане сматрали нижом расом. С друге стране, неки су долазили у Србију уверени да ће затећи невино домаће становништво, неискварено западном декаденцијом и урбанизацијом.
svejn-menesland-1Шта је утицало на формирање оваквог става?
Преводи српских народних и љубавних песама одиграли су веома важну улогу у формирању оваквог става. Неки аутори су били позитивни према свему српском („Рај сиромашних људи“), чак и према необичном понашању краљева. Текстови у недељним часописима углавном су одражавали политику земаља у којима су излазили. На пример, британска политика према Турској и Русији била је присутна при извештавању с балканских бојишта. Такође, визуелна представљања су можда пристрасна, карикирана, или још чешће идеализована. Ипак, уметнички цртежи с лица места нуде углавном мање-више тачну слику. Већину илустрација о животу у Србији у 19. веку урадили су странци, мада је било и домаћих уметника као што су познати српски сликари Никола Арсеновић, Ђорђе Крстић, Стеван Тодоровић и други. Занимљиво је приметити број чувених иностраних илустратора који су допринели сликању Србије у 19. веку. Многи су још увек чувени у својим земљама. Мада ће савремени српски читалац можда наћи много необичних коментара слика, оне се, уз текстове, морају оцењивати као сведочанства оног времена.
Ова књига сведочи да је свет о Србији у 19. веку имао позитиван став. Крајем деведесетих година прошлог века Србија је пак сатанизована до неслућених размера, а српски народ означен као злочиначки…
Сатанизација Србије крајем 20. века била је веома погрешна. Неправедно је окривити читав народ за политичке грешке било да је реч о Американцима, Русима или ма ком другом народу. Тако су и Срби били жртве неких својих политичара. Из ове књиге произлази утисак да су странци у 19. веку имали веома позитивну слику о Србији. Има наравно и негативних утисака, на пример, импресија оних који су из Земуна прелазили у Београд. Ко што сам већ поменуо, за многе од њих био је то прелазак из Европе у источњачки свет пун опасности. Било је и невештих рукописа који нису верно дочаравали живот у Србији. Међутим, позитивни су били цртежи и бројни путописи.
Како видите Србију данас, будући да сте током десетогодишњег истраживања сарађивали са српским колегама, путовали по нашој земљи? Да сте којим случајем у кожи уметника који су је у 19. веку осликавали, како бисте је данас приказали?
Србија је данас доста подељено друштво. Има богатих, има сиромашних, тако да је веома тешко говорити о вашој земљи без ових разлика. Мислим да бих сликао и богаташе и сиромашне. Мада је и разноликост својеврсно богатство Србије. Цртао бих ваше православне манастире, лепе пределе, омладину, надасве српску младост.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *