ZONA SUMRAKA – Doslednost

Piše FILIP RODIĆ

Liderstvo Lige socijaldemokrata Vojvodine izgubljeno u bespućima autonomaške zbilje iskoristilo je održavanje referenduma o danu Republike Srpske da nas podseti na značaj dve važne poslovice. Jedne o najstarijem zanatu i poštenju i druge o žabama i potkivanju. I, naravno, o značaju doslednosti

Ko o čemu, ligaš o doslednosti, mogla bi da glasi nova poslovica. Posle intelektualnih i logičkih vratolomija kojim su pokušavali da dokažu da se amblemi Srpskog Vojvodstva (pun naziv Srpsko Vojvodstvo i Tamiški Banat) iz 19. veka ne mogu smatrati „tradicionalnim“ (mada heraldički elementi koji se na njima nalaze sežu u mnogo dalju prošlost od 1848) i da je od njih prikladnija potpuno izmišljena zastava usvojena 2004. koja mnogo više veze ima s Letonijom (motiv sa tri žute petokrake preuzet je s letonskog spomenika slobode) nego s bilo čime srpskim, mađarskim, bunjevačkim, slovačkim ili nečim što pripada bilo kojoj drugoj nacionalnosti koja naseljava Pokrajinu, ligaši su se bacili na pravljenje potpuno promašene paralele između Vojvodine i Republike Srpske i neadekvatno ukazivanje na nečiju tuđu nedoslednost.

„Mnoge stranke u Srbiji javno podržavaju današnji referendum u Republici Srpskoj a protive se referendumu u Vojvodini. Toliko o doslednosti“, napisao je na svom „tviter“ nalogu Aleksandar Jovanović, potpredsednik LSV i poslanik ove stranke u pokrajinskoj skupštini, preneli su sajtovi Nezavisnog društva novinara Vojvodine Autonomija i LSV-a. Pošto Jovanović nije mogao da u 140 slovnih znakova (koliko može imati jedan „tvit“) objasni na koji referendum misli, pretpostavićemo da se radi o referendumu koji je ovih dana zatražio njegov lider Nenad Čanak o, kako je rekao, „tome da li građani prihvataju sramotnu odluku Ustavnog suda Srbije od pre dve godine, o ukidanju Statuta Vojvodine i o tome da Novi Sad ne može da bude naš glavni grad“. Zanemarimo to što se nikakva paralela ne može praviti između statusa Republike Srpske u okviru BiH sa statusom Pokrajine u okviru Srbije. Zanemarimo i to što Čanak traži referendum o odluci kojom je ukinuto nešto za čije donošenje nije tražio referendum (što bi bilo normalnije) nego je, kao i izmišljena zastava Vojvodine, progurano kroz pokrajinski parlament političkim mahinacijama i trgovinom. Najzanimljivije u ovoj priči jeste to što žabe Jovanović i Čanak misle da su pastuvi poput predsednika RS Milorada Dodika. Ljudi čija je „kombi stranka“ na poslednjim pokrajinskim izborima osvojila čitavih 6,43 odsto glasova misle da mogu imati istu težinu kao i sve parlamentarne stranke većinskog naroda u Republici Srpskoj. Oni ovom idejom zaista pucaju sebi u nogu i vlast bi trebalo da im izađe u susret, organizuje kakav god referendum žele o Vojvodini i da jednom zasvagda završimo s tom pričom, pošto da se svi „autonomaši“ ujedine, teško da bi dobili podršku veću od 15 posto.

Od cirkusa s ligaškim referendumom još je smešnija njihova priča o doslednosti. Prvo zbog toga što nikakve nedoslednosti nema u teorijskoj podršci referendumu u RS i isto tako teorijskom protivljenju referendumu u Vojvodini, jer se ta dva jednostavno ne mogu porediti. Štaviše, kao što smo videli, oni koji se protive Čankovim referendumima u Vojvodini ispadaju džentlmeni, jer ga sprečavaju da se (ponovo) javno obruka. Pre nego što doslednost potraže kod drugih, trebalo bi da je treniraju na sebi. Aleksandar Jovanović je po svemu sudeći zaboravio da je njegov partijski vođa pre izbora u Srbiji aprila ove godine izjavljivao da je verovatnoća da njegova stranka uđe u bilo kakvu koaliciju sa Srpskom naprednom strankom ista kao da meteor udari u Zemlju – jedan prema 24 milijarde. To je izjavio 16. marta 2016, a 21. juna – 97 dana kasnije – objavljena je koalicija SNS, SPS i LSV u Novom Sadu. Sama ova činjenica dovoljno govori da ne treba da podsećamo na ostale manje ili veće nedoslednosti koje su pratile rad ove stranke, Čanka i Jovanovića koji je, po porazu na izborima 2012, s mesta predsednika Skupštine Novog Sada kao diplomirani sociolog otišao na poziciju „rukovodioca službe za društveni aspekt prostornog i urbanističkog planiranja“ u javnom preduzeću „Urbanizam“. Da stvar bude još smešnija, sam Jovanović nije znao šta mu je u opisu radnog mesta, pa je na pitanje o tome odgovorio: „Pitajte nadležne u firmi, zaista ne mogu napamet da odgovorim. Ja sam sociolog, a ovom preduzeću su sociolozi uvek potrebni za vršenje važnih ispitivanja javnog mnenja i potreba stanovništva“, dosledno je on izjavio. Još jedan zanimljiv detalj iz biografije ovog doslednog političara je taj da je pre funkcije predsednika Skupštine Novog Sada radio u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine na mestu rukovodioca za motivaciju dobrovoljnog davanja krvi.