ЗОНА СУМРАКА – Доследност

Филип РодићПише ФИЛИП РОДИЋ

Лидерство Лиге социјалдемократа Војводине изгубљено у беспућима аутономашке збиље искористило је одржавање референдума о дану Републике Српске да нас подсети на значај две важне пословице. Једне о најстаријем занату и поштењу и друге о жабама и поткивању. И, наравно, о значају доследности

Ко о чему, лигаш о доследности, могла би да гласи нова пословица. После интелектуалних и логичких вратоломија којим су покушавали да докажу да се амблеми Српског Војводства (пун назив Српско Војводство и Тамишки Банат) из 19. века не могу сматрати „традиционалним“ (мада хералдички елементи који се на њима налазе сежу у много даљу прошлост од 1848) и да је од њих прикладнија потпуно измишљена застава усвојена 2004. која много више везе има с Летонијом (мотив са три жуте петокраке преузет је с летонског споменика слободе) него с било чиме српским, мађарским, буњевачким, словачким или нечим што припада било којој другој националности која насељава Покрајину, лигаши су се бацили на прављење потпуно промашене паралеле између Војводине и Републике Српске и неадекватно указивање на нечију туђу недоследност.

„Многе странке у Србији јавно подржавају данашњи референдум у Републици Српској а противе се референдуму у Војводини. Толико о доследности“, написао је на свом „твитер“ налогу Александар Јовановић, потпредседник ЛСВ и посланик ове странке у покрајинској скупштини, пренели су сајтови Независног друштва новинара Војводине Аутономија и ЛСВ-а. Пошто Јовановић није могао да у 140 словних знакова (колико може имати један „твит“) објасни на који референдум мисли, претпоставићемо да се ради о референдуму који је ових дана затражио његов лидер Ненад Чанак о, како је рекао, „томе да ли грађани прихватају срамотну одлуку Уставног суда Србије од пре две године, о укидању Статута Војводине и о томе да Нови Сад не може да буде наш главни град“. Занемаримо то што се никаква паралела не може правити између статуса Републике Српске у оквиру БиХ са статусом Покрајине у оквиру Србије. Занемаримо и то што Чанак тражи референдум о одлуци којом је укинуто нешто за чије доношење није тражио референдум (што би било нормалније) него је, као и измишљена застава Војводине, прогурано кроз покрајински парламент политичким махинацијама и трговином. Најзанимљивије у овој причи јесте то што жабе Јовановић и Чанак мисле да су пастуви попут председника РС Милорада Додика. Људи чија је „комби странка“ на последњим покрајинским изборима освојила читавих 6,43 одсто гласова мисле да могу имати исту тежину као и све парламентарне странке већинског народа у Републици Српској. Они овом идејом заиста пуцају себи у ногу и власт би требало да им изађе у сусрет, организује какав год референдум желе о Војводини и да једном засвагда завршимо с том причом, пошто да се сви „аутономаши“ уједине, тешко да би добили подршку већу од 15 посто.

Од циркуса с лигашким референдумом још је смешнија њихова прича о доследности. Прво због тога што никакве недоследности нема у теоријској подршци референдуму у РС и исто тако теоријском противљењу референдуму у Војводини, јер се та два једноставно не могу поредити. Штавише, као што смо видели, они који се противе Чанковим референдумима у Војводини испадају џентлмени, јер га спречавају да се (поново) јавно обрука. Пре него што доследност потраже код других, требало би да је тренирају на себи. Александар Јовановић је по свему судећи заборавио да је његов партијски вођа пре избора у Србији априла ове године изјављивао да је вероватноћа да његова странка уђе у било какву коалицију са Српском напредном странком иста као да метеор удари у Земљу – један према 24 милијарде. То је изјавио 16. марта 2016, а 21. јуна – 97 дана касније – објављена је коалиција СНС, СПС и ЛСВ у Новом Саду. Сама ова чињеница довољно говори да не треба да подсећамо на остале мање или веће недоследности које су пратиле рад ове странке, Чанка и Јовановића који је, по поразу на изборима 2012, с места председника Скупштине Новог Сада као дипломирани социолог отишао на позицију „руководиоца службе за друштвени аспект просторног и урбанистичког планирања“ у јавном предузећу „Урбанизам“. Да ствар буде још смешнија, сам Јовановић није знао шта му је у опису радног места, па је на питање о томе одговорио: „Питајте надлежне у фирми, заиста не могу напамет да одговорим. Ја сам социолог, а овом предузећу су социолози увек потребни за вршење важних испитивања јавног мнења и потреба становништва“, доследно је он изјавио. Још један занимљив детаљ из биографије овог доследног политичара је тај да је пре функције председника Скупштине Новог Сада радио у Заводу за трансфузију крви Војводине на месту руководиоца за мотивацију добровољног давања крви.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *