Silvi Nisefor – Vera u proviđenje

Razgovarala Mila Milosavljević 

Srpsku muziku otkrivala sam korak po korak, kao i njenu posebnost

U organizaciji Srpske akademije nauka i umetnosti, na Odeljenju likovne i muzičke umetnosti protekle nedelje predstavljena je knjiga „Ivan Jevtić – Kompozitor na putevima slobode“ doktora muzikoloških nauka sa Sorbone Silvi Nisefor, koja je kroz ovo delo iskazala i naklonost i divljenje prema srpskoj muzici. Do upoznavanja sa srpskom muzičkom tradicijom je, kako kaže, došlo sasvim spontano.

„Najpre sam upoznala vašeg akademika Ivana Jevtića kada sam dobila njegov CD od srpske pesnikinje koja živi u Parizu. Nakon toga sreli smo se u tamošnjem Srpskom kulturnom centru na koncertu čelistkinje Ksenije Janković, koja je odsvirala i jedno njegovo delo. Tada smo uspostavili kontakt a pravu saradnju smo otpočeli nakon što mi je Ivan predložio da napišem knjigu. Godine 2011. imao je celovečernji koncert sa francuskim i srpskim muzičarima u prestižnoj sali ’Galo’. Tada se rodila ideja o monografiji. Tokom rada na ovoj knjizi upoznala sam srpsku muziku, korak po korak, i otkrivala svu njenu posebnost.“

[restrictedarea]

Šta vas je tokom rada na knjizi posebno impresioniralo?

Monografija je koncipirana kao muzikološki rad koji se bazira na izvorima. Pokušala sam da dočaram nezavisnost jednog stvaraoca, umetnika danas, što samo po sebi predstavlja filozofski čin. Da bih stvorila što potpuniju sliku, sročila sam pitanja na engleskom jeziku i poslala ih svim izvođačima Ivanovih dela u svetu, a onda sam iz njihovih odgovora izvela siže. Učinilo mi se da je najbitnija reč onih koji tu muziku izvode. U knjizi su date i partiture, iz kojih se takođe uočava ta originalnost specifična za ovog umetnika.

Da li je umetnička sloboda moguća, budući da surovi zakoni ekonomije u savremenom svetu ne štede ni umetnost ni umetnike?

Moguća je, ali umetnik mora biti spreman da tu slobodu plati. On mora da ima snažnu svest o vrednostima koje poseduje i reprezentuje, zatim da bude uporan, istrajan, strpljiv i nepokolebljiv. Važno je da veruje u sebe i proviđenje.

Kako je muzika postala vaš životni izbor, vaša sudbina?

Kao vrlo mala počela sam da sviram klavir, da bih kasnije nastavila svoje muzičko obrazovanje na konzervatorijumu na Sorboni. Tamo sam pored sviranja klavira učila i pevanje i balet. Bavljenje baletom mi je umnogome pomoglo da uđem u suštinu muzičkog dela koje obrađujem. Muzikologija pomaže izvođaštvu a izvođaštvo muzikologiji. Ovde je reč o posebnom reciprocitetu.

Koji su vaši muzički uzori?

Bah. Njegovo delo je za mene muzička biblija. Volim barok. Pored klasične muzike veoma me zanima i savremeno muzičko stvaralaštvo. Nastojim da kroz svoj muzikološki rad pratim aktuelna dešavanja na polju savremenog muzičkog stvaralaštva.

Kako vidite stanje na francuskoj kulturnoj sceni danas?

Veoma je bogata i razuđena. Ima dosta dinamike u svim sferama kulture, pa i u muzici. Ove godine umro je naš veliki dirigent i kompozitor Pjer Bulez, koji je bio posvećen ozbiljnim istraživanjima skoro pola veka unazad. Pripadao je konzervativnoj struji. Na francuskoj muzičkoj sceni prisutne su dve struje, tradicionalna i ultramoderna. Možda manjka avangarda koja pravi eksperimente i nadam se da će se u budućnosti pojaviti neki novi pokret koji će doneti inovacije na francusku muzičku scenu. Bulezu je pošlo za rukom da ostvari sintezu savremene i tradicionalne francuske muzike. Za mene odlazak ovog kompozitora znači završetak jedne epohe, pa savremenu francusku muziku vidim na prekretnici.

EU kojoj pripada i Francuska insistira na multikulturalnosti. Kako se u ove principe uklapa vaša zemlja s izuzetno bogatom tradicijom?

Živimo u vreme dominacije multikulturalnosti i pobeđuje na svim frontovima. Mešaju se i kulture i muzika i hrana… Sve to, naravno, ne ugrožava prave tradicionalne vrednosti.

Kakvi su vam budući planovi u vezi proučavanja srpske muzike?

Zahvaljujući radu na ovoj monografiji bila sam u prilici da malo šire sagledam srpsku muzičku baštinu, da upoznam vaš folklor koji mi se veoma dopada, kao i srpsku liturgijsku muziku, što me je potaklo da nastavim da istražujem srpsku muzičku baštinu.

 

[/restrictedarea]