Силви Нисефор – Вера у провиђење

silvi-niseforРазговарала Мила Милосављевић 

Српску музику откривала сам корак по корак, као и њену посебност

У организацији Српске академије наука и уметности, на Одељењу ликовне и музичке уметности протекле недеље представљена је књига „Иван Јевтић – Композитор на путевима слободе“ доктора музиколошких наука са Сорбоне Силви Нисефор, која је кроз ово дело исказала и наклоност и дивљење према српској музици. До упознавања са српском музичком традицијом је, како каже, дошло сасвим спонтано.

„Најпре сам упознала вашег академика Ивана Јевтића када сам добила његов ЦД од српске песникиње која живи у Паризу. Након тога срели смо се у тамошњем Српском културном центру на концерту челисткиње Ксеније Јанковић, која је одсвирала и једно његово дело. Тада смо успоставили контакт а праву сарадњу смо отпочели након што ми је Иван предложио да напишем књигу. Године 2011. имао је целовечерњи концерт са француским и српским музичарима у престижној сали ’Гало’. Тада се родила идеја о монографији. Током рада на овој књизи упознала сам српску музику, корак по корак, и откривала сву њену посебност.“

[restrictedarea]

Шта вас је током рада на књизи посебно импресионирало?

Монографија је конципирана као музиколошки рад који се базира на изворима. Покушала сам да дочарам независност једног ствараоца, уметника данас, што само по себи представља филозофски чин. Да бих створила што потпунију слику, срочила сам питања на енглеском језику и послала их свим извођачима Иванових дела у свету, а онда сам из њихових одговора извела сиже. Учинило ми се да је најбитнија реч оних који ту музику изводе. У књизи су дате и партитуре, из којих се такође уочава та оригиналност специфична за овог уметника.

Да ли је уметничка слобода могућа, будући да сурови закони економије у савременом свету не штеде ни уметност ни уметнике?

Могућа је, али уметник мора бити спреман да ту слободу плати. Он мора да има снажну свест о вредностима које поседује и репрезентује, затим да буде упоран, истрајан, стрпљив и непоколебљив. Важно је да верује у себе и провиђење.

Како је музика постала ваш животни избор, ваша судбина?

Као врло мала почела сам да свирам клавир, да бих касније наставила своје музичко образовање на конзерваторијуму на Сорбони. Тамо сам поред свирања клавира учила и певање и балет. Бављење балетом ми је умногоме помогло да уђем у суштину музичког дела које обрађујем. Музикологија помаже извођаштву а извођаштво музикологији. Овде је реч о посебном реципроцитету.

Који су ваши музички узори?

Бах. Његово дело је за мене музичка библија. Волим барок. Поред класичне музике веома ме занима и савремено музичко стваралаштво. Настојим да кроз свој музиколошки рад пратим актуелна дешавања на пољу савременог музичког стваралаштва.

Како видите стање на француској културној сцени данас?

Веома је богата и разуђена. Има доста динамике у свим сферама културе, па и у музици. Ове године умро је наш велики диригент и композитор Пјер Булез, који је био посвећен озбиљним истраживањима скоро пола века уназад. Припадао је конзервативној струји. На француској музичкој сцени присутне су две струје, традиционална и ултрамодерна. Можда мањка авангарда која прави експерименте и надам се да ће се у будућности појавити неки нови покрет који ће донети иновације на француску музичку сцену. Булезу је пошло за руком да оствари синтезу савремене и традиционалне француске музике. За мене одлазак овог композитора значи завршетак једне епохе, па савремену француску музику видим на прекретници.

ЕУ којој припада и Француска инсистира на мултикултуралности. Како се у ове принципе уклапа ваша земља с изузетно богатом традицијом?

Живимо у време доминације мултикултуралности и побеђује на свим фронтовима. Мешају се и културе и музика и храна… Све то, наравно, не угрожава праве традиционалне вредности.

Какви су вам будући планови у вези проучавања српске музике?

Захваљујући раду на овој монографији била сам у прилици да мало шире сагледам српску музичку баштину, да упознам ваш фолклор који ми се веома допада, као и српску литургијску музику, што ме је потакло да наставим да истражујем српску музичку баштину.

 

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *