Generali prete

Može li na Balkanu da izbije novi rat?

Piše Branko Radun

Dva generala su u kratkom vremenskom roku poslala dve slične, uznemirujuće ili preteće poruke.

ALARM IZ SPLITA Najpre je predsedavajući Vojnog odbora NATO-a general Petar Pavel u Splitu rekao da je Balkan mogući izvor ratnih sukoba. On je ocenio da Balkanu „preti islamski terorizam, ali i ruski uticaj“.

Što se tiče njegove teze da bi Bosna mogla postati utočište za islamski radikalizam, to se već desilo. A s novim prilivom migranata iz muslimanskog sveta i s bliskoistočnih ratišta već teška situacija može i dodatno da se iskomplikuje. No, što bi rekao republikanski kandidat za američkog predsednika Donald Tramp, ne treba da se čudimo svemu tome budući da je Islamsku državu uz pomoć njima bliskih arapskih službi stvorila Obamina administracija. Isto tako nas ne čudi otkuda i novi talas migranata, imajući u vidu da milijarder Džordž Soroš preko globalnih medija najavljuje da će dati ogromnu finansijsku podršku migrantima da se „socijalizuju“ u Evropi, dakle, da u njoj ostanu trajno.

S druge strane, međutim, što se tiče jačanja Rusije na Balkanu, stvar je mnogostruko naduvana jer na jednu prorusku NVO dolaze desetine i stotine prozapadnih. Slično je i s finansiranjem medija. Jedan bauk se širi Evropom, a to je bauk ruske meke moći kojim se plaše neposlušni i vrši pritisak na nepokorne.

[restrictedarea]

HALILOVIĆEVO RATNO HUŠKANJE Druga izjava, jednog drugog generala, mnogo je eksplicitnija i nesumnjivo ratnohuškačka. Sefer Halilović, nekadašnji načelnik Generalštaba armije Alije Izetbegovića, zapretio je nestajanjem Republike Srpske ako referendum u RS bude sproveden jer će, kako tvrdi, predstavljati „raspakivanje“ Dejtona i stupanje na snagu (preddejtonskog) Ustava BiH. Srpski rečeno – gašenje ili gušenje Republike Srpske. On je o referendumu o Danu Republike Srpske, koji je provokativnom i drskom odlukom Ustavnog suda BiH proglašen za ilegalan, govorio kao da je reč o „referendumu o secesiji“. Iz ovoga vidimo da strah od referenduma o „rođendanu Srpske“ zapravo govori da bi on mogao utabati put i „pravom referendumu“ o statusu Srpske u BiH.

Ali jasno je da provokativne izjave Sefera Halilovića, koji kaže da „nikome neće dopustiti da odnese deo BiH bez belaja“, kao i izjave bošnjačkog člana Predsedništva BiH Bakira Iztbegovića (ali i muslimanskih verskih vođa) u kojima se zagovara gušenje „genocidne“ Republike Srpske, predstavljaju kontinuitet s ratnohuškačkom i antisrpskom politikom Alije Izetbegovića. Posmatrane istovremeno u kontekstu hrvatske neoustaške retorike protiv Srbije i Srpske, i Halilovićeva i gorenavedena izjava natovskog generala izazivaju zabrinutost kod svakoga ko je normalan i ko želi mir.

KOLIKO JE MIR NARUŠEN? Postavlja se pitanje koliko su ozbiljne ovakve preteće izjave i čitava kampanja koja stoji iza njih. Naravno da neoustašku i antisrpsku retoriku hrvatske politike i medija ne treba svesti samo na predizborni cirkus u kome se birao „najveći Hrvat“, jer je ona postojala i pre izborne kampanje, a biće prisutna, nažalost, i posle izbora. Nije lako proceniti da li je realna bojazan da bi referendum u Srpskoj mogao biti okidač za otpočinjanje nove spirale nasilja, pre svega od strane Hrvatske i to usmerene prema Srpskoj. No jasno je svima da je situacija vrlo ozbiljna i da treba biti mudar i oprezan u delovanju. Srpska, opet, nema izbora – mora i treba da ide na referendum kako bi odbranila ono što je ostalo od dejtonske Srpske. Ako ništa drugo, da ne bi „šapatom pala“ kao Bosna pod Turke.

Ipak, za sada se čini da nemamo dovoljno elemenata za novi pravi balkanski rat. Nema ni dovoljno ljudi koji bi ratovali, iako bi sada to bili pre sukobi manjih jedinica specijalaca a ne rat narodnih milicija kao devedesetih. Takođe, u SAD je izborna godina, a tada se ne „trese drvo“, dok zemlje poput Nemačke ili Rusije i inače nisu zainteresovane za konflikt na Balkanu. EU ima mnogo više unutrašnjih problema da bi poželela dodatni, balkanski. Realniji deluje, u slučaju mogućeg konflikta, scenario provokacija i manjih intervencija na neuralgičnim tačkama no veliki, otvoreni sukob. Neki su skloni da poveruju da nervozne reakcije u Zagrebu, Sarajevu i Prištini dolaze i iz straha od poraza „njihovog kandidata“ Hilari Klinton.

ANGLOAMERIČKI UTICAJ Kako su ključni akteri na terenu u BiH, Hrvatskoj i u NATO-u pod angloameričkom kontrolom, ključ od mira ili rata na Balkanu je „preko bare“. Britanski izlazak iz EU menja percepciju Londona o prioritetima spoljne politike, koja će od sada biti mnogo manje evropska a mnogo više engleska (iako, ruku na srce, ona nikad i nije bila preterano „proevropska“).

S druge strane, ishod izbora u Americi će u velikoj meri određivati politiku ne samo Amerike već i NATO-a i EU na Balkanu.

Hilari Klinton bi, u slučaju pobede, nastavila politiku svog muža iz devedesetih godina prošlog veka, a to znači jake veze s muslimanskim lobijem i podrška unitarizaciji BiH i dovršavanju secesije Kosova. Klitonisti donose stari i već problematični miks soroševskog globalizma i instrumentalizacije islama u geopolitičke svrhe. Spolja multikulturni gladac, a iznutra jadac sukoba civilizacija. Na terenu za ovakvu politiku imaju „stare“ izvođače radova – HDZ, Izetbegovića i bivše vođe OVK na Kosovu.

Nasuprot je Donald Tramp, s čijom eventualnom pobedom dobijamo sasvim „novi start“ i „resetovanje“ američke spoljne politike, što sa sobom nosi i šanse i rizike.

Bilo kako bilo, budući mir ili sukob na Balkanu u velikoj meri zavisiće od američke politike posle predsedničkih izbora, kada će biti jasnije i kakva će biti priroda odnosa SAD prema Rusiji, rusofobna za koju se zalaže Klintonova ili pragmatična kakvu zagovara Donald Tramp. Prva nas vodi u dalje sukobe, druga donosi nadu da će dogovor između dveju sila ipak biti moguć.

[/restrictedarea]