Генерали прете

Може ли на Балкану да избије нови рат?

peter-pavelПише Бранко Радун

Два генерала су у кратком временском року послала две сличне, узнемирујуће или претеће поруке.

АЛАРМ ИЗ СПЛИТА Најпре је председавајући Војног одбора НАТО-а генерал Петар Павел у Сплиту рекао да је Балкан могући извор ратних сукоба. Он је оценио да Балкану „прети исламски тероризам, али и руски утицај“.

Што се тиче његове тезе да би Босна могла постати уточиште за исламски радикализам, то се већ десило. А с новим приливом миграната из муслиманског света и с блискоисточних ратишта већ тешка ситуација може и додатно да се искомпликује. Но, што би рекао републикански кандидат за америчког председника Доналд Трамп, не треба да се чудимо свему томе будући да је Исламску државу уз помоћ њима блиских арапских служби створила Обамина администрација. Исто тако нас не чуди откуда и нови талас миграната, имајући у виду да милијардер Џорџ Сорош преко глобалних медија најављује да ће дати огромну финансијску подршку мигрантима да се „социјализују“ у Европи, дакле, да у њој остану трајно.

С друге стране, међутим, што се тиче јачања Русије на Балкану, ствар је многоструко надувана јер на једну проруску НВО долазе десетине и стотине прозападних. Слично је и с финансирањем медија. Један баук се шири Европом, а то је баук руске меке моћи којим се плаше непослушни и врши притисак на непокорне.

[restrictedarea]

ХАЛИЛОВИЋЕВО РАТНО ХУШКАЊЕ Друга изјава, једног другог генерала, много је експлицитнија и несумњиво ратнохушкачка. Сефер Халиловић, некадашњи начелник Генералштаба армије Алије Изетбеговића, запретио је нестајањем Републике Српске ако референдум у РС буде спроведен јер ће, како тврди, представљати „распакивање“ Дејтона и ступање на снагу (преддејтонског) Устава БиХ. Српски речено – гашење или гушење Републике Српске. Он је о референдуму о Дану Републике Српске, који је провокативном и дрском одлуком Уставног суда БиХ проглашен за илегалан, говорио као да је реч о „референдуму о сецесији“. Из овога видимо да страх од референдума о „рођендану Српске“ заправо говори да би он могао утабати пут и „правом референдуму“ о статусу Српске у БиХ.

Али јасно је да провокативне изјаве Сефера Халиловића, који каже да „никоме неће допустити да однесе део БиХ без белаја“, као и изјаве бошњачког члана Председништва БиХ Бакира Изтбеговића (али и муслиманских верских вођа) у којима се заговара гушење „геноцидне“ Републике Српске, представљају континуитет с ратнохушкачком и антисрпском политиком Алије Изетбеговића. Посматране истовремено у контексту хрватске неоусташке реторике против Србије и Српске, и Халиловићева и горенаведена изјава натовског генерала изазивају забринутост код свакога ко је нормалан и ко жели мир.

propala-mesina-sefer-halilovicКОЛИКО ЈЕ МИР НАРУШЕН? Поставља се питање колико су озбиљне овакве претеће изјаве и читава кампања која стоји иза њих. Наравно да неоусташку и антисрпску реторику хрватске политике и медија не треба свести само на предизборни циркус у коме се бирао „највећи Хрват“, јер је она постојала и пре изборне кампање, а биће присутна, нажалост, и после избора. Није лако проценити да ли је реална бојазан да би референдум у Српској могао бити окидач за отпочињање нове спирале насиља, пре свега од стране Хрватске и то усмерене према Српској. Но јасно је свима да је ситуација врло озбиљна и да треба бити мудар и опрезан у деловању. Српска, опет, нема избора – мора и треба да иде на референдум како би одбранила оно што је остало од дејтонске Српске. Ако ништа друго, да не би „шапатом пала“ као Босна под Турке.

Ипак, за сада се чини да немамо довољно елемената за нови прави балкански рат. Нема ни довољно људи који би ратовали, иако би сада то били пре сукоби мањих јединица специјалаца а не рат народних милиција као деведесетих. Такође, у САД је изборна година, а тада се не „тресе дрво“, док земље попут Немачке или Русије и иначе нису заинтересоване за конфликт на Балкану. ЕУ има много више унутрашњих проблема да би пожелела додатни, балкански. Реалнији делује, у случају могућег конфликта, сценарио провокација и мањих интервенција на неуралгичним тачкама но велики, отворени сукоб. Неки су склони да поверују да нервозне реакције у Загребу, Сарајеву и Приштини долазе и из страха од пораза „њиховог кандидата“ Хилари Клинтон.

АНГЛОАМЕРИЧКИ УТИЦАЈ Како су кључни актери на терену у БиХ, Хрватској и у НАТО-у под англоамеричком контролом, кључ од мира или рата на Балкану је „преко баре“. Британски излазак из ЕУ мења перцепцију Лондона о приоритетима спољне политике, која ће од сада бити много мање европска а много више енглеска (иако, руку на срце, она никад и није била претерано „проевропска“).

С друге стране, исход избора у Америци ће у великој мери одређивати политику не само Америке већ и НАТО-а и ЕУ на Балкану.

Хилари Клинтон би, у случају победе, наставила политику свог мужа из деведесетих година прошлог века, а то значи јаке везе с муслиманским лобијем и подршка унитаризацији БиХ и довршавању сецесије Косова. Клитонисти доносе стари и већ проблематични микс сорошевског глобализма и инструментализације ислама у геополитичке сврхе. Споља мултикултурни гладац, а изнутра јадац сукоба цивилизација. На терену за овакву политику имају „старе“ извођаче радова – ХДЗ, Изетбеговића и бивше вође ОВК на Косову.

Насупрот је Доналд Трамп, с чијом евентуалном победом добијамо сасвим „нови старт“ и „ресетовање“ америчке спољне политике, што са собом носи и шансе и ризике.

Било како било, будући мир или сукоб на Балкану у великој мери зависиће од америчке политике после председничких избора, када ће бити јасније и каква ће бити природа односа САД према Русији, русофобна за коју се залаже Клинтонова или прагматична какву заговара Доналд Трамп. Прва нас води у даље сукобе, друга доноси наду да ће договор између двеју сила ипак бити могућ.

[/restrictedarea]

Један коментар

  1. Na zamene teza od strane SAD a smo već oguglali.Mene više brine agresivno delovanje Pape Franje koji je započeo obilazak pravoslavnih zemalaja u cilju “pomirenja” posle hiljdu godina od nastanka šizme i raskola Pravoslavnih i Katoličkih crkava.Po štampi se postavljaju stupidna pitanja, da li bi Papa posetio Jasenovac, da li će Alojze Stepinac biti proglašen za sveca, a ponovo iza svega stoje međunarodni konorcijumi i pojedinci kao što je Soroš i neći ih dalje nabrajati.Neshvatljivo mi je da našim obaveštajnim službama promiča moguć napad pravoslavnog ekstremiste kome cilj neće biti Papa Franjo i ako dođe u Beograd, već Pravoslavni Sinod koji bi pristao na komunikaciju sa Papom.Naravno da bi takav čovek žrtvovao sebe kao što rade i muslimanski ekstremisti, a ući mu u trag je nemoguće jer misli i delovaće a da to niko neće znati.Takvi ljudi o svojim naumima kriju i od smih sebe nameru a kamoli da je ikada komentariše.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *