Pečat nedelje

OSUĐENI MORNAR SE POZIVA NAHILARI KLINTON

Američki mornar kojem preti zatvorska kazna zbog toga što je mobilnim telefonom fotografisao unutrašnjost nuklearne podmornice pozvao se na slučaj demokratskog predsedničkog kandidata Hilari Klinton i zatražio da bude osuđen uslovno. Brodski podoficir prve klase Kristijan Sosije (29), kojem federalni sud treba da izrekne kaznu pošto je priznao krivicu za „nezakonito čuvanje podataka važnih za nacionalnu odbranu“, optužen je pošto je njegov mobilni telefon s nekoliko fotografija unutrašnjosti podmornice gde je služio pronađen na đubretu marta 2012. godine. Pošto je saznao da je predmet istrage, Sosije je uništio laptop, fotoaparat i memorijsku karticu, što je dovelo do dodatnih optužbi za ometanje pravde. Prema federalnim zakonima, trebalo bi da bude osuđen na 63 do 78 meseci zatvora, ali njegov advokat traži uslovnu kaznu pozivajući se na odnos vlasti prema Hilari Klinton, koja je na svom privatnom serveru čuvala tajne i osetljive informacije dok je bila državni sekretar. „Sosije je imao šest fotografija koje se smatraju ’tajnim’, što je mnogo manje od 110 imejlova, koliko ih je imala Klintonova“, naveo je advokat u pismu federalnim sudijama i dodao da bi bilo „nepravedno i nepošteno Sosijea osuditi na bilo kakvu kaznu veću od uslovne za zločin za koji su se mnogo moćniji od njega izvukli“. Sosije je uhapšen iste godine kada je otkriveno da je bivši šef CIA general Dejvid Petreus na nedozvoljen način čuvao tajna dokumenta i predavao ih svom biografu i ljubavnici Poli Brodvel. Petreus se nagodio s tužilaštvom i osuđen je uslovno na zatvor i kaznu od 100.000 dolara.

[restrictedarea]

KASTRO PROSLAVIO 90. ROĐENDAN

Bivši kubanski lider Fidel Kastro zahvalio je Kubancima na ukazanim počastima povodom 90. rođendana, a u autorskom tekstu koji je tim povodom objavljen u državnim medijima ponovo je kritikovao starog neprijatelja – SAD. Kubanci su ovog meseca odali niz počasti svom penzionisanom „istorijskom lideru“, predvodniku revolucije 1959. i graditelju komunističke države u dvorištu SAD, koji je pri tome preživeo, kako tvrdi, stotine atentata. Hiljade ljudi plesale su uz zvuke latino muzike u kubanskoj prestonici, na ogromnoj uličnoj žurci u njegovu čast, a muzička grupa mu je u ponoć uživo izvela rođendansku pesmu uz vatromet s druge strane zaliva. „Želim da izrazim duboku zahvalnost za izraze poštovanja, čestitke i poklone koje sam dobio ovih dana, što mi daje snagu da razmenjujem ideje“, napisao je Kastro u autorskom tekstu. Kritikovao je američkog predsednika Baraka Obamu zbog govora koji je u maju održao prilikom posete Hirošimi. „Tada je Obama izostavio da zatraži oproštaj za ubijanje stotina hiljada ljudi“, naveo je. Kastro je upozorio i da se „čovečanstvo danas suočava s najvećom opasnošću u svojoj istoriji“ i da se „mir u svetu mora očuvati i da se ne sme dozvoliti bilo kojoj svetskoj sili da veruje da ima prava da ubije milione ljudskih bića“. Na svečanosti u Pozorištu „Karl Marks“ Fidel je sedeo pored svog brata Raula Kastra i predsednika Venecuele Nikolasa Madura.

IZBEGLICE ZA DIKTATURU U NEMAČKOJ

Mnoge izbeglice bi podržale pojavu čvrstog lidera u Nemačkoj koji bi, kada je potrebno, upravljao silom, ukazuje istraživanje berlinske Visoke škole za medije, komunikacije i ekonomiju pod nazivom „Izbeglice 2016“. Dok većina izbeglica tvrdi da podržavaju demokratiju i slobodu govora, paradoksalno, 64 posto njih veruje da je za državu najbolje da ima „lidera koji zarad dobrobiti svih Nemačkom upravlja čvrstom rukom“, kao i da je za svako društvo životno važno da se „održavaju zakon i red, kada je potrebno i prisilom“. Mnoge izbeglice misle da je „Nemačkoj sada potrebna jedinstvena snažna partija koja oličava potrebe zajednice“. Iako je istraživanje obuhvatilo skoro hiljadu ispitanika i nije u potpunosti reprezentativno, ono nudi uvid u ono za šta se izbeglice zalažu i u šta veruju, rekao je doktor Ronald Frejtag, rukovodilac ove „ankete“. Istopolne odnose ne podržava 43 odsto izbeglica i oni ne bi želeli da za susede imaju homoseksualce. Skoro polovina, 48 posto, smatra da je seks pre braka greh. Apsolutna većina, čak 87 procenata, smatra da je „vera privatna stvar“, ali svega 13 odsto bi prihvatilo brak između hrišćana i muslimana. U zaključku se navodi da su „politički stavovi izbeglica slični onima stranke Alternativa za Nemačku i pokreta Pegida“, ekstremno desnim grupama koje izbeglice smatraju najvećom opasnošću za Nemačku.

Hakovanje Soroša

Sajt dcleaks.com objavio je preko 2.500 hakovanih internih dokumenata Fondacije za otvoreno društvo samozvanog filantropa, berzanskog špekulanta i (para)političkog aktera globalnih razmera Džordža Soroša.
Najveću pažnju ovdašnje javnosti, prirodno, izazvao je spisak njegovih donacija brojnim nevladinim organizacijama i nezavisnim medijima u Srbiji – očekivani spisak na kome su Helsinški odbor za ljudska prava u Srbiji Sonje Biserko, Fond za otvoreno društvo koji je osnovala Nataša Kandić, Centar za evroatlantske studije Jelene Milić, Centar za kulturnu dekontaminaciju Borke Pavićević… – ali i organizacije i institucije koje na spisku primalaca Soroševih donacija valjda ne bi smele da budu, kao što su Društvo sudija Srbije, Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca Srbije i Poverenik za zaštitu ravnopravnosti Republike Srbije.
Među hakovanim dokumentima Soroševe fondacije, međutim, nalaze se i kudikamo značajniji papiri koji dokazuju uticaj ovog američkog milijardera na medije i političare u Evropskoj uniji, ali i njegov uticaj na migrantsku krizu koju Fondacija za otvoreno društvo preporučuje kao „novu normalu“ i vidi kao „novu priliku“ za fondaciju da utiče na globalnu migrantsku politiku kroz „saradnju sa liderima u ovom polju“ s kojima će „oblikovati odluke o pitanjima migracija i uticati na regionalne i globalne procese“.

Rotšildovo upozorenje

Lord Jakob Rotšild, milijarder i čelnik „Rotšild investment trasta“, u svom polugodišnjem finansijskom izveštaju deoničarima izneo je ozbiljno upozorenje na put na kome se nalazi svet globalnih finansija.
„Centralne banke nastavljaju s onim što je zasigurno najveći eksperiment u monetarnoj politici u istoriji sveta. Zbog toga se nalazimo u neobeleženim vodama i nemoguće je predvideti neželjene posledice veoma niskih kamatnih stopa, s oko 30 odsto globalnog državnog duga pod negativnim kamatama, u kombinaciji sa kvantitativnim olakšavanjem (ubacivanjem novca bez pokrića u finansijski sektor) masivnih razmera“, upozorava Rotšild i navodi da, iako berze širom sveta rastu, „rast ostaje anemičan, sa slabom potražnjom i deflacijom u mnogim delovima razvijenog sveta“.
A na to se, navodi lord Rotšild dalje, nadovezuje i „geopolitička situacija koje se pogoršala odlukom Ujedinjenog Kraljevstva da napusti Evropsku uniju, predsedničkim izborima u SAD u novembru koji će verovatno biti neuobičajeno stresni, dok situacija u Kini ostaje neprozirna a usporavanje ekonomskog rasta će sigurno izazvati probleme. Konflikt na Bliskom istoku nastavlja se, i nije verovatno da će biti rešen tokom narednih godina. Već smo osetili posledice ove situacije u terorističkim napadima u Francuskoj, Nemačkoj i Sjedinjenim Američkim Državama“.
Možda je u pitanju slučajnost, možda i ne, tek, Rotšildov kolega milijarder Džordž Soroš je, praktično istovremeno s ovim upozorenjem, udvostručio svoju opkladu na krah američke berze, a ovakvim predviđanjima pridružio se i još jedan čuveni berzanski špekulant i, podrazumeva se, milijarder Karl Ajkan, navodeći da je indeks vrednosti američke berze precenjen možda i čitavih 20 puta zbog negativnih kamatnih stopa, da se dan propasti neumitno bliži a da je on, svojim ulaganjima, od toga obezbeđeniji više nego ikad ranije.

[/restrictedarea]