Džihadisti iz našeg komšiluka

Piše Slobodan Ikonić

Može li zakonsko kažnjavanje „ratnog turizma“ da otkloni opasnost od povratnika sa ratišta koji predstavljaju „uspavane žive bombe“

Niz novih terorističkih akcija u Francuskoj, Nemačkoj, Belgiji… samo su osnažili strah od terorizma kao globalne pojave i na ovim prostorima. Poznato je da se Srbija nalazi na izbegličkoj ruti, a događaji sa samozvanim kalifatom poznatim kao Islamska država (ID) u prvi plan su stavili islamski radikalizam koji sve više postaje karakterističan i za muslimane Balkana, što im kroz raniju istoriju nije bilo svojstveno. Što se pak novijeg vremena tiče, treba podsetiti da je prvi samoubilački napad u Evropi izveden u Rijeci 1995. godine u organizaciji „Islamskog džihada“…

 

TIGROVI BOSNE Najnoviji slučaj sa video-snimkom sa društvenih mreža u Bosni i Hercegovini, na kojem su prikazana dvojica muškaraca kako pale zastave Srbije, jasan su znak na šta su ovi ekstremisti spremni – muškarci za koje se navodi da su islamisti, iza kojih je zastava sa arapskim pismom, kao i ratna zastava Armije RBiH, maskirani su i u rukama drže puške, a u jednom momentu čuje se i pucanj.

Prema pisanju banjalučkih „Nezavisnih novina“, reč je o pesmi „Tigrovi Bosne“, čiji tekst ima jasnu poruku. „U Bosni se miris širi, nigde lepše zemlje nema, budi hrabra, Bosno moja, dušman opet zulum sprema. Poručuju braća svima, ne damo te dušmanima, dolazimo sa svih strana, da zgazimo tvog dušmana“, tekst je pesme. „Učvrsti nas, moj Alahu, odani smo Resulahu, braća spremna ko tigrovi, Bosno moja samo zovi, svi smo spremni na tekbire, da se naša srca smire, uz ezane s minareta, dolazimo s kraja sveta…“

[restrictedarea]

PREVENTIVA I DERADIKALIZACIJA Srbija je posle terorističkih napada u Parizu preduzela dodatne mere bezbednosti. Nadležni uveravaju da je naša zemlja bezbedna i da nema neposrednih pretnji od terorističkih napada. A stručnjaci napominju da bi država, pre svega, morala da se bavi preventivom, ali i deradikalizacijom.

Dr Dragan Simeunović, profesor Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu, izjavio je svojevremeno da je sasvim razumljivo da, u trenutku kada se cela Evropa mobiliše u borbi protiv terorizma, i Srbija u tome mora da učestvuje na adekvatan način.

„Prevencija je 90 odsto uspeha kada je reč o borbi protiv terorizma, tako da je sasvim opravdan niz mera koje preduzima Vlada Srbije, a sigurno je da će se, ukoliko bude potrebno, primeniti i druge mere. U borbi protiv terorizma stalno morate biti maksimalno pripravni, kao da će se nešto dogoditi danas ili sutra, s obzirom na to da je najveći problem kod terorizma upravo faktor iznenađenja“, kaže Simeunović.

Prema njegovom mišljenju, Srbiji u narednom periodu, osim možda potencijalnog incidenta manjih razmera na nekom od događaja koji su planirani, ne preti neka veća opasnost. Naša zemlja međutim, upozorava Simeunović, mora da se priprema kao da opasni događaji predstoje.

„Ne postoji niti jedna zemlja na svetu koja može da garantuje da joj se ne može dogoditi teroristički napad, ali postoje zemlje koje mogu u visokoj meri da zaštite svoje građane. Srbija je, prema njenim finansijskim i drugim mogućnostima, zemlja u kojoj su građani vrlo sigurni kada je reč o terorizmu“, ističe Simeunović.

U prilog ovoj tezi Simeunović ističe veliko iskustvo koje su prethodnih decenija stekli pripadnici srpskih bezbednosnih i vojnih snaga.

„Specijalne jedinice susednih zemlja, Bugarske, Rumunije ili Mađarske, ne računajući naravno njihove obaveštajne službe, samo treniraju, nikada nisu imale priliku da nešto na delu dožive. Srbija na tom planu ima prednost, jer su u toj nesreći proteklih decenija, koja je obeležena ratovima i sukobima, snage bezbednosti stekle veliko iskustvo i to je dodatni faktor sigurnosti i njihove povećane spremnosti da zaštite građane Srbije“, poručuje Simeunović.

Zato ne čudi što je ministar u tehničkom mandatu Aleksandar Vulin, uz zahtev da BiH hitno istraži spomenuti slučaj paljenja srpske zastave, rekao da će „ako se to ne desi, istragu sprovesti Srbija“.

 

BOSANSKI RUKOPIS Za islamski ekstremizam na Balkanu se može reći da je „dete mnogih roditelja“. Dobrim delom se može pripisati ne samo uticaju iranskih revolucionarnih zanesenjaka već i finansijskoj moći vahabitskog vladarskog verskog lobija u Saudijskoj Arabiji. Tu je i autentičan radikalizam kakav smo zapamtili u liku Alije Izetbegovića još pre četvrt veka, ali i novije okretanje ka islamskom ekstremizmu usled vetrova koji duvaju ka Bosni, Sandžaku, Kosovu i Metohiji, Albaniji, Makedoniji, Crnoj Gori…

Treba podsetiti da je međunarodna islamistička mreža devedesetih godina prvo napala Srbe, u Bosni i na Kosovu, i da smo mi jedna od prvih teritorija na kojima se Al Kaida iskazala u operativnom smislu. Postoje ozbiljni obaveštajni podaci da su na ovim prostorima delovale, i da još uvek deluju, organizacije islamskih ekstremista.

Beleži se da su neki od ubijenih još u ratu u Čečeniji kod sebe imali bosanske pasoše, a sličnih slučajeva bilo je i u diverzijama u Španiji, Italiji i Francuskoj, pa se u obaveštajnim službama već godinama, kada su u pitanju diverzije i teroristički napadi islamskih džihadista, barata terminom „bosanski rukopis“. Uostalom, i četvorica od 19 učesnika terorističkog napada na SAD 11. septembra 2001. imali su bosanske pasoše.

 

BALKANSKA BRIGADA Da Srbija ozbiljno shvata ovaj problem, i da su bezbednosne i vojne službe efikasne, te mogu da spreče terorizam, govore i ocene međunarodnih službi.

Još u avgustu prošle godine saznalo se da su zapadne obaveštajne službe dostavile Beogradu spisak od 20 militanata sa Kosova i Sandžaka, zavrbovanih da ratuju za Islamsku državu, koji su specijalno pripremljeni za vršenje šehidskih operacija. Posebno se ističe da se teroristi Islamske države nalaze u neprekidnom kontaktu sa svojim pristalicama u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Albaniji i Makedoniji i da su svi dobili naređenje da budu spremni na akciju.

Prema više izvora, u okviru ID-a deluje „Balkanska brigada“, čije su glavne vođe bazirane na Kosovu i centralnoj Srbiji, a poznata je po izuzetno zverskom obračunavanju sa neistomišljenicima.

Kosovski Albanac Bljerim Heta iz Uroševca je krajem marta 2014. godine u Iraku počinio teroristički akt u kome su poginula 52 lica, zvanično postavši prvi balkanski terorista bombaš-samoubica. Slučaj Lavdrima Muhadžerija, kosovskog pristalice pokreta Al Nusra koji je ratovao i na strani ID-a, postao je jedan od najpoznatijih. Poreklom iz Kačanika, Muhadžeri (prema najnovijim podacima, ubijen je u avgustu 2014) na svojoj „Fejsbuk“ stranici postavio je fotografiju na kojoj je zabeleženo kako on odseca glavu čoveku. Najupečatljivije je, međutim, to što je Muhadžeri nekoliko godina radio na Kosmetu za KFOR, a potom i u sastavu NATO snaga u Avganistanu.

 

JUTRO ISLAMA „Kada u državi ne uradite nešto na vreme, onda se to kasnije daleko teže obije o glavu“, kaže general Momir Stojanović, koji je zbog upozorenja na islamski ekstremizam još 2003. godine smenjen sa mesta čelnika VBA.

Tadašnje Stojanovićevo upozorenje na prodor radikalnog islama preko vehabijskog pokreta u Raško-polimskoj oblasti izazvalo je burne reakcije na prostoru Sandžaka i naročito u Crnoj Gori, gde je tadašnja vlada Mila Đukanovića preko bošnjačkih partija držala većinu u parlamentu. Zbog navodne uvrede Bošnjaka i Albanaca, a mnogo više zbog njihove pretnje da će oboriti Vladu Crne Gore, Đukanović je ultimativno tražio Stojanovićevu smenu, što je tadašnji ministar odbrane Prvoslav Davinić i sproveo.

Milan Mijalkovski sa Fakulteta za bezbednost istakao je pak spremnost naših službi koje prate, hapse i izvode na sud ekstremiste, ali i zamerku što naša zvanična dokumenta, kao što je Strategija bezbednosti Republike Srbije, terorizam tretiraju na uopšten i marginalan način.

„Srbija će imati problem sve dok ne donese posebnu strategiju za borbu protiv terorizma, gde se tačno mora definisati kada terorizam predstavlja izazov za Srbiju, kada je rizik i kada je direktna pretnja“, pojašnjava Mijalkovski, uz stav da je „terorizam u Srbiji izražena bezbednosna pretnja“. „Šta su oni koji idu  u rat pa se vrate – nego pretnja? Oni su moguće žive bombe“, upozorava ovaj ekspert za terorizam.

Zbog toga je Skupština Srbije nedavno usvojila izmene Krivičnog zakonika, kojima se učestvovanje u ratovima u stranim državama proglašava krivičnim delom. Ne samo za islamiste već i za „ratne turiste“ u Ukrajini. Novi propisi predviđaju kazne od šest meseci do deset godina za ratnike, ali i one koji ih organizuju, vrbuju, daju im opremu i šalju u ratna žarišta.

Jer militantni islamisti na Balkanu ne kriju svoje dugoročne namere. Kako je jedan bosanski džihadista primetio, „napustio sam Bosnu sa namerom da se vratim samo sa oružjem u ruci, deo sam revolucije i ovo je jutro islama“. Misleći na dozvolu da napuste Bosnu, nastavlja: „Vaše obaveštajne službe su pogrešile misleći da će nas se tako osloboditi, međutim, problem za njih će biti naš povratak, nas pojedinaca obučenih za rat.“ I video-snimak sa paljenjem srpske zastave je, izgleda, potvrda ovih reči. A mogućnost povratka stotina balkanskih ekstremista iz sirijskog džihada, pretnja je da se isti nastavi i na Balkanu.

 

[/restrictedarea]