Hoće li se Indija udaviti na suvom?

KOJE SVE POSLEDICE MOŽE IZAZVATI NEDOSTATAK VODE

Piše  ZORAN  MILOŠEVIĆ

Problem nestašice vode, posebno izražen poslednjih godina usled klimatskih promena, ovu državu dovodi u ozbiljnu opasnost od socijalnih nemira i krize do jačanja separatizama i čak izbijanja kako unutrašnjih konflikata, tako i sukoba sa susedima, pre svega Kinom

U indijskoj državi Maharaštra (istočno od osamnaestomilionskog Mumbaja) dogodilo se masovno samoubistvo poljoprivrednika, piše britanski „Fajnenšel tajms“. Nedostatak vode je toliki da ne podstiče samo samoubilačke nagone već čini se – posredno – i separatizam, koji može dovesti do raspada Indije na nekoliko nezavisnih kvazidržava.

Indijski novinar Simon Mundi utvrdio je da se od početka pa do kraja maja 2016. godine ubilo 320 ljudi samo u jednoj od pet oblasti države Maratvada. Ljudi su pali u očajanje usled strašne suše koja je pogodila zapadne, južne i centralne oblasti zemlje i gde se 55 odsto useva, što znači i šećerne trske, strateškog proizvoda ovih regiona, navodnjava isključivo kišama.

Nije bolja situacija ni u gradovima. Naime, stanovnici prestižnih četvrti Nju Delhija u Indiji ustaju rano ujutro, na glas megafona sa ulice, koji ih obaveštava da vodu kroz vodovodne cevi puštaju samo na jedan sat. Svi ustaju i počinju da pune posude, jer se ne zna kada će sledeći put vodovod proraditi. Zbog nedostatka vode ljudi su prinuđeni da je čuvaju u posudama, što pogoduje razvoju komaraca, koji opet šire različite bolesti. Vode nema jer vlast daje prednost navodnjavanju polja, pošto se poljoprivredni proizvodi izvoze, te donose novac, i nema kad da se brine o stanovništvu i njegovim potrebama.

[restrictedarea]

DESTRUKTIVNI EL NINJO Uzrok nedostatka vode u Indiji je najslabija sezona kiša, čiji je rezultat, između ostalog, i skok cena hrane. Meteorološka služba Indije povezuje ovu nevolju sa klimatskim fenomenom El Ninjo koji je uzrokovao, od juna 2009. do aprila 2012. godine, najveću sušu u Indiji za poslednje četiri decenije. Zatim je nastao mali predah, da bi u jesen 2015. Svetska meteorološka organizacija prognozirala stvaranje novog El Ninja, koji može biti najdestruktivniji u poslednjih 70 godina. Ukoliko ova pojava bude češća, biće to plata čovečanstvu za pregrevanje i zagađivanje atmosfere.

To će definitivno dovesti do stradanja celokupnog čovečanstva, ali najveću štetu zbog promene klime imaće Indija, uveren je Skot Mur, koji se u vladi SAD bavi problemom vode u svetu. Prema njegovom mišljenju, Južna Azija će se suočiti sa teškim nedostacima vode, što može uzrokovati veliki pad BDP-a svih zemalja tog regiona, ali i proizvesti nestabilnost državnih institucija.

Elem, zbog slabljenja monsuna Indija zavisi od reke Gang i njenih pritoka. Izvan ovog područja voda ima posebnu cenu, jer se u drugim regionima umanjuju zalihe podzemnih i arterskih voda, dok u nekim vode više nema. Poljoprivreda u ovoj zemlji troši 90 odsto sve vode, a daje samo 20 odsto bruto domaćeg proizvoda; broj radnika u ovom sektoru dostiže 55 odsto svih zaposlenih u ovoj državi. Problem se uvećava i usled visokih temperatura.

U Indiji se pored nedostatka vode i zastarelosti sistema snabdevanja pojavio i problem obolevanja ljudi zbog biološke neispravnosti vode: Prema podacima pres-službe Mubaja zabeleženi su slučajevi kolere, malarije, tifusa i drugih bolesti. Vlada je predložila stanovništvu da pije isključivo flaširanu vodu i da ne koristi led u napicima budući da se pravi od „česmovače“.

 

NEDOSTATAK VODE IZVOR NOVIH SUKOBA Koliko je problem vode u Indiji aktuelan najbolje se vidi u državama Pendžab i Harjan, gde pored etničko-religioznih problema između hinduista, muslimana i sika, nedostatak vode postaje izvor novih sukoba, što se sve postavlja u kontekst već postojećih konflikata. Vrhovni sud Indije je zatražio od vlade u Nju Delhiju da nađe rešenje. Međutim, centralna vlada okleva plašeći se separatizma ekonomski razvijenog Pendžaba, koja Indiji daje 60 odsto pšenice, 50 odsto pirinča i 25 odsto pamuka. U celini gledano, državno regulisanje korišćenja vodnih resursa u Indiji postaje istorijski zadatak, što nije lako budući da je vlast satkana od nacionalnih partija, koje do poslednje brane interese mnogobrojnih etničkih i religioznih grupa. U tim uslovima napraviti vodovod ili kanal kojim bi se iz jedne države voda prebacivala u drugu postaje složen zadatak, skoro nerešiv, a i mogući uzrok novog unutrašnjeg rata.

U borbi za vodu koriste se sve metode, pa i ucene. Naime, u februaru 2016. godine je jedna kasta zatvorila kanal Munak, koji je obezbeđivao 60 odsto vode za šesnaestomilionski Delhi. Ustanak pomenute kaste armija je ugušila u krvi, ali su vlasti posle toga pošle na ustupak i dodelile političke funkcije u državnim organima i profesorska mesta na univerzitetu u Delhiju i državi Harajana, a gledala je i kroz prste i na krađu vode.

BRITANSKO NASLEĐE Skot Mur za današnje konflikte oko vode u Indiji okrivljuje britansko kolonijalno nasleđe. Naime, Britanci su izgradili sistem kanala koji je ostavio bez vode kneževstva u dubini Indije. Drugim rečima, radi se o tradicionalnim konfliktima sa veoma krvavom predistorijom. Ovi sukobi mogu da se smire samo rastom blagostanja, ali seosko stanovništvo, za razliku od gradskog, i dalje je siromašno.

Na sve ove probleme, nadovezao se i jedan nov. Lednici sa Himalaja počeli su da se tope. Naučnici i novinari o tome objavljuju studije i članke, pa je tako britanski „Bi-Bi-Si“ izvestio o prepunom jezeru Spilvej, koje se nalazi na 20 kilometara od Everesta. Lednici sa Himalaja su postali izbušeni poput sira, a Kinezi su obavestili naučnu zajednicu i javnost da su se u centralnoj oblasti ove planine pojavila dva nova jezera (u rejonu grebena Nalakankar Himal). Naučnici su za ovo okrivili čoveka. Voda koja se dobija topljenjem lednika sa Himalaja završava i u reci Brahmaputra. Protok vode, čija polovina dolazi sa kineske teritorije, iznosi 19.500 kubnih metara u sekundi. I tu nastaje problem. Ako je dogovor sa Pakistanom oko voda Inda izdržao test vremena, ovaj sa Kinom oko Brahmaputre nije postignut. Dodatna nevolja je što Kina na ovoj reci i na svojoj teritoriji gradi pet veštačkih jezera i pet hidrocentrala, ali je i povećala uzimanja vode za vlastite potrebe, te ostavlja bez vode indijske države Tripura i Sikim, Arunačal Pradeš, Asam, Manipur, Meghalaja, Mizoram i Nagalend.

Iako dve države izbegavaju vojni rečnik zbog ovog problema, ima analitičara koji su ubeđeni da je rat zbog reke Brahmaputre samo odložen. Na dalji razvoj događaja uticaće rast temperature na površini zemlje.

 

AMERIČKI FAKTOR Nedostatak vode za Indiju je potcenjen problem i može dovesti do pojave nekoliko novih kvazidržava koje će započeti rat za vodne resurse. Da drama bude veća, postarale su se SAD, davši predlog vladi u Nju Delhiju da u slučaju konflikta sa Kinom oko vode (ili bilo kog drugog) budu njen saveznik. Predlog je podržao Donji dom indijskog parlamenta. Potom je Vašington predložio indijskoj vladi da organizuje Sud za rešavanje sporova oko vodnih resursa, kao i mehanizam prinude, uključujući i specijalne jedinice. Ukratko, Vašington savetuje vladi Narendra Modija da ne obraća pažnju na nacionalnu i religioznu specifičnost države i da pitanja rešava izvan toga, to jest ti saveti idu u pravcu raspirivanja građanskog rata, a ne njegovog sprečavanja. Kada sud za vodu reši sporove, Vašington predlaže realizaciju niza projekata u vezi dodele vodnih kvota i podele vodnih resursa. Vlada u Nju Delhiju, za sada, ignoriše sve te predloge i pridržava se svog programa irigacije ne želeći bilo kakav kontakt sa SAD na ovu temu.

PROBLEM SEPARATIZMA Drugi veliki problem Indije je separatizam. U Indiji živi oko 700 naroda, koji govore na 22 posebna lokalna jezika. Brojni narodi izborili su određenu državotvornost, pa Indija ima federativno uređenje. U njen sastav ulazi 28 država, a polovina njih želi nezavisnost. Sada u Indiji deluje 800 separatističkih i ustaničkih grupacija, među njima su čak i maoisti, druga po snazi (prvi su islamisti) takva grupacija sa oko 15.000 boraca. Zbog toga eksplozije bombi u Indiji često podsećaju ljude da ova država ima nekoliko svojih separatističkih tačka ili drugim rečima Kosova i Metohija, koji mogu da je razbiju. Na primer, islamistička organizacija „Laškar i Tajba“ ratuje za nezavisnost Kašmira duže od 60 godina. U ovom delu Indije uglavnom žive muslimani. Drugim rečima, Indiju ne ugrožavaju samo islamski ekstremisti, mada je problem Kašmira najizraženiji, već i nacionalizmi drugih naroda. U nekoliko saveznih država mogu se čak lako videti po ulicama gradova lokalni ustanici kako naoružani i u uniformama šetaju gradom, što na turiste ne ostavlja prijatan utisak. Najstariji je separatizam sika. Ovaj narod je 1944. godine prvi put zatražio da se savezna država Pendžab proglasi nezavisnom pod imenom Sikistan, odnosno (kasnije) Hlasitan (1987). Predsednik ove nepriznate države postao je Gurmit Singh Aulah (ugledni emigrant, koji je u SAD vodio dijasporu ovog naroda). Nezavisnost je bila proglašena u Vašingtonu, ali je Nju Delhi nije priznao.

Kašmirski separatizam postoji od 1947. godine, tj. vremena konflikta Indije i Pakistana oko toga kome pripada Kašmir, glavni razlog sukoba dve zemlje. Separatizmu su skloni i stanovnici indijske države Nagalend, koja pored toga želi da sebi pripoji i deo teritorije druge države Manipur. Separatizam razvija i indijska država Asam od 1970, a takođe stanovnici ove države zahtevaju i autonomiju regiona Bodo i Karbi, zbog čega su česti etnički konflikti i antivladine demonstracije, kao i zarobljavanje talaca.

 

GLOBALNI PROBLEM NEDOSTATKA VODE

Prema predviđanjima Ujedinjenih nacija 2025. godine dve trećine stanovnika Zemlje suočiće se sa problemom pijaće vode, a u 2016. više od milijarde ljudi već muku muči s tim u vezi. Takođe, trenutno u svetu više od četiri miliona dece umire od bolesti izazvanih nekvalitetnom vodom za piće. Problem napuštanja određenih teritorija (preseljenja čitavih sela), brz porast stanovnika grada samo povećavaju problem, a među državama koje su već osetile nedostatke vode je i Indija. Prema podacima UN, u svetu najviše ljudi umire zbog neispravne vode za piće, više nego od bilo koje forme nasilja, uključujući i ratove, a do 2050. svaki treći stanovnik naše planete osećaće nedostatak ove dragocene tečnosti.

Nedavno su objavljeni i rezultati (14. februara 2016) istraživanja saradnika Univerziteta Tvent iz Holandija, a koje prenosi „NJjujork tajms“, prema kojima već sada oko dve trećine stanovnika planete, oko četiri milijarde ljudi, najmanje mesec dana godišnje nema vode. Polovina ove populacije su stanovnici Indije i Kine, zatim slede Australija, Bangladeš, Pakistan, Nigerija, Meksiko, Bliski istok i Sever Afrike. Od nedostatka vode pate i stanovnici SAD, posebno u Kaliforniji, Teksasu i Floridi. Najmanje problema sa pijaćom vodom imaju Centralna i Istočna Evropa, Skandinavija, Kanada, Brazil, Centralna Afrika, Indonezija i Rusija. No naučnici upozoravaju da će se i države koje ne pogađa ova pojava, vrlo brzo sa njom suočiti.

[/restrictedarea]