Bitka za Makedoniju

Iza demonstracija u Skoplju i drugim makedonskim gradovima zbog korupcije, nepotizma i samovolje, krije se mnogo dublji geostrateški sukob koji se tiče celog Balkana

Piše Slobodan Ikonić

Višednevni uskršnji mir nije doneo i spokoj u makedonske porodice. Iz inicijative „Protestujem“, koja okuplja više od 80 nevladinih organizacija, saopšteno je da će se protesti u bivšoj jugoslovenskoj republici nastaviti do ispunjenja njihovih zahteva. A da posmatrači ne bi bili u zabludi da se radi o benignom „plišanom protestu“, postarala se Međunarodna krizna grupa (MKG), svrstavajući Makedoniju na mapu kriznih žarišta zajedno sa Avganistanom, Bangladešom, Gambijom, Irakom, Nagorno-Karabahom (Azerbejdžan), Republikom Kongo i Sirijom.

KRIZNA GRUPA Glavni razlog stavljanja Makedonije na ovu neslavnu listu zemalja u kojima se situacija pogoršava je politička kriza koja je kulminirala najavom opozicije da će bojkotovati prevremene izbore zakazane za 5. jun, i odlukom predsednika države Đorđa Ivanova da donese odluku o aboliciji političara umešanih u aferu „prisluškivanje“.
Inače, poznato je i da je ova krizna grupa bila aktivna u Makedoniji i tokom sukoba makedonskih snaga bezbednosti sa albanskim pobunjenicima 2001. godine. Treba podsetiti da je u februaru 2001. godine lokalna albanska Armija nacionalnog oslobođenja (ANO), u čijim redovima su bili i Albanci sa Kosmeta, a savetnici američki oficiri, povela oružanu borbu za otcepljenje teritorija naseljenih Albancima. Poraz ANO sprečili su NATO i Evropska unija, pa je potpisan Ohridski sporazum, kojim je Makedonija faktički federalizovana…
[restrictedarea] ŠARENA REVOLUCIJA Tekuće demonstracije počele su 12. aprila, odmah pošto je Ivanov potpisao ukaz o aboliciji političara protiv kojih Specijalno javno tužilaštvo vodi krivične istrage u vezi sa aferom prisluškivanih razgovora, koju je lider opozicionog SDSM Zoran Zaev pokrenuo prošle godine.
Navodni povod za spontani izlazak građana na ulice je masovna abolicija, predstavljena kao vrh samovolje, duge gotovo deceniju. Predsednik Ivanov je abolicijom zaštitio političare, uglavnom iz vlasti, a ogorčeni građani na protestima u Skoplju i više drugih gradova traže njeno ukidanje, ostavke i odlaganje izbora dok ekspertska vlada ne obezbedi uslove da glasanje, kako navode, bude regularno. Identični su i stavovi Albanaca, koji su na odvojenom protestu postavili i posebne zahteve, naravno, etničke prirode.
Zakulisne igre dodatno podgreva iznenadna i nerazjašnjena smrt u Skoplju Koste Krpaća, jednog od ljudi sa spiska makedonskih političara i njihovih saradnika koje je abolirao predsednik Makedonije Đorđe Ivanov u aferi „Prisluškivanje“.
Protesti opozicije dobili su ime „Šarena revolucija“ zbog boja kojima demonstranti gađaju zgrade državnih institucija koje smatraju odgovornim za političku krizu.
Sve što se već duže vreme događa u Makedoniji – abolicija političara, nezadovoljstvo zbog sadržaja snimaka prisluškivanja opozicionih lidera i osoba iz javnog života, protesti protiv vlade Nikole Gruevskog, napad na pograničnu postaju Gošince koji je izvela grupa Albanaca s Kosova, borbe u Kumanovu gde je život izgubilo najmanje pet policajaca i petoro napadača – mnogi gledaju samo kroz prizmu obračuna vlade s opozicijom.
Tek retki će poći korak dalje, i potražiti nit koja povezuje sve ove tragične događaje u Makedoniji, i preispitati ulogu opozicionog lidera Zorana Zaeva u svemu ovome, koji ne može da sakrije činjenicu da su mu snimke prisluškivanja, od kojih je čitava gužva i započela, dale zapadne obaveštajne službe. Zaev je ranije objavio na desetine video i tonskih zapisa prisluškivanih razgovora više od 20.000 građana, političara, novinara, akademika, pa i sveštenika, a politički protivnici ga sumnjiče da je to uradio u saradnji sa inostranim tajnim službama.

SKOPSKI MAJDAN Na sve to nadovezuje se geopolitičko i geostrateško sučeljavanje Zapada i Moskve koje se sada preselilo na teritoriju Makedonije. Politička kriza, naime, otišla je toliko daleko da je već sada možemo porediti sa „ukrajinskim scenarijom“, ili ju je pak moguće protumačiti kao uvod u uvođenje međunarodnog protektorata u Makedoniji, izjavio je u intervjuu za „RIA Novosti“ lider Demokratske partije Srba u Makedoniji i poslanik u makedonskom Sobranju Ivan Stoilković. „Razumem da je sada u to teško poverovati, sunce sija i restorani u Skoplju su puni ljudi, ali tačno u 18:00 (početak opozicionih akcija u Skoplju) vampiri izlaze na ulicu. Znate, ja sam, takođe, bio u Kijevu uoči Majdana, i ništa, naizgled, nije nagoveštavalo događaje koji su posle usledili“, rekao je lider najjače srpske stranke u Makedoniji. Po njegovoj proceni, „proces obojene revolucije u Makedoniji pretvorio se u neku vrstu hibridnog rata protiv naše zemlje, i mi sada vidimo njenu radikalizaciju“.
I ostale okolnosti Makedoniji nimalo ne idu naruku. Albanci samo čekaju trenutak kako bi zadovoljili svoje aspiracije. Istovremeno, Grčka i dalje ne priznaje sadašnji naziv Makedonije iz više razloga, koji sežu skroz do Aleksandra Makedonskog kao važne komponente grčkog identiteta. Priznajući Makedoniju, Grci smatraju da neće imati pravo na taj deo svoje istorije. Uprkos svojoj očiglednoj neozbiljnosti, ovaj problem ometa integraciju Makedonije u strukture EU i NATO.

NAJAVLJENA AGRESIJA ZAPADA Iako je Skoplju danas mirno, jasno je da Makedonija vri, a da svi akteri ostaju na svojim pozicijama.
Predsednik Ivanov je, u nedavnom obraćanju naciji, rekao da ostaje pri odluci o aboliciji, uprkos pritiscima američke i evropske diplomatije i predstavnika svih stranaka da preispita i eventualno povuče odluku.
Među aboliranima su i lideri dve najuticajnije partije – vladajuće VMRO DPMNE, bivši premijer Nikola Gruevski, i opozicione SDSM Zoran Zaev.
Gruevski se ranije ogradio od odluke predsednika Ivanova, iako se veruje da je upravo on njen inicijator, dok je Zaev, koji je početkom prošle godine obelodanio slučaj „prisluškivanja“, poručio da uopšte ne želi da bude aboliran.
Neimenovani evropski zvaničnik najavio je, kako je preneo američki „Volstrit džornal“ (WSJ), agresivne korake zapadnih zemalja protiv Gruevskog i drugih makedonskih funkcionera ako odluka Ivanova ostane na snazi. Među potencijalnim kaznenim merama navodi se zabrana putovanja u Šengen zonu za visoke makedonske političare, povlačenje pomoći Brisela Skoplju za migrantsku krizu i prekid podrške Makedoniji na putu integracija u EU i NATO. Evropski zvaničnici su takođe zabrinuti zbog eventualnog zaokreta Skoplja ka nacionalističkoj i autoritarnoj politici u ovom delu Evrope, navodi WSJ.

PROTEKTORAT Usred političke krize zakazani su i vanredni parlamentarni izbori, kao što rekosmo, za 5. jun. Zaev je poručio da izbora tog dana neće biti, i da se „bitka za Makedoniju nastavlja“.
U Beču su 22. aprila propali pregovori između četiri vodeće makedonske stranke. Partije iz vladajuće koalicije bile su spremne da dođu na pregovore, ali je u poslednjem trenutku sastanak osujećen zbog iznenadnih uslovljavanja opozicionog SDSM-a – stranke koja je još pre pregovora zahtevala da predsednik države povuče odluku o amnestiji za 56 političara i otkaže zakazane prevremene parlamentarne izbore. Umesto dogovora, u Skoplju se održavaju redovne demonstracije kako za sadašnju vlast, tako i protiv nje, koje samo čudom do sada nisu prerasle u sukobe.
„To što naše političare pozivaju na međupartijske pregovore u Beč, već liči na međunarodni protektorat… Nema nikakvog pravnog osnova za to da izbori budu odloženi, osim u vanrednim slučajevima. Dakle, ako strane ambasade primoravaju predsednika da odloži izbore, to se već može smatrati međunarodnim protektoratom“, rekao je lider Demokratske partije Srba u Makedoniji.

ZAKON S. 2277 Ako se malo zagrebe ispod površine, videće se da se ovde ne radi o obračunu klasične tranzicione vlade u Makedoniji, koju bez sumnje karakteriše korupcija, nepotizam i samovolja, i takozvane „socijaldemokratske opozicije“ predvođene Zoranom Zaevim. Genezu sukoba treba tražiti, prvo, u energetskom, a na kraju i u klasičnom neobjavljenom ratu dveju supersila za premoć na Balkanu.
Energetski uzrok sukoba nastao je posle nasilnog svrgavanja vlade Viktora Janukoviča u Ukrajini i potonjeg odustajanja bugarskog premijera Bojka Borisova od „Južnog toka“, kada rusko vođstvo novog partnera nalazi u Turskoj, s kojom 2014. sklapa ugovor o izgradnji gasovoda koji će od Rusije preko Turske izbiti na granicu Grčke i dalje preko Makedonije i Srbije isporučivati gas evropskim potrošačima. Vašington je tada, najednom, pokrenuo sve instrumente moći koji mu stoje na raspolaganju. U Skoplje dovodi novog ambasadora Džesa Bejlija, kosovske Albance za uslugu nije morao ni da moli jer se podrazumeva da je Priština dužnik SAD, a istovremeno mladi i vrlo ambiciozni lider makedonskih „socijaldemokrata“ Zoran Zaev od stranih obaveštajnih službi dobija 20.000 prisluškivanih razgovora.
Makedonci možda nisu svesni važnosti koju imaju u očima američke administracije, i da sve što im se događa ne može biti projekat samo Gruevskog i nekolicine njegovih ministara.
Malo je verovatno da je neko čitao američki „Zakon S. 2277“ o „sprečavanju ruske agresije“, koji ozbiljno narušava prirodu odnosa Rusije i država Balkana, Skandinavije i Istočne Evrope, a upravo taj zakon stvara preduslove za nove napetosti i buduće sukobe. „Zakon S. 2277“ tačnije bi se mogao opisati kao „Zakon za sprovođenje američke agresije“ i, u suštini, podstiče kancerogeno širenje NATO-a u svim ciljanim područjima. Neki od njegovih najvažnijih detalja upućuju da EU i NATO s Vašingtonom na čelu rade ruku podruku, a NATO za cilj ima da proguta čitav Balkan i što pre dovrši postavljanje protivraketnog štita, naravno, uz sve posledice koje te vojne aktivnosti sa sobom nose. Makedonija je u svemu tome tek jedna karika u nizu.
[/restrictedarea]