Битка за Македонију

Иза демонстрација у Скопљу и другим македонским градовима због корупције, непотизма и самовоље, крије се много дубљи геостратешки сукоб који се тиче целог Балкана

Пише Слободан Иконић

Вишедневни ускршњи мир није донео и спокој у македонске породице. Из иницијативе „Протестујем“, која окупља више од 80 невладиних организација, саопштено је да ће се протести у бившој југословенској републици наставити до испуњења њихових захтева. А да посматрачи не би били у заблуди да се ради о бенигном „плишаном протесту“, постарала се Међународна кризна група (МКГ), сврставајући Македонију на мапу кризних жаришта заједно са Авганистаном, Бангладешом, Гамбијом, Ираком, Нагорно-Карабахом (Азербејџан), Републиком Конго и Сиријом.

КРИЗНА ГРУПА Главни разлог стављања Македоније на ову неславну листу земаља у којима се ситуација погоршава је политичка криза која је кулминирала најавом опозиције да ће бојкотовати превремене изборе заказане за 5. јун, и одлуком председника државе Ђорђа Иванова да донесе одлуку о аболицији политичара умешаних у аферу „прислушкивање“.
Иначе, познато је и да је ова кризна група била активна у Македонији и током сукоба македонских снага безбедности са албанским побуњеницима 2001. године. Треба подсетити да је у фебруару 2001. године локална албанска Армија националног ослобођења (АНО), у чијим редовима су били и Албанци са Космета, а саветници амерички официри, повела оружану борбу за отцепљење територија насељених Албанцима. Пораз АНО спречили су НАТО и Европска унија, па је потписан Охридски споразум, којим је Македонија фактички федерализована…
[restrictedarea] ШАРЕНА РЕВОЛУЦИЈА Текуће демонстрације почеле су 12. априла, одмах пошто је Иванов потписао указ о аболицији политичара против којих Специјално јавно тужилаштво води кривичне истраге у вези са афером прислушкиваних разговора, коју је лидер опозиционог СДСМ Зоран Заев покренуо прошле године.
Наводни повод за спонтани излазак грађана на улице је масовна аболиција, представљена као врх самовоље, дуге готово деценију. Председник Иванов је аболицијом заштитио политичаре, углавном из власти, а огорчени грађани на протестима у Скопљу и више других градова траже њено укидање, оставке и одлагање избора док експертска влада не обезбеди услове да гласање, како наводе, буде регуларно. Идентични су и ставови Албанаца, који су на одвојеном протесту поставили и посебне захтеве, наравно, етничке природе.
Закулисне игре додатно подгрева изненадна и неразјашњена смрт у Скопљу Косте Крпаћа, једног од људи са списка македонских политичара и њихових сарадника које је аболирао председник Македоније Ђорђе Иванов у афери „Прислушкивање“.
Протести опозиције добили су име „Шарена револуција“ због боја којима демонстранти гађају зграде државних институција које сматрају одговорним за политичку кризу.
Све што се већ дуже време догађа у Македонији – аболиција политичара, незадовољство због садржаја снимака прислушкивања опозиционих лидера и особа из јавног живота, протести против владе Николе Груевског, напад на пограничну постају Гошинце који је извела група Албанаца с Косова, борбе у Куманову где је живот изгубило најмање пет полицајаца и петоро нападача – многи гледају само кроз призму обрачуна владе с опозицијом.
Тек ретки ће поћи корак даље, и потражити нит која повезује све ове трагичне догађаје у Македонији, и преиспитати улогу опозиционог лидера Зорана Заева у свему овоме, који не може да сакрије чињеницу да су му снимке прислушкивања, од којих је читава гужва и започела, дале западне обавештајне службе. Заев је раније објавио на десетине видео и тонских записа прислушкиваних разговора више од 20.000 грађана, политичара, новинара, академика, па и свештеника, а политички противници га сумњиче да је то урадио у сарадњи са иностраним тајним службама.

СКОПСКИ МАЈДАН На све то надовезује се геополитичко и геостратешко сучељавање Запада и Москве које се сада преселило на територију Македоније. Политичка криза, наиме, отишла је толико далеко да је већ сада можемо поредити са „украјинским сценаријом“, или ју је пак могуће протумачити као увод у увођење међународног протектората у Македонији, изјавио је у интервјуу за „РИА Новости“ лидер Демократске партије Срба у Македонији и посланик у македонском Собрању Иван Стоилковић. „Разумем да је сада у то тешко поверовати, сунце сија и ресторани у Скопљу су пуни људи, али тачно у 18:00 (почетак опозиционих акција у Скопљу) вампири излазе на улицу. Знате, ја сам, такође, био у Кијеву уочи Мајдана, и ништа, наизглед, није наговештавало догађаје који су после уследили“, рекао је лидер најјаче српске странке у Македонији. По његовој процени, „процес обојене револуције у Македонији претворио се у неку врсту хибридног рата против наше земље, и ми сада видимо њену радикализацију“.
И остале околности Македонији нимало не иду наруку. Албанци само чекају тренутак како би задовољили своје аспирације. Истовремено, Грчка и даље не признаје садашњи назив Македоније из више разлога, који сежу скроз до Александра Македонског као важне компоненте грчког идентитета. Признајући Македонију, Грци сматрају да неће имати право на тај део своје историје. Упркос својој очигледној неозбиљности, овај проблем омета интеграцију Македоније у структуре ЕУ и НАТО.

НАЈАВЉЕНА АГРЕСИЈА ЗАПАДА Иако је Скопљу данас мирно, јасно је да Македонија ври, а да сви актери остају на својим позицијама.
Председник Иванов је, у недавном обраћању нацији, рекао да остаје при одлуци о аболицији, упркос притисцима америчке и европске дипломатије и представника свих странака да преиспита и евентуално повуче одлуку.
Међу аболиранима су и лидери две најутицајније партије – владајуће ВМРО ДПМНЕ, бивши премијер Никола Груевски, и опозиционе СДСМ Зоран Заев.
Груевски се раније оградио од одлуке председника Иванова, иако се верује да је управо он њен иницијатор, док је Заев, који је почетком прошле године обелоданио случај „прислушкивања“, поручио да уопште не жели да буде аболиран.
Неименовани европски званичник најавио је, како је пренео амерички „Волстрит џорнал“ (WSJ), агресивне кораке западних земаља против Груевског и других македонских функционера ако одлука Иванова остане на снази. Међу потенцијалним казненим мерама наводи се забрана путовања у Шенген зону за високе македонске политичаре, повлачење помоћи Брисела Скопљу за мигрантску кризу и прекид подршке Македонији на путу интеграција у ЕУ и НАТО. Европски званичници су такође забринути због евентуалног заокрета Скопља ка националистичкој и ауторитарној политици у овом делу Европе, наводи WSJ.

ПРОТЕКТОРАТ Усред политичке кризе заказани су и ванредни парламентарни избори, као што рекосмо, за 5. јун. Заев је поручио да избора тог дана неће бити, и да се „битка за Македонију наставља“.
У Бечу су 22. априла пропали преговори између четири водеће македонске странке. Партије из владајуће коалиције биле су спремне да дођу на преговоре, али је у последњем тренутку састанак осујећен због изненадних условљавања опозиционог СДСМ-а – странке која је још пре преговора захтевала да председник државе повуче одлуку о амнестији за 56 политичара и откаже заказане превремене парламентарне изборе. Уместо договора, у Скопљу се одржавају редовне демонстрације како за садашњу власт, тако и против ње, које само чудом до сада нису прерасле у сукобе.
„То што наше политичаре позивају на међупартијске преговоре у Беч, већ личи на међународни протекторат… Нема никаквог правног основа за то да избори буду одложени, осим у ванредним случајевима. Дакле, ако стране амбасаде приморавају председника да одложи изборе, то се већ може сматрати међународним протекторатом“, рекао је лидер Демократске партије Срба у Македонији.

ЗАКОН С. 2277 Ако се мало загребе испод површине, видеће се да се овде не ради о обрачуну класичне транзиционе владе у Македонији, коју без сумње карактерише корупција, непотизам и самовоља, и такозване „социјалдемократске опозиције“ предвођене Зораном Заевим. Генезу сукоба треба тражити, прво, у енергетском, а на крају и у класичном необјављеном рату двеју суперсила за премоћ на Балкану.
Енергетски узрок сукоба настао је после насилног свргавања владе Виктора Јануковича у Украјини и потоњег одустајања бугарског премијера Бојка Борисова од „Јужног тока“, када руско вођство новог партнера налази у Турској, с којом 2014. склапа уговор о изградњи гасовода који ће од Русије преко Турске избити на границу Грчке и даље преко Македоније и Србије испоручивати гас европским потрошачима. Вашингтон је тада, наједном, покренуо све инструменте моћи који му стоје на располагању. У Скопље доводи новог амбасадора Џеса Бејлија, косовске Албанце за услугу није морао ни да моли јер се подразумева да је Приштина дужник САД, а истовремено млади и врло амбициозни лидер македонских „социјалдемократа“ Зоран Заев од страних обавештајних служби добија 20.000 прислушкиваних разговора.
Македонци можда нису свесни важности коју имају у очима америчке администрације, и да све што им се догађа не може бити пројекат само Груевског и неколицине његових министара.
Мало је вероватно да је неко читао амерички „Закон С. 2277“ о „спречавању руске агресије“, који озбиљно нарушава природу односа Русије и држава Балкана, Скандинавије и Источне Европе, а управо тај закон ствара предуслове за нове напетости и будуће сукобе. „Закон С. 2277“ тачније би се могао описати као „Закон за спровођење америчке агресије“ и, у суштини, подстиче канцерогено ширење НАТО-а у свим циљаним подручјима. Неки од његових најважнијих детаља упућују да ЕУ и НАТО с Вашингтоном на челу раде руку подруку, а НАТО за циљ има да прогута читав Балкан и што пре доврши постављање противракетног штита, наравно, уз све последице које те војне активности са собом носе. Македонија је у свему томе тек једна карика у низу.
[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *