POČINJE OSVAJANJE EVROPE

Piše GIJOM FAJ

Francuski politički mislilac i pisac Gijom Faj, koji je svoje osnovne ideje izneo u delu Arheofuturizam gde odbacuje današnju evropsku politiku i poziva na kombinovanje tradicionalnih vrednosti i koncepta suvereniteta sa najmodernijim naučnim i tehničkim dostignućima, osvrnuo se na sadašnju izbegličku krizu smatrajući je početkom kraja evropskih naroda i civilizacije

Zbog nemara, ili pre zbog kolaboracionističkog nauma katastrofalne gospođe Merkel, više od milion „izbeglica“ uguralo se u Nemačku od 2015. godine. Uz sve probleme što to sa sobom nosi. Bez presedana. Otišli smo od strategije kapanja na potpuno odvrtanje slavine. Grčka je preplavljena. Evropa je (voljno) impotentna i njene kolaboracionističke elite su se kmetovski podvrgnule mazohističkoj logici samouništenja. „Još niste ništa videli u vezi izbegličkog talasa“, naveo je Serž Mihailov, istraživač u Francuskom institutu za međunarodne strateške odnose, u Figarou od 1. februara 2016. godine.

PLANIRANA INVAZIJA Oni dolaze iz svih pravaca, zloupotrebljavajući sirijski građanski rat: od Avganistana preko Podsaharske Afrike do Severne Afrike. To više nije konstantna masovna migracija, nego, doista, invazija. Postoji opasnost da ovo bude početak nestanka pradavnih naroda i evropske civilizacije preplavljivanjem koje se uklapa u genocidni projekat onih što vladaju Evropom protiv sopstvenog naroda. Smrt, nestanak evropskih naroda je projekat koji, iz različitih razloga, ujedinjuje više činilaca: deo evropske vladajuće elite (posebno na levici, ali ne samo tu, videti gospođu Merkel), većina etnomazohističke levičarske evropske inteligencije, određene vodeće američke političke i ekonomske krugove koji žele da se oslobode evropskog konkurenta, i, na kraju, naravno islam i njegovi različiti državni i verski autoriteti.

Odmeravam svoje reči: Ovaj istorijski fenomen je mnogo važniji i mnogo ozbiljniji od dva svetska rata (1914–1918. i 1939–1945) i sovjetskog komunizma (1917–1991) i imaće mnogo razornije posledice.

[restrictedarea]

ONI STIŽU U MILIONIMA Tokom 2015. godine 1,2 miliona migranata stiglo je u Evropu, uključujući i 270.000 maloletnika. Samo na egejskim ostrvima Lezbos i Keos, Međunarodna organizacija za migracije svakodnevno je beležila 3.000 dolazaka. Oni su primljeni, nahranjeni i dobijaju podršku o trošku Evropske unije. Mnogo bolje su tretirani od lokalnih siromašnih i nezaposlenih populacija. Prednost se daje strancima… U Grčkoj, nekoj vrsti čekaonice za navodne izbeglice, krajem marta registrovano je njih 70.000. Planira se 50.000 privremenih domova. Ovog leta, ako vreme bude dobro, broj dolazaka će eksplodirati. Od početka januara 2016. više od 350.000 migranata je već stiglo u Hrvatsku, Sloveniju, Srbiju i Makedoniju. Ovaj ljudski talas je veći od svega što je Evropa videla u svojoj istoriji. Najomiljenije destinacije su Nemačka, Zapadna i Istočna Evropa. U Turskoj čeka 2,7 miliona Sirijaca i Iračana (ali i drugih koji koriste priliku). Ne zaboravljajući „italijansku rutu“, koja vodi preko Mediterana iz Libije. U Švedskoj, najpreplavljenijoj zemlji Evrope, u 2015. o trošku naroda primljeno je 35.000 maloletnika bez pratnje, što je oko 20 odsto svih pridošlih migranata.

Od 1. januara 2016. u Grčku se iz Turske iskrcalo 133.000 migranata. U 2015. njih 470.000 je prešlo samo preko ostrva Lezbos. Najvećim delom mladići i u skoro sto od sto slučajeva muslimani. Oni žele da se pridruže svojim zajednicama već formiranim u Severnoj i Zapadnoj Evropi. Iskorišćavajući slabost Evropljana na „migrante“ i uvereni da na to imaju pravo, oni se (kao u Kaleu, na primer) pokazuju zahtevnim, agresivnim, sigurnim da će proći nekažnjeno šta god učinili, te da neće biti proterani i da će dobiti pomoć „humanitarnih“ organizacija i države. To je logika osvajača koji se ne libe da se predstavi kao žrtva.

ISLAM I EVROPA Bodljikavom žicom i zakonima države Centralne Evrope i Balkana pokušavaju da zaštite Evropu zatvaranjem svojih granica: Makedonija, Bugarska, Mađarska, Poljska, Austrija, Slovenija, Srbija, Slovačka. „Balkanskom rutom“ tokom 2015. prošlo je više od milion migranata. U Slovačkoj sadašnji premijer Robert Fico je ostao na vlasti zahvaljujući kampanji da se odbije prijem „muslimanskih“ izbeglica. Ali upravo se to dešava: islamska invazija na Evropu, nazovimo stvari pravim imenom, što mora da raduje Tarika Ramadana (švajcarski filozof i pisac egipatskog porekla za kojeg mnogi smatraju da predstavlja umiveno lice ekstremnog islama, prim. prev.).

Ove države krše Šengenski sporazum i ne povinuju se naređenjima birokrata iz Evropske unije. Kako kaže Nikola Bej, generalni sekretar (francuskog) Nacionalnog fronta: „Ovi neizabrani komesari u stvari kritikuju vlasti Poljske i Mađarske koje su demokratski izabrane jer se ne povinuju njihovim naređenjima da prime migrante i drugim samoubilačkim nagonima.“ To samo pokazuje da Nacionalni front na ovu temu može imati primerene ideje, uprkos njihovom sumanutom socijalno-statističkom ekonomskom programu. Ovo negiranje evropske civilizacije i njenih vrednosti, njene tradicije i budućnosti, koje sprovode briselske institucije nije svojstveno samo EU, kao takvoj, kao što zamišlja gospodin Bej, nego posebno evropskim vladama. O tome moramo dobro razmisliti.

ERDOGANOVA UCENA I NJEGOV CILJ Centralni problem je, očito, predsednik Turske, autokratski i islamistički „sultan“ Erdogan i njegova ucena: on pregovara sa Nemačkom – Francusku vodi politički invalid, te se više ne računa – o blokiranju imigracije iz Turske u zamenu za milijarde dolara, što je pogodba za budale. On zahteva i ukidanje viza za turske građane u šengenskom prostoru i nastavak pregovora o priključenju Turske Evropskoj uniji. Erdoganov cilj je isti kao i onaj koji imaju islamisti i zločinačka organizacija Daeš (Islamska država): hiljadugodišnji san o islamizaciji Evrope.

Direktor Instituta za ekonomska istraživanja iz Minhena Hans Verner Zin kaže: „Svaki put kada se Nemačka ne pokaže dovoljno pokornom, Turci puste u Evropu još po koju izbeglicu.“ Redžep Tajip Erdogan prati razumljivu i pametnu logiku Otomanskog carstva koje pokušava da vaskrsne: porobljavanje Evrope turskim jarmom, ne više (vojnom) silom, nego lukavstvom migratorne invazije i demografije.

PAPA FRANCISKO I PRIZNATA I PRIHVAĆENA „ARAPSKA INVAZIJA“ „Možemo govoriti o arapskoj invaziji (Evrope), to je društvena činjenica“, reče papa. I time je zadovoljan! „Koliko je invazija Evropa doživela! I svaki put je uspela da prevaziđe samu sebe, da napreduje i da kroz razmenu kultura izađe još veća“, rekao je on u intervjuu za levičarski katolički francuski list Vi ebdo.

Naivnost? Cinizam? Slepilo? Ili mešavina sva tri? U svakom slučaju, papa je svojim stavom o navodnim koristima „invazija“ pokazao totalno nerazumevanje istorije, ili zbog neznanja, ili zbog ideološkog dogmatizma. On krvave sukobe naziva „razmenom“… Ovi stavovi oličavaju čudnu sličnost sa trockističkim idejama. Otud sumnje u njegovo pripadništvo južnoameričkim krugovima „teologije oslobađanja“. Njegovi stavovi, u svakom slučaju, podsećaju na one koje imaju izvesni levičarski islamofilski intelektualci.

Papa Francisko je već signalizirao svoje moralno ohrabrenje za muslimansku imigraciju u Evropi i svoje protivljenje bilo kakvom ograđivanju, u ime, na neki način poludelog, hrišćanskog milosrđa. Sadašnja katolička hijerarhija, na samoubilački način i suprotno mišljenju „katoličkog naroda“, ima sličan stav. S druge strane, verski autoriteti jevrejske zajednice uzdržavaju se od takvih stavova zbog jasne korelacije između islamizacije i antisemitizma. Što se tiče progona hrišćana na Bliskom istoku, oni su otpisani…

LUCIDNOST MUSLIMANSKIH INTELEKTUALACA Najlucidniji i hrabriji se često nalaze među muškim i ženskim arapsko-muslimanskim intelektualcima, jer oni tačno znaju o čemu govore. Na primer, alžirskog pisca i novinara Kamela Dauda levičarska inteligencija provukla je kroz blato. Pošto je osvojio Gonkurovu nagradu za novelu „Merso, kontraistraga“, optužen je za islamofobiju, što je smrtni greh, i postao je žrtva islamističke fatve i medijskog linča francuske levičarske kolaboracionističke inteligencije. U intervjuu objavljenom u (italijanskoj) Republici pod naslovom „Keln, mesto fantazija“, koji je preneo Mond, on seksualne napade na Nemice u Kelnu tokom novogodišnje noći, koje su počinili imigranti i arapske „izbeglice“, objašnjava seksualnom frustracijom arapsko-muslimanskih muškaraca.

Usudio se da kaže: „Seks je najveća muka u Alahovom svetu. Do tačke gde rađa ovaj porno-islamizam koji čini sastavni deo govora islamističkih propovednika u njihovom regrutovanju novih sledbenika: Opis raja koji je bliži kupleraju, nego nagradi za pobožne ljude, fantaziji o devicama za kamikaze.“ Kamela Dauda sada za apostazu optužuju i islamisti i njihovi francuski kolaboracionisti. On je izdajnik, Harki (naziv korišćen za Alžirce koji su se borili u francuskoj vojsci tokom Alžirskog rata, prim. prev.). „Optužba za islamofobiju danas služi kao inkvizicija“, rekao je on.

Slično ovome Mohamed Sifaui, autor knjige „Zbog čega je islam zavodljiv?“ piše: „Korisne budale sa levice i sa desnice sprečavaju (…) u ime idiotskog kulturnog relativizma kritikovanje i razgovor o fanatičnim dogmama.“ On je, takođe, žrtva napada svojih istovernika, kao i inteligencije. Drugi kontroverzni alžirski pisac je Bualem Sansal, koji se nalazi pod lupom vlasti svoje zemlje zbog gneva što je izazvao futurističkom novelom „2084“ gde opisuje „svet pod dominacijom radikalnog islamizma“.

PREDVIĐANJA ALŽIRCA BUALEMA SANSALA U magazinu Uzbek e rika rekao je: „Uskoro, svi ćemo biti muslimani, dakle, proučavajte Kuran.“ U Ekspresu: „Islamizam je magrebsku zajednicu u Francuskoj, etnički vrlo zatvorenu, našao kao izvanredno plodno tle“ (26. februar 2016).

Sa padom cena nafte i gasa, Alžir ulazi u recesiju, jer je njegov režim, korumpiran i nesposoban, učinio da država živi praktično samo od profita ostvarenog izvozom fosilnih goriva. Da bi kupili socijalni mir i kompenzovali endemsku nezaposlenost, vlasti subvencionišu i „podmazuju“ stanovništvo, kaže Sansal. On predviđa eksploziju u Alžiru u kojoj će islamisti biti na ivici preuzimanja vlasti.

„U Alžiru je moguć sirijski scenario“, rekao je on Figarou 24. februara 2016. Prema njemu, ta zemlja je tempirna bomba. Predsednik Alžira Abdelaziz Buteflika je „prepustio upravljanje narodom islamistima. U malim gradovima i selima oni su gospodari na terenu i sprovode svoja užasna teokratska pravila. (…) Alžir ide ka haosu. (…) Scenario ropstva, terora po sirijskom modelu deluje mi potpuno verovatno. (…) Politički problem će biti pretvoren u verski i izvezen van granica Alžira u Evropu i, pre svega, Francusku“, rekao je on. Francuskoj stoga preti novi talas imigracije, masovno bekstvo iz Alžira, što se, očito, uklapa u planove islamista.

Sansal, međutim, ide dalje: „Malo-pomalo, muslimanski svet se ponovo gradi i ponovo pronalazi svoje prvobitne ambicije i svoju volju za hegemonijom. Granice Zapada moraju biti srušene, jer politički islam sada ima otvoren prostor u Londonu, Parizu i Briselu. Možemo verovati da će za 30 godina islamizam vladati čitavim muslimanskim svetom, koji će biti ujedinjen. Za 60 godina krenuće u osvajanje zapadne civilizacije.“ Verovatno, mnogo ranije… Sansala napadaju i prete mu u njegovoj sopstvenoj zemlji. „Strah je sada svuda, prati me, u Alžiru, kao i u Parizu“, rekao je on.

NAJGORI SCENARIO JE VEROVATAN Međutim, ovi lucidni i hrabri muslimanski intelektualci su u manjini. Pacifikovani i reformisani islam koji oni priželjkuju je utopija koju negira vidljiva realnost. Najizvanredniji od svih paradoksa je izdaja određenih evropskih elita, saučesnika u organizovanju masovne imigracije i islamizacije, koje se protive lucidnim arapsko-muslimanskim manjinama. Postavka je ista kao i između 1940. i 1944: kolaboracija ili, što je nama bliže, nosači FLN kofera (belci koji su prenosili bombe za terorističke napade Narodnog oslobodilačkog fronta tokom Alžirskog rata, prim. prev.).

Snaga ovog osvajačkog migratornog toka zasniva se na osećanju sažaljenja prema „izbeglicama“, posebno onih koji dolaze brodovima i dave se, što su stvorili sistemski mediji u nestabilnom i emocionalnom javnom mnjenju.

Ovi milioni migranata, u 95 odsto slučajeva muslimani sa Bliskog istoka, iz Avganistana, Severne i Crne Afrike, koji se iskrcavaju u Evropu pridružuju se već prisutnim masama i, očito, doneće svoj nered i haos. Islam će biti centar ove eksplozije koja će se uskoro dogoditi. Ivan Riufol u knjizi „Građanski rat koji se sprema“ iznosi ovu verovatnu hipotezu. Moramo se spremiti za najgore.

[/restrictedarea]

(Izvor: Blog Gijoma Faja „J’ai tout compris“)

(Sa francuskog preveo: Filip Rodić)