ПОЧИЊЕ ОСВАЈАЊE ЕВРОПЕ

Гијом ФајПише ГИЈОМ ФАЈ

Француски политички мислилац и писац Гијом Фај, који је своје основне идеје изнео у делу Археофутуризам где одбацује данашњу европску политику и позива на комбиновање традиционалних вредности и концепта суверенитета са најмодернијим научним и техничким достигнућима, осврнуо се на садашњу избегличку кризу сматрајући је почетком краја европских народа и цивилизације

Због немара, или пре због колаборационистичког наума катастрофалне госпође Меркел, више од милион „избеглица“ угурало се у Немачку од 2015. године. Уз све проблеме што то са собом носи. Без преседана. Отишли смо од стратегије капања на потпуно одвртање славине. Грчка је преплављена. Европа је (вољно) импотентна и њене колаборационистичке елите су се кметовски подвргнуле мазохистичкој логици самоуништења. „Још нисте ништа видели у вези избегличког таласа“, навео је Серж Михаилов, истраживач у Француском институту за међународне стратешке односе, у Фигароу од 1. фебруара 2016. године.

ПЛАНИРАНА ИНВАЗИЈА Они долазе из свих праваца, злоупотребљавајући сиријски грађански рат: од Авганистана преко Подсахарске Африке до Северне Африке. То више није константна масовна миграција, него, доиста, инвазија. Постоји опасност да ово буде почетак нестанка прадавних народа и европске цивилизације преплављивањем које се уклапа у геноцидни пројекат оних што владају Европом против сопственог народа. Смрт, нестанак европских народа је пројекат који, из различитих разлога, уједињује више чинилаца: део европске владајуће елите (посебно на левици, али не само ту, видети госпођу Меркел), већина етномазохистичке левичарске европске интелигенције, одређене водеће америчке политичке и економске кругове који желе да се ослободе европског конкурента, и, на крају, наравно ислам и његови различити државни и верски ауторитети.

Одмеравам своје речи: Овај историјски феномен је много важнији и много озбиљнији од два светска рата (1914–1918. и 1939–1945) и совјетског комунизма (1917–1991) и имаће много разорније последице.

[restrictedarea]

ОНИ СТИЖУ У МИЛИОНИМА Током 2015. године 1,2 милиона миграната стигло је у Европу, укључујући и 270.000 малолетника. Само на егејским острвима Лезбос и Кеос, Међународна организација за миграције свакодневно је бележила 3.000 долазака. Они су примљени, нахрањени и добијају подршку о трошку Европске уније. Много боље су третирани од локалних сиромашних и незапослених популација. Предност се даје странцима… У Грчкој, некој врсти чекаонице за наводне избеглице, крајем марта регистровано је њих 70.000. Планира се 50.000 привремених домова. Овог лета, ако време буде добро, број долазака ће експлодирати. Од почетка јануара 2016. више од 350.000 миграната је већ стигло у Хрватску, Словенију, Србију и Македонију. Овај људски талас је већи од свега што је Европа видела у својој историји. Најомиљеније дестинације су Немачка, Западна и Источна Европа. У Турској чека 2,7 милиона Сиријаца и Ирачана (али и других који користе прилику). Не заборављајући „италијанску руту“, која води преко Медитерана из Либије. У Шведској, најпреплављенијој земљи Европе, у 2015. о трошку народа примљено је 35.000 малолетника без пратње, што је око 20 одсто свих придошлих миграната.

Од 1. јануара 2016. у Грчку се из Турске искрцало 133.000 миграната. У 2015. њих 470.000 је прешло само преко острва Лезбос. Највећим делом младићи и у скоро сто од сто случајева муслимани. Они желе да се придруже својим заједницама већ формираним у Северној и Западној Европи. Искоришћавајући слабост Европљана на „мигранте“ и уверени да на то имају право, они се (као у Калеу, на пример) показују захтевним, агресивним, сигурним да ће проћи некажњено шта год учинили, те да неће бити протерани и да ће добити помоћ „хуманитарних“ организација и државе. То је логика освајача који се не либе да се представи као жртва.

ИСЛАМ И ЕВРОПА Бодљикавом жицом и законима државе Централне Европе и Балкана покушавају да заштите Европу затварањем својих граница: Македонија, Бугарска, Мађарска, Пољска, Аустрија, Словенија, Србија, Словачка. „Балканском рутом“ током 2015. прошло је више од милион миграната. У Словачкој садашњи премијер Роберт Фицо је остао на власти захваљујући кампањи да се одбије пријем „муслиманских“ избеглица. Али управо се то дешава: исламска инвазија на Европу, назовимо ствари правим именом, што мора да радује Тарика Рамадана (швајцарски филозоф и писац египатског порекла за којег многи сматрају да представља умивено лице екстремног ислама, прим. прев.).

Ове државе крше Шенгенски споразум и не повинују се наређењима бирократа из Европске уније. Како каже Никола Беј, генерални секретар (француског) Националног фронта: „Ови неизабрани комесари у ствари критикују власти Пољске и Мађарске које су демократски изабране јер се не повинују њиховим наређењима да приме мигранте и другим самоубилачким нагонима.“ То само показује да Национални фронт на ову тему може имати примерене идеје, упркос њиховом суманутом социјално-статистичком економском програму. Ово негирање европске цивилизације и њених вредности, њене традиције и будућности, које спроводе бриселске институције није својствено само ЕУ, као таквој, као што замишља господин Беј, него посебно европским владама. О томе морамо добро размислити.

ЕРДОГАНОВА УЦЕНА И ЊЕГОВ ЦИЉ Централни проблем је, очито, председник Турске, аутократски и исламистички „султан“ Ердоган и његова уцена: он преговара са Немачком – Француску води политички инвалид, те се више не рачуна – о блокирању имиграције из Турске у замену за милијарде долара, што је погодба за будале. Он захтева и укидање виза за турске грађане у шенгенском простору и наставак преговора о прикључењу Турске Европској унији. Ердоганов циљ је исти као и онај који имају исламисти и злочиначка организација Даеш (Исламска држава): хиљадугодишњи сан о исламизацији Европе.

Директор Института за економска истраживања из Минхена Ханс Вернер Зин каже: „Сваки пут када се Немачка не покаже довољно покорном, Турци пусте у Европу још по коју избеглицу.“ Реџеп Тајип Ердоган прати разумљиву и паметну логику Отоманског царства које покушава да васкрсне: поробљавање Европе турским јармом, не више (војном) силом, него лукавством миграторне инвазије и демографије.

ПАПА ФРАНЦИСКО И ПРИЗНАТА И ПРИХВАЋЕНА „АРАПСКА ИНВАЗИЈА“ „Можемо говорити о арапској инвазији (Европе), то је друштвена чињеница“, рече папа. И тиме је задовољан! „Колико је инвазија Европа доживела! И сваки пут је успела да превазиђе саму себе, да напредује и да кроз размену култура изађе још већа“, рекао је он у интервјуу за левичарски католички француски лист Ви ебдо.

Наивност? Цинизам? Слепило? Или мешавина сва три? У сваком случају, папа је својим ставом о наводним користима „инвазија“ показао тотално неразумевање историје, или због незнања, или због идеолошког догматизма. Он крваве сукобе назива „разменом“… Ови ставови оличавају чудну сличност са троцкистичким идејама. Отуд сумње у његово припадништво јужноамеричким круговима „теологије ослобађања“. Његови ставови, у сваком случају, подсећају на оне које имају извесни левичарски исламофилски интелектуалци.

Папа Франциско је већ сигнализирао своје морално охрабрење за муслиманску имиграцију у Европи и своје противљење било каквом ограђивању, у име, на неки начин полуделог, хришћанског милосрђа. Садашња католичка хијерархија, на самоубилачки начин и супротно мишљењу „католичког народа“, има сличан став. С друге стране, верски ауторитети јеврејске заједнице уздржавају се од таквих ставова због јасне корелације између исламизације и антисемитизма. Што се тиче прогона хришћана на Блиском истоку, они су отписани…

ЛУЦИДНОСТ МУСЛИМАНСКИХ ИНТЕЛЕКТУАЛАЦА Најлуциднији и храбрији се често налазе међу мушким и женским арапско-муслиманским интелектуалцима, јер они тачно знају о чему говоре. На пример, алжирског писца и новинара Камела Дауда левичарска интелигенција провукла је кроз блато. Пошто је освојио Гонкурову награду за новелу „Мерсо, контраистрага“, оптужен је за исламофобију, што је смртни грех, и постао је жртва исламистичке фатве и медијског линча француске левичарске колаборационистичке интелигенције. У интервјуу објављеном у (италијанској) Републици под насловом „Келн, место фантазија“, који је пренео Монд, он сексуалне нападе на Немице у Келну током новогодишње ноћи, које су починили имигранти и арапске „избеглице“, објашњава сексуалном фрустрацијом арапско-муслиманских мушкараца.

Усудио се да каже: „Секс је највећа мука у Алаховом свету. До тачке где рађа овај порно-исламизам који чини саставни део говора исламистичких проповедника у њиховом регрутовању нових следбеника: Опис раја који је ближи куплерају, него награди за побожне људе, фантазији о девицама за камиказе.“ Камела Дауда сада за апостазу оптужују и исламисти и њихови француски колаборационисти. Он је издајник, Харки (назив коришћен за Алжирце који су се борили у француској војсци током Алжирског рата, прим. прев.). „Оптужба за исламофобију данас служи као инквизиција“, рекао је он.

Слично овоме Мохамед Сифауи, аутор књиге „Због чега је ислам заводљив?“ пише: „Корисне будале са левице и са деснице спречавају (…) у име идиотског културног релативизма критиковање и разговор о фанатичним догмама.“ Он је, такође, жртва напада својих истоверника, као и интелигенције. Други контроверзни алжирски писац је Буалем Сансал, који се налази под лупом власти своје земље због гнева што је изазвао футуристичком новелом „2084“ где описује „свет под доминацијом радикалног исламизма“.

ПРЕДВИЂАЊА АЛЖИРЦА БУАЛЕМА САНСАЛА У магазину Узбек е рика рекао је: „Ускоро, сви ћемо бити муслимани, дакле, проучавајте Куран.“ У Експресу: „Исламизам је магребску заједницу у Француској, етнички врло затворену, нашао као изванредно плодно тле“ (26. фебруар 2016).

Са падом цена нафте и гаса, Алжир улази у рецесију, јер је његов режим, корумпиран и неспособан, учинио да држава живи практично само од профита оствареног извозом фосилних горива. Да би купили социјални мир и компензовали ендемску незапосленост, власти субвенционишу и „подмазују“ становништво, каже Сансал. Он предвиђа експлозију у Алжиру у којој ће исламисти бити на ивици преузимања власти.

„У Алжиру је могућ сиријски сценарио“, рекао је он Фигароу 24. фебруара 2016. Према њему, та земља је темпирна бомба. Председник Алжира Абделазиз Бутефлика је „препустио управљање народом исламистима. У малим градовима и селима они су господари на терену и спроводе своја ужасна теократска правила. (…) Алжир иде ка хаосу. (…) Сценарио ропства, терора по сиријском моделу делује ми потпуно вероватно. (…) Политички проблем ће бити претворен у верски и извезен ван граница Алжира у Европу и, пре свега, Француску“, рекао је он. Француској стога прети нови талас имиграције, масовно бекство из Алжира, што се, очито, уклапа у планове исламиста.

Сансал, међутим, иде даље: „Мало-помало, муслимански свет се поново гради и поново проналази своје првобитне амбиције и своју вољу за хегемонијом. Границе Запада морају бити срушене, јер политички ислам сада има отворен простор у Лондону, Паризу и Бриселу. Можемо веровати да ће за 30 година исламизам владати читавим муслиманским светом, који ће бити уједињен. За 60 година кренуће у освајање западне цивилизације.“ Вероватно, много раније… Сансала нападају и прете му у његовој сопственој земљи. „Страх је сада свуда, прати ме, у Алжиру, као и у Паризу“, рекао је он.

НАЈГОРИ СЦЕНАРИО ЈЕ ВЕРОВАТАН Међутим, ови луцидни и храбри муслимански интелектуалци су у мањини. Пацификовани и реформисани ислам који они прижељкују је утопија коју негира видљива реалност. Најизванреднији од свих парадокса је издаја одређених европских елита, саучесника у организовању масовне имиграције и исламизације, које се противе луцидним арапско-муслиманским мањинама. Поставка је иста као и између 1940. и 1944: колаборација или, што је нама ближе, носачи ФЛН кофера (белци који су преносили бомбе за терористичке нападе Народног ослободилачког фронта током Алжирског рата, прим. прев.).

Снага овог освајачког миграторног тока заснива се на осећању сажаљења према „избеглицама“, посебно оних који долазе бродовима и даве се, што су створили системски медији у нестабилном и емоционалном јавном мњењу.

Ови милиони миграната, у 95 одсто случајева муслимани са Блиског истока, из Авганистана, Северне и Црне Африке, који се искрцавају у Европу придружују се већ присутним масама и, очито, донеће свој неред и хаос. Ислам ће бити центар ове експлозије која ће се ускоро догодити. Иван Риуфол у књизи „Грађански рат који се спрема“ износи ову вероватну хипотезу. Морамо се спремити за најгоре.

[/restrictedarea]

(Извор: Блог Гијома Фаја „J’ai tout compris“)

(Са француског превео: Филип Родић)

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *