Najveći poraz Islamske države

Piše FILIP RODIĆ

Oslobađanje Palmire, posle deset meseci orgijanja terorista Islamske države u ovom gradu, najveća je vojna pobeda nad Daešom od kako ova zlokobna organizacija postoji, nešto više od dve godine. Palmira je postala i simbol varvarstva, i borbe protiv varvarstva, ali i prelomna tačka rata u Siriji posle koje ništa više neće biti isto

U Kremlju razgovaraju predsednik Rusije Vladimir Putin i njegov ministar odbrane Sergej Šojgu. Šojgu: Vladimire Vladimiroviču, naše oružane snage su osvojile SAD, Kanadu i celu Evropu. Putin: Zašto? Šojgu: Pa rekli ste da oslobodimo pola sveta (pol mira). Putin: Sergeje Kužugetoviču, rekao sam Palmiru (Palьmiru). Iako se ovde radi samo o najnovijem vicu koji kruži Rusijom, zbivanja oko ovog antičkog grada, dragulja svetske kulturne baštine, ukazuju da bi Šojguova navodna ambicija da osvoji, ili oslobodi, pola sveta mogla biti osnovana. Naime, činjenica je da su u vreme kada je Palmira pala, maja 2015, Sjedinjene Države već uveliko sprovodile vazdušnu kampanju protiv Islamske države (započetu 5. septembra 2014), i zajedno sa još 59 država, koje su se na ovaj ili onaj način pridružile koaliciji nakon sastanka u Briselu 3. decembra 2014, nisu uspele da spreče islamske teroriste da zauzmu ovaj grad. S druge strane, Sirijska arapska armija je u sadejstvu sa preostalom ruskom avijacijom u Siriji posle povlačenja i nekolicinom ruskih specijalaca uspela da oslobodi ovaj grad i nanese do sada najteži udarac Daešu. Kada se ove dve činjenice preklope, moglo bi se zaključiti da je ruska vojska zaista do te mere superiorna da bi očas posla mogla da oslobodi i pola sveta. Ovo je, ipak, na nivou vica, a realnost je malo drugačija i malo strašnija. Vojske SAD i ostalih članica njihove koalicije protiv Islamske države nisu toliko slabe, i da se zaključiti da nisu ni nameravale, ni pokušale da maja 2015. zaštite Palmiru od nadolazećih divljaka, nego su ih pasivno podržale i omogućile im da opustoše ovaj biser antičke kulture u nadi da će teroristi na sličan način stići i do Damaska i svrgnuti omraženog Bašara Asada.

[restrictedarea]

Ofanziva Islamske države na Palmiru trajala je čitavih trinaest dana, od 13. do 26. maja 2015. Borbe su bile žestoke, a sirijska armija pokušala je da izvede nekoliko kontraofanziva. Po definitivnom padu Palmire, sirijska vojska pokrenula je uspešnu ofanzivu u julu 2015, ali dobitke ostvarene tokom ove operacije nije uspela da zadrži zbog nedostatka vazdušne podrške i povukla se posle nedelju dana. Tokom svih ovih borbi koalicione vazdušne snage, koje su tvrdile da se bore protiv Islamske države u Siriji i Iraku, uopšte nisu intervenisale. Naprotiv, zauzimanje Palmire u velikoj meri omogućeno je time što su, istovremeno, takozvane umerene snage, a u stvari islamistički Al Nusra front, pokrenuli opsežnu ofanzivu u Idlibu i Latakiji, zbog čije odbrane je povučen značajan deo snaga iz Palmire. Ovo ukazuje na samo jednu stvar: antiteroristička koalicija koju predvodi Vašington bori se protiv terorizma ne načelno i principijelno nego samo kada joj to odgovara. Dakle, ako se ne sviđate Vašingtonu, bićete žrtva terorista kao što je to bio slučaj na Kosovu, u Libiji i na toliko drugih mesta.

 

ĆUTANJE ZAPADA Kao što je bio nem pri padu Palmire, kada su teroristi na gnusan način pobili ne samo sve preživele pripadnike sirijske vojske koji su do poslednjeg metka branili ovaj grad nego i osamdesetjednogodišnjeg arheologa Haleda Asada, a eksplozivom raznele brojne antičke građevine o kojima se ovaj čovek više od 40 godina brinuo, Zapad je nem i danas, kada je ona oslobođena. Očekivalo bi se da će oni koji su i sami bili žrtve terorističkih napada Islamske države u Briselu ili Parizu slaviti ovakvu pobedu, ali ne, to se nije desilo. Štaviše, portparol Stejt departmenta Mark Toner nije mogao na konferenciji za novinare u Vašingtonu da se odluči da li je oslobađanje Palmire pozitivan ili negativan razvoj događaja ocenjujući da je mala razlika između islamista i Asadovih snaga. Ako je razlika tako mala, zašto je onda njegova zemlja pokrenula vazdušnu kampanju protiv Islamske države?

Da se Zapad ne veseli, ako ne zbog pobede sirijske armije, onda makar zbog teškog poraza terorista, ukazuje i činjenica da su zapadne zemlje u Savetu bezbednosti UN blokirale nacrt rezolucije o oslobađanju Palmire. Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocenila je da ovaj gest govori da Zapad nije zainteresovan za mirovni proces u Siriji. „Ovo pokazuje da oni nisu zainteresovani za proces oslobađanja Sirije od terorista ili za unapređivanje mirovnog procesa… čak ni za kulturne vrednosti i druge stvari koje obično zagovaraju. Iza svega ovoga krije se isključivo geopolitički interes“, rekla je ona i najavila da će njena zemlja rezoluciju o Palmiri, kojom se poziva na obnovu ovog istorijskog lokaliteta, podneti direktno Unesku.

Istovremeno s ovim, predsednika SAD Baraka Obamu nije bilo sramota da izađe pred javnost i pohvali se činjenicom kako je Islamskoj državi „oduzeto“ 40 odsto teritorije. „Vazdušne operacije i podrška snagama koje se bore protiv Daeša na kopnu u Iraku i u Siriji, omogućili su nam da od Daeša preuzmemo oko 40 posto njegove teritorije“, rekao je Obama i dodao da SAD nameravaju da iskorene Islamsku državu. „Nastavićemo da se borimo protiv Islamske države sve dok je ne uništimo u temelju“, rekao je on. Obamu bi trebalo podsetiti da su „snage koje se bore na kopnu“ upravo one koje portparol njegovog ministarstva spoljnih poslova ne smatra mnogo boljim od same Islamske države. Da ne govorimo o spektakularnim uspesima njegove avijacije dok se na Sirijskom nebu nisu pojavili ruski bombarderi, pre svega braneći Palmiru maja 2015. Kako tu stvari stoje, najbolje govore podaci. Prema Vašingtonu, koaliciji koju predvode SAD u petak 25. marta u vazdušnim napadima u iračkim regionima Kirkuk i Niniva ubijeno je najmanje 75 boraca Islamske države. S druge strane, Moskva je saopštila da su od 20. do 23. marta ruske snage izvršile 146 udara na položaje islamista. Drugim rečima, ako su Rusi za tri dana svakom bombom ubili samo jednog islamistu, to je dvostruko više nego što su ih Amerikanci ubili u svim svojim napadima tokom jednog dana.

STRATEŠKA POBEDA Pobeda sirijskih snaga u Palmiri, pored toga što nosi veliku simboliku, značajna je i sa strateškog gledišta. Ona dokazuje da Islamska država više nije u stanju da se odupre konvencionalnom kopnenom napadu značajnijih vojnih snaga koje imaju podršku iz vazduha, dok je sirijska vojska sposobna da izvede ovako složen manevar koji iziskuje visok nivo organizovanosti. Sama operacija oslobađanja Palmire trajala je tri dana i najveći problem predstavljala je ogromna količina mina posejanih svuda oko grada.

Takođe, Palmira je strateški važna jer se nalazi u centralnom delu provincije Homs, koja se proteže do iračke granice na istoku i do prestonice Islamske države, Rake, na severu. Palmira je, dakle, na raskršću puteva značajnih za komunikaciju snaga Daeša u Iraku i Siriji i za logistiku ove terorističke organizacije. Logistiku Daešu dodatno otežava i činjenica da su istovremeno sa oslobađanjem Palmire i kurdski borci u Iraku uspeli da oslobode grad Sindžar, tako da je koridor Islamske države znatno utanjen. Ovim je otvoren put sirijskoj vojsci da napreduje dalje ka Deir Ez Zoru, gradu već dugo pod opsadom islamista i na putu ka krajnjem odredištu – Raki.

Oslobađanje Palmire je samo poslednja u nizu pobeda sirijske vojske izvojevanih od početka ruske intervencije u septembru. Zahvaljujući ruskoj pomoći, Damask je uspeo da protera teroriste iz Latakije i severnog dela Alepa, kao i iz najvećeg dela provincija Hama i Homs. Važno je napomenuti i da ova pobeda nad snagama smrti i razaranja nije samo pobeda hrabre armije sačinjene od regruta, armije različitih veroispovesti, u suštini sekularne. Otimajući Palmiru iz kandži džihadista sakupljenih s konca i konopca, ova vojska je, uz pomoć svojih saveznika uspela da odseče makar jedan pipak hobotnice koja je pokušala da zahvati čitav svet, koja je udarala i po Parizu i Briselu, i po Nigeriji i Libiji, i drugde po svetu. Daeš je sada definitivno u defanzivi i slabiji nego ikada, ali ova zver, iako ranjena, ostaje nepredvidiva i sposobna za nova zlodela.

KAKO JE TEKLA OPERACIJA

Operacija oslobađanja Palmire bila je sinhronizovana sa napadom iračkih snaga prema Mosulu, što je Islamsku državu sprečilo da u Palmiru pošalje pojačanja. U ovome je ključnu ulogu imao koordinacioni centar Rusije, Iraka, Sirije i Irana sa centralom u Bagdadu. Sam napad izvela je borbena grupa od oko 5.000 vojnika u tri odvojene faze, što je karakteristično za sve sirijske operacije sprovedene u poslednje vreme, a to ukazuje na značajnu umešanost ruskih stručnjaka u operativno planiranje. Veliku ulogu u napadu imale su i ruske specijalne snage koje su imale za zadatak označavanje meta za ruske bombardere i druge specijalne misije. Njihov tačan broj je tajna, ali se zna da je jedan od njih, dvadesetpetogodišnji Aleksander Prohorenko izgubio život na herojski način označivši sebe kao metu vazdušnog udara pošto se našao u okruženju islamista. Prisutnost ruskih specijalaca i vojnih savetnika u ovoj operaciji potvrdio je i načelnik Generalštaba ruske vojske Valerij Gerasimov. „Palmira, najvažniji kulturni centar, oslobođen je od terorista zahvaljujući podršci ruskih vazdušnih snaga i specijalnih snaga uz učešće naših vojnih savetnika“, rekao je on.

Zarobljeni teroristi koji su uništili ruski helikopter

Sirijski marinci uspeli su da u Latakiji zarobe četvoricu pripadnika Slobodne sirijske armije, odgovornih za uništavanje ruskog helikoptera MI-8 i pogibiju ruskog specijalca učesnika u akciji spasavanja pilota čiji su avion oborile turske snage 20. novembra 2015. Odmah po dobijanju informacije o obaranju bombardera SU-24, sirijska i ruska vojska pokrenule su zajedničku operaciju spasavanja dvojice pilota – jedan je preživeo, a drugog su dok se spuštao padobranom ubili turkmenski militanti bliski Al Nusra frontu. Četvorica zarobljenih terorista, čija imena nisu objavljena, snimili su se kako uništavaju helikopter pomoću TOW rakete dobijene od SAD, što će znatno olakšati buduće suđenje sprovedeno u Siriji ili Rusiji.

[/restrictedarea]