Највећи пораз Исламске државе

Палмира СиријаПише ФИЛИП РОДИЋ

Ослобађање Палмире, после десет месеци оргијања терориста Исламске државе у овом граду, највећа је војна победа над Даешом од како ова злокобна организација постоји, нешто више од две године. Палмира је постала и симбол варварства, и борбе против варварства, али и преломна тачка рата у Сирији после које ништа више неће бити исто

У Кремљу разговарају председник Русије Владимир Путин и његов министар одбране Сергеј Шојгу. Шојгу: Владимире Владимировичу, наше оружане снаге су освојиле САД, Канаду и целу Европу. Путин: Зашто? Шојгу: Па рекли сте да ослободимо пола света (пол мира). Путин: Сергеје Кужугетовичу, рекао сам Палмиру (Пальмиру). Иако се овде ради само о најновијем вицу који кружи Русијом, збивања око овог античког града, драгуља светске културне баштине, указују да би Шојгуова наводна амбиција да освоји, или ослободи, пола света могла бити основана. Наиме, чињеница је да су у време када је Палмира пала, маја 2015, Сједињене Државе већ увелико спроводиле ваздушну кампању против Исламске државе (започету 5. септембра 2014), и заједно са још 59 држава, које су се на овај или онај начин придружиле коалицији након састанка у Бриселу 3. децембра 2014, нису успеле да спрече исламске терористе да заузму овај град. С друге стране, Сиријска арапска армија је у садејству са преосталом руском авијацијом у Сирији после повлачења и неколицином руских специјалаца успела да ослободи овај град и нанесе до сада најтежи ударац Даешу. Када се ове две чињенице преклопе, могло би се закључити да је руска војска заиста до те мере супериорна да би очас посла могла да ослободи и пола света. Ово је, ипак, на нивоу вица, а реалност је мало другачија и мало страшнија. Војске САД и осталих чланица њихове коалиције против Исламске државе нису толико слабе, и да се закључити да нису ни намеравале, ни покушале да маја 2015. заштите Палмиру од надолазећих дивљака, него су их пасивно подржале и омогућиле им да опустоше овај бисер античке културе у нади да ће терористи на сличан начин стићи и до Дамаска и свргнути омраженог Башара Асада.

[restrictedarea]

Офанзива Исламске државе на Палмиру трајала је читавих тринаест дана, од 13. до 26. маја 2015. Борбе су биле жестоке, а сиријска армија покушала је да изведе неколико контраофанзива. По дефинитивном паду Палмире, сиријска војска покренула је успешну офанзиву у јулу 2015, али добитке остварене током ове операције није успела да задржи због недостатка ваздушне подршке и повукла се после недељу дана. Током свих ових борби коалиционе ваздушне снаге, које су тврдиле да се боре против Исламске државе у Сирији и Ираку, уопште нису интервенисале. Напротив, заузимање Палмире у великој мери омогућено је тиме што су, истовремено, такозване умерене снаге, а у ствари исламистички Ал Нусра фронт, покренули опсежну офанзиву у Идлибу и Латакији, због чије одбране је повучен значајан део снага из Палмире. Ово указује на само једну ствар: антитерористичка коалиција коју предводи Вашингтон бори се против тероризма не начелно и принципијелно него само када јој то одговара. Дакле, ако се не свиђате Вашингтону, бићете жртва терориста као што је то био случај на Косову, у Либији и на толико других места.

 

ЋУТАЊЕ ЗАПАДА Као што је био нем при паду Палмире, када су терористи на гнусан начин побили не само све преживеле припаднике сиријске војске који су до последњег метка бранили овај град него и осамдесетједногодишњег археолога Халеда Асада, а експлозивом разнеле бројне античке грађевине о којимa се овај човек више од 40 година бринуо, Запад је нем и данас, када је она ослобођена. Очекивало би се да ће они који су и сами били жртве терористичких напада Исламске државе у Бриселу или Паризу славити овакву победу, али не, то се није десило. Штавише, портпарол Стејт департмента Марк Тонер није могао на конференцији за новинаре у Вашингтону да се одлучи да ли је ослобађање Палмире позитиван или негативан развој догађаја оцењујући да је мала разлика између исламиста и Асадових снага. Ако је разлика тако мала, зашто је онда његова земља покренула ваздушну кампању против Исламске државе?

Да се Запад не весели, ако не због победе сиријске армије, онда макар због тешког пораза терориста, указује и чињеница да су западне земље у Савету безбедности УН блокирале нацрт резолуције о ослобађању Палмире. Портпаролка руског Министарства спољних послова Марија Захарова оценила је да овај гест говори да Запад није заинтересован за мировни процес у Сирији. „Ово показује да они нису заинтересовани за процес ослобађања Сирије од терориста или за унапређивање мировног процеса… чак ни за културне вредности и друге ствари које обично заговарају. Иза свега овога крије се искључиво геополитички интерес“, рекла је она и најавила да ће њена земља резолуцију о Палмири, којом се позива на обнову овог историјског локалитета, поднети директно Унеску.

Истовремено с овим, председника САД Барака Обаму није било срамота да изађе пред јавност и похвали се чињеницом како је Исламској држави „одузето“ 40 одсто територије. „Ваздушне операције и подршка снагама које се боре против Даеша на копну у Ираку и у Сирији, омогућили су нам да од Даеша преузмемо око 40 посто његове територије“, рекао је Обама и додао да САД намеравају да искорене Исламску државу. „Наставићемо да се боримо против Исламске државе све док је не уништимо у темељу“, рекао је он. Обаму би требало подсетити да су „снаге које се боре на копну“ управо оне које портпарол његовог министарства спољних послова не сматра много бољим од саме Исламске државе. Да не говоримо о спектакуларним успесима његове авијације док се на Сиријском небу нису појавили руски бомбардери, пре свега бранећи Палмиру маја 2015. Како ту ствари стоје, најбоље говоре подаци. Према Вашингтону, коалицији коју предводе САД у петак 25. марта у ваздушним нападима у ирачким регионима Киркук и Нинива убијено је најмање 75 бораца Исламске државе. С друге стране, Москва је саопштила да су од 20. до 23. марта руске снаге извршиле 146 удара на положаје исламиста. Другим речима, ако су Руси за три дана сваком бомбом убили само једног исламисту, то је двоструко више него што су их Американци убили у свим својим нападима током једног дана.

Чвориште путева

СТРАТЕШКА ПОБЕДА Победа сиријских снага у Палмири, поред тога што носи велику симболику, значајна је и са стратешког гледишта. Она доказује да Исламска држава више није у стању да се одупре конвенционалном копненом нападу значајнијих војних снага које имају подршку из ваздуха, док је сиријска војска способна да изведе овако сложен маневар који изискује висок ниво организованости. Сама операција ослобађања Палмире трајала је три дана и највећи проблем представљала је огромна количина мина посејаних свуда око града.

Такође, Палмира је стратешки важна јер се налази у централном делу провинције Хомс, која се протеже до ирачке границе на истоку и до престонице Исламске државе, Раке, на северу. Палмира је, дакле, на раскршћу путева значајних за комуникацију снага Даеша у Ираку и Сирији и за логистику ове терористичке организације. Логистику Даешу додатно отежава и чињеница да су истовремено са ослобађањем Палмире и курдски борци у Ираку успели да ослободе град Синџар, тако да је коридор Исламске државе знатно утањен. Овим је отворен пут сиријској војсци да напредује даље ка Деир Ез Зору, граду већ дуго под опсадом исламиста и на путу ка крајњем одредишту – Раки.

Ослобађање Палмире је само последња у низу победа сиријске војске извојеваних од почетка руске интервенције у септембру. Захваљујући руској помоћи, Дамаск је успео да протера терористе из Латакије и северног дела Алепа, као и из највећег дела провинција Хама и Хомс. Важно је напоменути и да ова победа над снагама смрти и разарања није само победа храбре армије сачињене од регрута, армије различитих вероисповести, у суштини секуларне. Отимајући Палмиру из канџи џихадиста сакупљених с конца и конопца, ова војска је, уз помоћ својих савезника успела да одсече макар један пипак хоботнице која је покушала да захвати читав свет, која је ударала и по Паризу и Бриселу, и по Нигерији и Либији, и другде по свету. Даеш је сада дефинитивно у дефанзиви и слабији него икада, али ова звер, иако рањена, остаје непредвидива и способна за нова злодела.

КАКО ЈЕ ТЕКЛА ОПЕРАЦИЈА

Операција ослобађања Палмире била је синхронизована са нападом ирачких снага према Мосулу, што је Исламску државу спречило да у Палмиру пошаље појачања. У овоме је кључну улогу имао координациони центар Русије, Ирака, Сирије и Ирана са централом у Багдаду. Сам напад извела је борбена група од око 5.000 војника у три одвојене фазе, што је карактеристично за све сиријске операције спроведене у последње време, а то указује на значајну умешаност руских стручњака у оперативно планирање. Велику улогу у нападу имале су и руске специјалне снаге које су имале за задатак означавање мета за руске бомбардере и друге специјалне мисије. Њихов тачан број је тајна, али се зна да је један од њих, двадесетпетогодишњи Александер Прохоренко изгубио живот на херојски начин означивши себе као мету ваздушног удара пошто се нашао у окружењу исламиста. Присутност руских специјалаца и војних саветника у овој операцији потврдио је и начелник Генералштаба руске војске Валериј Герасимов. „Палмира, најважнији културни центар, ослобођен је од терориста захваљујући подршци руских ваздушних снага и специјалних снага уз учешће наших војних саветника“, рекао је он.

Заробљени терористи који су уништили руски хеликоптер

Сиријски маринци успели су да у Латакији заробе четворицу припадника Слободне сиријске армије, одговорних за уништавање руског хеликоптера МИ-8 и погибију руског специјалца учесника у акцији спасавања пилота чији су авион обориле турске снаге 20. новембра 2015. Одмах по добијању информације о обарању бомбардера СУ-24, сиријска и руска војска покренуле су заједничку операцију спасавања двојице пилота – један је преживео, а другог су док се спуштао падобраном убили туркменски милитанти блиски Ал Нусра фронту. Четворица заробљених терориста, чија имена нису објављена, снимили су се како уништавају хеликоптер помоћу ТОW ракете добијене од САД, што ће знатно олакшати будуће суђење спроведено у Сирији или Русији.

[/restrictedarea]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *