Eksperiment vakcinama protiv kolere

Piše Mara Knežević Kern

Šta stoji iza urgentnog nastojanja američke kompanije da dobije saglasnost za eksperimente genetički modifikovanom vakcinom u Australiji, gde već 35 godina nije bilo epidemije kolere

Australijska javnost je 2013. bila šokirana vešću da kompanija PaxVax, sa sedištem u Kaliforniji, zahteva od njihove vlade licencu za medicinske eksperimente s vakcinama „na 1.000 odraslih Australijanaca, uključujući i decu“. Predmet ispitivanja su genetički modifikovane vakcine sa živim bakterijama kolere.

SAGLASNOST ZA EKSPERIMENTE Zasuto mejlovima ogorčenih građana, Regulaciono telo za gensku tehnologiju bilo je prinuđeno da postavi na svoj sajt umirujuću informaciju da „saglasnost za eksperiment još nije data“. Odlučna da po svaku cenu testira svoj proizvodni program, kompanija PaxVax je, uprkos protivljenju naučne javnosti, 2016. dobila licencu za zaprašivanje iz aviona oblasti Kvinslend i Viktorija GMO vakcinom sa živim bakterijama kolere. Šta će se tokom ove kampanje zaprašivanja dogoditi sa trudnicama i njihovim nerođenim bebama, može se zaključiti iz izjave proizvođača da „ne postoje dokazi o bezbednosti vakcine za fetus“.

Imajući u vidu da australijska Commonwealth Serum Laboratory (CSL) od 2003. ima licencu za komercijalnu upotrebu genetički modifikovane vakcine protiv kolere Orochol, postavlja se pitanje šta stoji iza urgentnog nastojanja da američka kompanija dobije saglasnost za ove eksperimente u državi koja već 35 godina nije imala epidemiju kolere, a malobrojni oboleli su bili putnici pristigli iz zemalja gde kolera još vlada.

[restrictedarea]

Iv Hilari iz „Aktivist posta“ podseća na istorijat razvoja vakcine protiv kolere i kaže da danas proizvođači vakcina rade sa genetički modifikovanim bakterijama, dok je u 19. veku korišćena bakterija kolere izolovana tokom epidemija ove bolesti. To otvara mnoga pitanja na koja zabrinuti australijski naučnici ne dobijaju odgovor. Jedno od lakših odnosi se na činjenicu da već postoje brojna cepiva protiv kolere, pa nisu jasne namere ovog proizvođača, tj. čemu eksperimenti s njegovom vakcinom. Mogući odgovor leži u činjenici da biotek kompanije ne mogu lako da patentiraju mikroorganizam iz prirode, pa proizvode GMO bakterije, koje nakon dobijanja patenta donose ogromne zarade.

U Americi je metod izbacivanja vakcina iz aviona korišćen tokom kampanje vakcinisanja divljih životinja. Sanofi i ogranak kompanije Merial Limited koristili su avione i helikoptere za izbacivanje u divljinu vakcine Raboral s živim virusom, otrovnim za ljude. Da zaprašivanje vakcinama više nije tema iz naučnofantastične horor produkcije može se videti iz slučaja 2009. u Kaliforniji. Tokom šetnje van grada u okolini Anahajma, jedna žena se našla u zoni zaprašivanja, dok su helikopteri iznad njene glave intenzivno nadletali oblast. Posle izlaganja velikoj dozi aerosola, žena je završila u bolnici sa simptomima jake glavobolje, mučnine, bolova u mišićima i krstima. Laboratorijski nalazi su otkrili tragove proteina povezanog sa SV-40 Simian Green Monkey virusom, kao i brojne dokaze da je pacijentkinja bila izložena vakcini udahnutoj iz vazduha.

FATALNA, A NE BEZBEDNA Zaprašivanje vakcinama pokazalo se kao metod koji pruža neslućene mogućnosti za tajne eksperimente, s obzirom na to da je izbegnuta zamorna borba ubeđivanja i lova na zamorčiće – ljude i životinje. U članku koji je objavio 2006. Yale School of Public Health, izvesni Majkl Grinvud izjavljuje da se vazdušnim zaprašivanjem odraslih komaraca vakcinom može smanjiti broj obolelih od virusa Istočnog Nila. Nakon te izjave odobreno je da se DNK vakcine i rekombinovane vakcine mogu testirati ili koristiti kao „zaštita“ od infekcije.

U borbi za prevlast na tržištu vakcina izdvojilo se pet najuticajnijih kompanija: Merck, Pfizer, Novartis, SGK i Sanofi Pasteur. One pritiskaju vlade da sastavljaju kalendar vakcinacije usklađen sa njihovom ponudom i njihovim komercijalnim interesom. Tu leži odgovor na jedno od pitanja australijskih naučnika: zbog čega se u kalendar uvode cepiva za veoma retke bolesti u datim zemljama. U tom grmu treba tražiti odgovor i na pitanje zbog čega se iznenada našla u ponudi GM vakcina „gardasil“ (Cervarix), licencirana 2006, iako je praksa pokazala da šteta od nje daleko premašuje korist. Japan se među retkim državama usudio da privremeno zabrani uvođenje ove vakcine, dok se ne dokaže da je bezbedna.

U kojoj meri se nekažnjeno barata neispitanim, nebezbednim vakcinama može se videti na primeru jedne od eksperimentalnih GM vakcina protiv rotavirusa. Ona se pokazala fatalnom ubrzo nakon puštanja u opticaj milion „bezbednih“ doza. Tek kad su masovno počeli da se prijavljuju simptomi ozbiljnih crevnih bolesti, vakcina je povučena sa tržišta. Odgovornost niko nije preuzeo.

Da kompanije više brinu o sopstvenoj bezbednosti nego o bezbednosti vakcina može se videti iz priloga u reviji Quarterly FunVax, iz juna 2007, koja obelodanjuje cilj projekta ID:149AZ2. Proizvođači vakcina ozbiljno razmišljaju o načinima za neopaženo unošenje vakcine u životni prostor, kako bi se izbeglo preganjanje sa delom sumnjičave populacije. Među šest inovativnih načina predlaže se „zaprašivanje s velike nadmorske visine, ubacivanje u pijaću vodu, prenos preko insekata…“ Ove maštovite metode olakšavaju posao svim učesnicima u lancu odlučivanja, pretvarajući Planetu u eksperimentalni poligon.

Evropljane koji misle da će eksperiment-kolera biti izvođen samo nad populacijom Australije i sirotinjom Trećeg sveta, neprijatno je iznenadila izjava Nime Farzan iz kompanije PaxVax da je njihov cilj „proširivanje tržišta za vakcinu protiv kolere na razvijene zemlje“. Ukoliko čitamo između redova, dolazimo do zastrašujućeg scenarija kojim bi talas izbeglica sa Bliskog istoka mogao poslužiti kao idealan okidač za stvaranje panike u „razvijenim zemljama“. Obavezna vakcinacija miliona izbeglica i njihovih domaćina donela bi nezamislivu korist onima koji žive od epidemija i brige o narodnom zdravlju.

 

UBISTVO ZBOG PROFITA Francuzi i bez kolere imaju dovoljno razloga za nezadovoljstvo politikom Ministarstva zdravlja, ne odustajući od zahteva da im se odgovori na pitanje: U kojoj meri se politika ovog ministarstva kroji pod uticajem proizvođača vakcina?

Među pitanjima bez odgovora nalazi se i ono vezano za skandal oko nestašice trovalentnih DTP vakcina. Francuzi hoće da saznaju ko je izazvao nestašicu, s kojom namerom, u čijem interesu? Ova obavezna vakcina koštala je 14 evra, ali su roditelji zbog nestašice primorani da kupuju šestovalentnu Infranrix vakcinu (difterija, tetanus, polio, veliki kašalj, hepatitis B) po ceni od 39 evra. Očigledno se radi o marifetluku kojim je kompanijama omogućena dodatna zarada 25 evra po glavi deteta. Roditelji su na ovaj način primorani da sem tri obavezne vakcine dozvole da deca u paketu prime i tri neobavezne. U peticiji potpisanoj od strane milion francuskih roditelja traži se preispitivanje pravnog nonsensa po kom se roditelji kažnjavaju zbog odbijanja šestovalentne vakcine, a država se ne kažnjava što ih nezakonito primorava na vakcinaciju sa tri neobavezna cepiva. Francuze, pre svega njihovu naučnu javnost koja nema uticaj na političke odluke ministarke zdravlja, muče i adjuvansi – bolna tema koju ministarka uporno izbegava svodeći problem na banalnu dilemu: vakcine za i protiv. Na taj način se vulgarizuje čitav problem, ne bi li se izbegao odgovor na pitanje: „zbog čega je fosfat kalcijuma posle desetine godina izbačen iz upotrebe, iako je utvrđeno da nema štetne efekte“.

Prof. Lik Montanjije, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu 2008, izjavljuje da mu se već smučilo izbegavanje razgovora o adjuvansima. „Adjuvansi su ti što neprestano prave probleme. Razbesni me kad vidim do koje mere se to ignoriše, u interesu politike i farmaceutskih kuća… Rečju: u stanju su da ubijaju decu zbog profita.“ Među adjuvansima „što prave probleme“ navodi se i formaldeksid, koji je Međunarodni centar za istraživanje kancera u junu 2004. proglasio za izazivača raka. Tu je i aluminijum – korišćen kao moćan stimulans imunog sistema, čije se korišćenje u vakcinama može objasniti isključivo komercijalnim razlozima.

Državno veće Francuske je od novembra 2012. počelo da obelodanjuje problem s aluminijumom, potvrdivši da se oštećenja mišićnog tkiva izazvana aluminijumom iz vakcina mogu pojaviti i 10 godina od vakcinacije. Francuska Akademije medicinskih nauka, kao i brojni naučnoistraživački centri, pozivaju na odgovornost Agenciju za lekove, koja je, umesto povećanog izdvajanja sredstava za proučavanje vakcina, uskratila sredstva za istraživanje stručnom timu INSERM-a iz bolnice „Henri Mondor“, koji već 18 godina radi na istraživanju bezbednosti vakcina.

Ono što žele udruženi roditelji Francuske svodi se na zahtev za povratak na stare vakcine bez toksičnih adjuvansa, u razumnom broju za koji mora postojati konsenzus svih kojih se tiče, a pogotovo majki – osvedočenih eksperata za odgoj i očuvanje potomstva.

[/restrictedarea]