KNJIGE I ŽIVOT

Veselin Čajkanović – Iz srpske religije, mitologije i folklora
„Evro book“, Beograd, 2015

Studije i članci iz stare srpske religije, mitologije i folklora našeg prvog istoričara religije, akademika i profesora Veselina Čajkanovića (1881–1946) već decenijama predstavljaju nezaobilazno štivo za proučavaoce, ali i za sve one koji žele da otkriju šta znače mnogi srpski običaji i verovanja, šta se krije iza brojnih tabua i zabrana, koji su to bogovi naseljavali srpski panteon pre primanja hrišćanstva i kako su oni potom hristijanizovani. U ovaj izbor Čajkanovićevih radova uključene su studije iz religije i folklora od 1910. do 1942, knjiga „O srpskom vrhovnom bogu u staroj srpskoj religiji“ i odabrana poglavlja iz nedovršenog dela „Stara srpska religija i mitologija“, na osnovu kojih čitalac može pratiti kako je primenom komparativnog metoda, polazeći od narodnog stvaralaštva, Veselin Čajkanović prvi izvršio rekonstrukciju stare srpske religije.

Filostrat Stariji, Filostrat Mlađi – O slikarstvu
Zavod za udžbenike , Beograd

U prevodu, sa predgovorom i komentarima Zoje Bojić, istoričara umetnosti i predavača na sidnejskom Univerzitetu Novog Južnog Velsa, i naučnog saradnika Australijskog nacionalnog univerzitetu u Kanberi, pred srpskom likovnom i kulturnom javnošću pojavljuje se jedno od ključnih dela grčko-rimske antike. Ovo značajno delo za istoriju umetnosti, Zoja Bojić je ostvarila nakon sličnih poduhvata sa sačuvanim antičkim tekstovima o umetnosti, autora kao što su: Plinije Stariji, Vitruvije i Kalistrat. U predgovoru ona se posebno bavi pitanjem zagonetnog identiteta dvojice Filostrata. U ovoj bitnoj knjizi za razumevanje umetničke prakse i izvanrednih dometa grčko-rimske antike, objavljene su i mnoge reprodukcije i komentari. U delu dva Filostrata slikarstvo se razmatra i teorijski i praktično, od samog stvaranja do umeća posmatranja slike i komentarisanja samih dela kroz pripovedanje o njima.

Edgar Li Masters – Antologija Spun Rivera
„Metella” (Beograd),  „Xenia” (Sion), 2015

„Antologija Spun Rivera“ je stihovana hronika jedne varošice na američkom Srednjem zapadu, čiji je vremenski okvir smešten na prelasku između 19. i 20. veka. Tačno je 100 godina prošlo od kada su pesme iz „Antologije Spun Rivera“ prvi put objavljene. Mnogo je dinstiktivnih stvari koje ovu hroniku odvajaju od uobičajene. Nju ne saopštava jedan glas, objektivni hroničar koji redom beleži događaje koji sačinjavaju istoriju jednog mesta. Naprotiv, hronika je decentralizovana do krajnjih granica, mnoštvo je glasova koji nam se obraćaju, a oni pripadaju samim učesnicima, onima koji su je stvarali i čija refleksija je neposredna i subjektivno obeležena. Istorija jednog mesta tako postaje naličje istorije kakvu poznajemo kao disciplinu.

Slobodan Vladušić – Košarka to je Partizan
„Vukotić media“, 2016

Zaljubljenik u igru između dva magična koša, Slobodan Vladušić je na originalan, pronicljiv, znalački način ispleo priču o Košarkaškom klubu Partizan. Nije to uobičajena monografija o klubu, to je oda košarci i Partizanovoj igri u dve poslednje decenije. Vladušić pojašnjava zašto je Partizan klub, a Real i drugi veliki su kompanije; zašto je Partizan porodica, sistem, ogromna škola talenata i trenera; zašto su njegovi navijači najbolji i najverniji… Cela plejada znamenitih igrača – od Kićanovića, Dalipagića, Divca, Danilovića, Đorđevića, Rebrače, Veličkovića, Kecmana, sve do Bogdanovića i ostalih „klinaca“ – defiluje kroz ovo uzbudljivo štivo. Knjiga je bogato ilustrovana fotografijama iz Partizanove igre, igrača, navijača…

Ernst Gombrih – Saga o umetnosti
„Laguna“, Beograd

Svoju trajnu popularnost „Saga o umetnosti“ duguje neposrednosti i jednostavnosti kojom je napisana, a takođe i autorovoj veštini jasnog pripovedanja. Svoj cilj autor opisuje kao nastojanje „da na izvestan shvatljiv način sredi sve ono obilje imena, razdoblja i stilova kojima su pretrpane stranice ambicioznijih dela“, a zahvaljujući svom razumevanju psihologije vizualnih umetnosti omogućuje nam da istoriju umetnosti vidimo kao „neprestano preplitanje i menjanje tradicija, pri čemu svako delo vraća u prošlost i upućuje na budućnost“, i „živi lanac tradicije koji i dalje povezuje umetnost naših dana sa umetnošću doba piramida“.

Selin Belok – Biti svoj sa Hajdegerom
„Metella” (Beograd),  „Xenia” (Sion), 2015

Nezaobilazna figura dvadesetog veka Hajdeger kod neupućenih slovi za nepristupačnog mislioca. Da Hajdeger može da nam pomogne da bolje proživimo svoju svakodnevicu, to zvuči ili kao jeres ili kao suluda opklada. Ipak pitanja koja postavlja njegova filozofija nalaze se u samoj srži naših intimnih preokupacija: Kako autentično postati svoj? Kako prići vremenu tako da prestane da nam bude neprijatelj? Kako promisliti smrt da nam ne obesmisli život? Kako izabrati suštinu među svim mogućnostima koje nam se nude? Ova knjiga je poziv da sebi prokrčimo put kroz gustu, bogatu i iznenađujuću Hajdegerovu misao.

Rečnik božanstava i mitskih ličnosti sveta
„Službeni glasnik“ (saizdavaštvo sa Institutom društvenih nauka u Beogradu), 2015

Aleksandar Bošković, Milan Vukomanović i Zoran Jovanović autori su ove knjige koja predstavlja izuzetan doprinos nauci na nekoliko nivoa. U svetskim razmerama, poslednje slično delo koje bi se moglo porediti sa ovim objavljeno je još 1912. godine. Širok obim kultura i tradicija koje se obrađuju u ovoj knjizi je do sada nezabeležen. Tekstovi zadovoljavaju najviše naučne standarde – ovo bi se delo moglo posmatrati i kao nastavak izuzetno bogate tradicije objavljivanja kritičkih rečnika, a čiji su predstavnici kod nas krajem prošlog veka bili akademik Dragoslav Srejović i prof. dr Aleksandrina Cermanović. Rečnik predstavlja uvod u proučavanje velikog broja religijskih i mitoloških tradicija, obuhvatno štivo dostupno svima koji žele da se upute u svet kulture dalekih naroda.

Miroljub Jevtić – Njegoš i islam
Centar za proučavanje religije i versku toleranciju, Beograd, 2015

Knjiga „Njegoš i islam“ prva je monografija napisana na ovu temu. Autor knjige, kako u predgovoru navodi dr Ljubomir Zuković, dokazuje da su Njegoš i Andrić dublje i tačnije sagledavali i u svojim delima vernije prikazivali stvarnost, lice i naličje osmanske vladavine u našim krajevima od zvanične istoriografije, posebno one koja se izučava u školama. To je, po Jevtiću, i osnovni razlog zlovolje i zamerki koje se upućuju njihovim delima. Otuda je ubeđen da se „po društvenoj i političkoj aktuelnosti“ svojih poruka i ocena sa Njegošem i Andrićem niko ne može upoređivati. Autor se bavi i genezom čudovišnih oblika separatističkih pojava i njihovih ishodišta kod jednog dela crnogorskih Srba aktuelnih poslednjih decenija.