КЊИГЕ И ЖИВОТ

iz_srpske_religije_mitologije_i_folklora (1)Веселин Чајкановић – Из српске религије, митологије и фолклора
„Evro book“, Београд, 2015

Студије и чланци из старе српске религије, митологије и фолклора нашег првог историчара религије, академика и професора Веселина Чајкановића (1881–1946) већ деценијама представљају незаобилазно штиво за проучаваоце, али и за све оне који желе да открију шта значе многи српски обичаји и веровања, шта се крије иза бројних табуа и забрана, који су то богови насељавали српски пантеон пре примања хришћанства и како су они потом христијанизовани. У овај избор Чајкановићевих радова укључене су студије из религије и фолклора од 1910. до 1942, књига „О српском врховном богу у старој српској религији“ и одабрана поглавља из недовршеног дела „Стара српска религија и митологија“, на основу којих читалац може пратити како је применом компаративног метода, полазећи од народног стваралаштва, Веселин Чајкановић први извршио реконструкцију старе српске религије.

FilostratФилострат Старији, Филострат Млађи – О сликарству
Завод за уџбенике , Београд

У преводу, са предговором и коментарима Зоје Бојић, историчара уметности и предавача на сиднејском Универзитету Новог Јужног Велса, и научног сарадника Аустралијског националног универзитету у Канбери, пред српском ликовном и културном јавношћу појављује се једно од кључних дела грчко-римске антике. Ово значајно дело за историју уметности, Зоја Бојић је остварила након сличних подухвата са сачуваним античким текстовима о уметности, аутора као што су: Плиније Старији, Витрувије и Калистрат. У предговору она се посебно бави питањем загонетног идентитета двојице Филострата. У овој битној књизи за разумевање уметничке праксе и изванредних домета грчко-римске антике, објављене су и многе репродукције и коментари. У делу два Филострата сликарство се разматра и теоријски и практично, од самог стварања до умећа посматрања слике и коментарисања самих дела кроз приповедање о њима.

Antologija Spun RiveraЕдгар Ли Мастерс – Антологија Спун Ривера
„Metella” (Београд),  „Xenia” (Сион), 2015

„Антологија Спун Ривера“ је стихована хроника једне варошице на америчком Средњем западу, чији је временски оквир смештен на преласку између 19. и 20. века. Тачно је 100 година прошло од када су песме из „Антологије Спун Ривера“ први пут објављене. Много је динстиктивних ствари које ову хронику одвајају од уобичајене. Њу не саопштава један глас, објективни хроничар који редом бележи догађаје који сачињавају историју једног места. Напротив, хроника је децентрализована до крајњих граница, мноштво је гласова који нам се обраћају, а они припадају самим учесницима, онима који су је стварали и чија рефлексија је непосредна и субјективно обележена. Историја једног места тако постаје наличје историје какву познајемо као дисциплину.

Kosarka to je partizanСлободан Владушић – Кошарка то је Партизан
„Вукотић медиа“, 2016

Заљубљеник у игру између два магична коша, Слободан Владушић је на оригиналан, проницљив, зналачки начин исплео причу о Кошаркашком клубу Партизан. Није то уобичајена монографија о клубу, то је ода кошарци и Партизановој игри у две последње деценије. Владушић појашњава зашто је Партизан клуб, а Реал и други велики су компаније; зашто је Партизан породица, систем, огромна школа талената и тренера; зашто су његови навијачи најбољи и највернији… Цела плејада знаменитих играча – од Кићановића, Далипагића, Дивца, Даниловића, Ђорђевића, Ребраче, Величковића, Кецмана, све до Богдановића и осталих „клинаца“ – дефилује кроз ово узбудљиво штиво. Књига је богато илустрована фотографијама из Партизанове игре, играча, навијача…

saga_o_umetnosti-profesor_ser_ernst_gombrih_sЕрнст Гомбрих – Сага о уметности
„Лагуна“, Београд

Своју трајну популарност „Сага о уметности“ дугује непосредности и једноставности којом је написана, а такође и ауторовој вештини јасног приповедања. Свој циљ аутор описује као настојање „да на известан схватљив начин среди све оно обиље имена, раздобља и стилова којима су претрпане странице амбициознијих дела“, а захваљујући свом разумевању психологије визуалних уметности омогућује нам да историју уметности видимо као „непрестано преплитање и мењање традиција, при чему свако дело враћа у прошлост и упућује на будућност“, и „живи ланац традиције који и даље повезује уметност наших дана са уметношћу доба пирамида“.

HajdegerСелин Белок – Бити свој са Хајдегером
„Metella” (Београд),  „Xenia” (Сион), 2015

Незаобилазна фигура двадесетог века Хајдегер код неупућених слови за неприступачног мислиоца. Да Хајдегер може да нам помогне да боље проживимо своју свакодневицу, то звучи или као јерес или као сулуда опклада. Ипак питања која поставља његова филозофија налазе се у самој сржи наших интимних преокупација: Како аутентично постати свој? Како прићи времену тако да престане да нам буде непријатељ? Како промислити смрт да нам не обесмисли живот? Како изабрати суштину међу свим могућностима које нам се нуде? Ова књига је позив да себи прокрчимо пут кроз густу, богату и изненађујућу Хајдегерову мисао.

RECNIK-Bozanstava_korice_prednja_NBSРечник божанстава и митских личности света
„Службени гласник“ (саиздаваштво са Институтом друштвених наука у Београду), 2015

Александар Бошковић, Милан Вукомановић и Зоран Јовановић аутори су ове књиге која представља изузетан допринос науци на неколико нивоа. У светским размерама, последње слично дело које би се могло поредити са овим објављено је још 1912. године. Широк обим култура и традиција које се обрађују у овој књизи је до сада незабележен. Текстови задовољавају највише научне стандарде – ово би се дело могло посматрати и као наставак изузетно богате традиције објављивања критичких речника, а чији су представници код нас крајем прошлог века били академик Драгослав Срејовић и проф. др Александрина Цермановић. Речник представља увод у проучавање великог броја религијских и митолошких традиција, обухватно штиво доступно свима који желе да се упуте у свет културе далеких народа.

Njegos i IslamМирољуб Јевтић – Његош и ислам
Центар за проучавање религије и верску толеранцију, Београд, 2015

Књига „Његош и ислам“ прва је монографија написана на ову тему. Аутор књиге, како у предговору наводи др Љубомир Зуковић, доказује да су Његош и Андрић дубље и тачније сагледавали и у својим делима верније приказивали стварност, лице и наличје османске владавине у нашим крајевима од званичне историографије, посебно оне која се изучава у школама. То је, по Јевтићу, и основни разлог зловоље и замерки које се упућују њиховим делима. Отуда је убеђен да се „по друштвеној и политичкој актуелности“ својих порука и оцена са Његошем и Андрићем нико не може упоређивати. Аутор се бави и генезом чудовишних облика сепаратистичких појава и њихових исходишта код једног дела црногорских Срба актуелних последњих деценија.

 

3 коментара

  1. јована

    Просто је невероватно да је то прва књига о Његошу и исламу. А толики напади на њега да је исламофоб. Шта су до сада радили толики Његошолози и истраживачи српске књижевности на нашим филолошким факултетима и бројним институтима за проучавање књижевности. Да ли је требало чекати Мирољуб Јевтића. Тај човек заиста заслужује дивљење. У свему је уникатан, непоновљив, акрибичан до филигранске чистоће и непоколебљв у борби за истину и праведну српску ствар

  2. Драган Сикимић

    Слажем се са Јованом. Нека редакција предложи књигу Његош и ислам, за Печатову књигу године

  3. Dočekao sam Jevtića kao mlad nastavnik na FPN. Mi opsednuti proleterskim internacionalizmom, a on priča o raspadu SFRJ zbog narastajućih verskih protivrečnosti.A predaje ONO i DSZ. Osecali smo se izdanim prevarenim, doziveli smo ga kao čoveka koji se ubacuo medju nas i za naše pare nas razbija iznutra. Krenuli smo na njega, najveći deo nastavničkog kolektiva.Tukli smo ga figurativno rečeno kao besnog psa saternog u cosak. Ali on od svoje price nije odustajo. To štp je taj covek preterpeo od poniženja ,pokušaja da se istera sa FPN nije preživeo niko. I sada smo docekli da se pokazalo da sve to što je on govorio ispalo tačno. I da je Jevtić bolje od svih Njegošologa shvatio šta je glavna kvaka u NJegoševom delu. Da je to prava slika islama koju svi nosimo u svojoj podsvesti ali da smo je zaboravili ali Njegoš nas podseča na nju. Da nije Jevtića ko bi diokazo da Njegoš ne samo da je bio u pravu šio se islama tiče, nego da je to jedini razlog sto je ovoliko prosustan u svesti svi živih generacija. Jer ko jos citira Lucu Mikrokozma, Stidim se zbog svega smo radili Jevtiću, i što sam bio budala, koja je ruseci Jevtića rusila sve ono đto su Karadjordje i Milos napravili. I ovo nikad na bih rekao da ne ostajem anonimam

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *