Зашто је питање кривице за убиство двоје наших дипломата у Либији директно повезано са притисцима да Руско-српски хуманитарни центар у Нишу не добије привилегије које му по закону припадају?
Америчке бомбе поново убијају грађане Србије. У петак, 19. фебруара, у Сабрати у Либији, у ракетном нападу америчких авиона, убијени су Слађана Станковић и Јовица Степић, службеници наше амбасаде које су непознати разбојници/терористи отели 8. новембра прошле године. Слађана Станковић и Јовица Степић убијени су на основу наређења Барака Обаме, председника Сједињених Америчких Држава. Питер Кук, секретар за штампу америчког Министарства одбране, на конференцији за штампу 19. фебруара: „Председник је одобрио овај напад… Знате, то је била председникова одлука.“
Одлука која је, узгред буди речено, изведена супротно одредбама међународног права – без позива либијских власти, којих год у тој разореној земљи произведеног безвлашћа, и без одобрења Савета безбедности – а успут и са крајње сумњивом легалном основом што се тиче самих Сједињених Држава, премда се нас – међународне заједнице – та њихова основа нимало не тиче. Обама је, наиме, своју наредбу за удар на Исламску државу у Либији издао на основу Овлашћења за употребу војне силе које је 2001. године амерички Конгрес издао Џорџу Бушу Млађем за ударе на Ал Каиду у Авганистану.
ШТА ЗНАЈУ АМЕРИКАНЦИ Смрт двоје Срба под америчким бомбама америчким лобистима и јавним заговарачи(ца)ма у Србији скоро да није могла да се догоди у незгоднијем тренутку. Усред усвајања новог закона о сарадњи с НАТО (који смо анализирали прошле недеље), досад најмасовнијих протеста због те сарадње – ове суботе у Београду, у организацији „Заветника“ – и истовремених притисака НАТО-а, НАТО заговарача и лобисткиња да се руским хуманитарцима у Србији не доделе привилегије које смо им, иначе (као што ћемо и доказати) обећали. Речима Марије Захарове, портпаролке руског министарства иностраних послова, „погибија двоје службеника српске амбасаде у Либији дешава се у позадини покушаја Запада да ту исту Србију увуче у НАТО, што је својеврсно наметање стокхолмског синдрома, када жртве терате да вас заволе“.
Задржимо се у Либији још мало, како бисмо боље разумели симптоме синдрома у којима живимо у Србији. Слађана Станковић и Јовица Степић отети су, рекосмо, 8. новембра прошле године. Околности њихове отмице, питање да ли су пре отмице поштоване све безбедносне процедуре и ко је одговоран ако нису, несумњиво да заслужују потпуно разјашњење. Али је исто тако несумњиво – обдукција је то и потврдила – да су службенике наше амбасаде убиле америчке бомбе. Те зато, сада, кључно питање више није питање отмице – о томе смо имали три месеца да расправљамо – већ питање убиства. Конкретно: да ли су Американци знали да, бомбардујући припаднике Исламске државе, могу да убију и двоје Срба?
Проблем, огроман проблем за све нас у Србији – и то је симптом оног синдрома о коме говори Марија Захарова – састоји се у томе што овдашњи медији не инсистирају на одговору на ово кључно питање. Напротив, упадљиво га избегавају, фокусирајући се уместо тога на питања отмице и одговорности амбасадора у Либији Оливера Потежице и његовог министра Ивице Дачића, што би и било оправдано да се успут, у тој упитаности, из фокуса не губи фактор америчке кривице и одговорности за смрт двоје наших суграђана. И чини се да то није нимало случајно. Уосталом, како бисмо иначе заволели оне који нас убијају?
Дакле, да ли су Американци знали? Цитирани Питер Кук из Пентагона тврди да „није било индиција било каквог присуства цивила“ уочи напада. Е, сад. Ивица Дачић, шеф српске дипломатије, казао је пак „од БИА смо добили чак и локацију, односно тачну зграду где су (Слађана Станковић и Јовица Степић) били смештени пре него што се ово десило“, а на истој конференцији за новинаре Иван Тодоров, начелник безбедности наше Безбедносно-информативне агенције, додао је и да „смо са партнерским службама и дошли до локације… У сарадњи са либијском службом и у сарадњи са партнерским службама смо и добили локацију“. Да ли су међу овим партнерским службама биле и америчке? Тешко је замислити да нису, најзад, да немају своје изворе на терену, како би иначе Американци знали да се у кампу појавио Нуредин Чучан звани Сабир, примарни циљ прошлонедељног напада из ваздуха? Тим пре што је и Кук рекао: „Наше снаге посматрале су овај тренинг камп недељама пре операције.“ И још: „У овом конкретном случају, створила се прилика да ударимо, и предузели смо тај корак.“
Што ће рећи да постоје све основе за сумњу да су Американци унапред знали да ће, гађајући терористу Сабира, убити и Слађану Станковић и Јовицу Степића, па су то ипак учинили, чиме њихова смрт престаје да буде случајна, колатерална штета.
Сумња у Американце постаје утолико већа што су одједном, ове среде, они почели да тврде како „нису добили ниједан доказ који би подржао тврдњу да су два српска таоца убијена у америчком нападу у Либији прошле недеље“. На чему Американци заснивају ову тврдњу? Ово је збиља одлично: Капетан Џеф Дејвис рекао је да су званичници гледали фотографије српских држављана који су преминули (…) „и до сада нисмо видели ниједну кредибилну информацију која би указала да су ови људи убијени у нападу који смо ми извршили“. Насупрот Дејвису и Американцима који су гледали фотографије, на београдској Војно-медицинској академији ове среде је по хитном поступку обављена обдукција тела два настрадала службеника српске амбасаде у Либији. И, како је изјавио министар правде Никола Селаковић, „потврђено је да су (…) погинули од детонације у америчком бомбардовању“.
Тако да сада само још треба притиснути београдске званичнике да кажу да ли су се заиста и америчке службе налазиле међу оним партнерским које су нам откриле зграду где су држани наши таоци. Али медији то не чине, а разлог што то не чине није жеља да актуелну Владу Србије сачувају од непријатних питања.
ИСТРАГА РУСА Ова медијска одбрана Американаца и њиховог интереса у Србији – која се само случајно поклопила са интересом владајуће гарнитуре – видљива је била и у непрофесионалном извештавању медија са анти-НАТО скупа одржаног у суботу у Београду. Али овде је већ реч о процесима који се медијски не могу припитомити; Срби су, једноставно, у ових шеснаест година наше транзиције доживели такав судар са стварношћу и туђим интересима у својој земљи да се некадашњи „Отпор“ – у смислу младалачке вере у добре намере Запада којима на путу стоји само Слободан Милошевић, што је „Отпор“ оличавао док није постало јасно да су иза њега заиста стајали прсти и мотиви ЦИА – успут претворио у „Заветнике“, опет, пре свега као оличење изгубљених младалачких илузија у тај Запад и његове намере према Србији.
Да смо, као друштво, у ових 16 година заиста прешли тај пут од „Отпора“ до „Заветника“, показали су и резултати истраживања јавног мњења представљени овог понедељка у „Метрополу“ („Иако су парламент и влада формално стопроцентно за ЕУ и мада је Србија започела преговоре по поглављима за чланство у ЕУ, ипак, само 48 одсто грађана то чланство подржава, 72 одсто грађана Србије има позитивно мишљење о институцијама Русије, а свега 25 одсто има поверење у институције ЕУ“) на скупу Центра за евроатлантске студије „Србија и Русија – руски утицај на стабилизацију, демократизацију и европске интеграције Србије“ са кога су упућене безмало паничне поруке да смо „угрожени вишегодишњом појачаном проруском антидемократском, антиевропском и анти-НАТО пропагандом, а у скорије време и другим елементима руске меке моћи у Србији… Србија и регион су под ударом perfect storm. Створила се синергија директних руских и домаћих антидемократских интереса“…
Решење ове ситуације ЦЕАС и његови инспиратори, наравно, не виде у прихватању реалности које су иначе тако склони да нам препоруче када је та реалност у складу с њиховим интересом, већ је „од суштинске важности да од таквих (руских) утицаја одбранимо (Србију? Амерички интерес у Србији?) и појачамо подршку европским интеграцијама Србије“.
И ту је суштина. Било какав вид руског утицаја у Србији је непожељан и треба га елиминисати, све у склопу трансатлантске стратегије – на коју смо указивали пуно пута досад – потпуног избацивања Русије са Балкана како би читав Балкан, као мекани трбух Европе, потпао под апсолутну америчку доминацију.
НИШКИ ХУМАНИТАРНИ ЦЕНТАР И то нас, то протеривање Руса с Балкана, сви покушаји да се Србија на сваки начин одвоји од Русије, доводи и до Руско-српског хуманитарног центра у Нишу, и његовог статуса. „Мислим да је то последњи притисак Русије и руских агената да се том центру додели било какав статус, али то ће само отежати интеграције у заједнички механизам за ванредне ситуације Србије са ЕУ, што нам следи у процесу европских интеграција, и онемогућити нам да узмемо велике ресурсе и знање које НАТО има за случај ванредних ситуација“, рекла је Јелена Милић из ЦЕАС-а, потврђујући (ако је то уопште потребно) да се наши евроатлантски партнери противе унапређењу статуса центра у Нишу. И „Вечерње новости“ пишу да је „Европска унија спремна да оштро реагује уколико Београд Руско-српском хуманитарном центру у Нишу да исте привилегије које је у нашој земљи добио НАТО… Из седишта ЕУ већ су стигле неформалне поруке да би Србија овиме прекршила оно на шта се обавезала ССП-ом, а посебно би угрозила споразум о учешћу у цивилној заштити Уније, потписан прошле године. Брисел би могао да оде и корак даље и Београду пошаље и званичну ’пацку’: да за отварање Поглавља 31, које се односи на спољну политику и безбедност, тврдо услови Србију да не даје дипломатски имунитет руским хуманитарцима.“
Ако постоје овакви захтеви – а постоје сигурно, иначе би споразум о статусу нишког центра био потписан још када је председник Русије Владимир Путин боравио у Београду у октобру 2014, што је и било званично најављено – онда је реч о озбиљном правном насиљу над Србијом. Зато што се Србија приморава да прекрши, да настави да крши, закон који је сама донела, Закон о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о оснивању српско-руског хуманитарног центра. Споразум о коме је реч, о формирању центра у Нишу, потписан је пред крај власти Бориса Тадића, 25. априла 2012, а закон којим је споразум потврђен усвојен је у Скупштини Србије у време прве владе Ивице Дачића и Александра Вучића, 24. децембра 2012 . Овај закон, у свом члану 20, наводи експлицитно: „Стране додељују Центру олакшице, привилегије и имунитете неопходне за рад Центра. Олакшице, привилегије и имунитети из става 1 овог члана утврђују се посебним споразумом, који подлеже потврђивању.“
Тако да Руси заправо имају пуно право што су – уместо да ћутке, као досад, прелазе преко нашег кршења споразума које њима ствара проблеме у помагању Србији – почели отворено да позивају Србију да поштује закон који је донела. Ови отворени позиви, каквих дакле досад није било, истовремено показују и да је Русима стрпљење на измаку. Амбасадор Русије Александар Чепурин: „У овом тренутку, нацрт споразума је потпуно спреман. Свако слово је усаглашено. Не видим никакве озбиљне разлоге да он не буде потписан. Па и да буде потписан у оквиру посете (премијера Русије) Дмитрија Медведева Србији.“ Председник Србије Томислав Николић већ је подржао потписивање овог споразума. Александар Вулин, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, потврдио је да ће о споразуму бити речи кад Медведев дође у Србију. Одлука је, очигледно, на премијеру Александру Вучићу. Да одлучи, да преломи, има још тридесетак дана. Посета Дмитрија Медведева, с потписаним споразумом или без њега, односе Србије са Русијом и са евроатлантским Западом одвешће на неки нови ниво. А ми ћемо сазнати да ли смо заиста оболели од стокхолмског синдрома, или терапија руском меком моћи даје резултате каквих се убице Слађане Станковић и Јовице Степића и те како прибојавају…
”КОМАНДА 54О”:
“ОПКОЛИ!
-Јер време је-
Оно што је прогнозирано да ће се догодити онима који су упропастили цео свет
– Америци и Немачкој Католичкој Европи-догађа се у целости како им је и одређено.
*Турска не да неће повратити некадашње окупиране провинције, под бројем 81
(Балкан)
и 82 (Сирија), већ ће се из оних истих разлога и по истом моделу распасти на низ
безначајних провинција, како је учинила да се распадне бивша Југославија и
садашња Србија, од које је одвојено 15% територије и дато на привремено коришћење
народу који никада није имао своју државу – Шиптарима! Неосултана Таипа
Ердогана ће убити његова војска.
*Немачка КЕУ (Католичка ЕУ) се распала али их нико о томе озбиљно не обавештава,
а они оглувели од звука и марша њихове војничке парадне песме коју и сада користе „
Сваки Србин клети мора умрети!“ – Задужили се штедљиви пљачкаши из последњих
100 година у износу од 200% свог националног Бруто Прихода – сада само умилно
позајмљују сами од себе, штампајући непостојећу валуту Евро у потребним количинама!
Дојче банка, она која је сво ово протекло време хтела да купи Јужну Европу до
Средоземног мора, сада откупљује сопствене кредите, сама откупљује ненаплативе
кредите новоштампаним новчаницама како би се нешто догађало, не хтејући никако
да се суочи са својом тужном судбином – а слика те судбине је она слика Србије из
1992-1994.г. када су нас држали у санитарном, економском, војном и политичком
кордону – значи: Иде време када ће сви Немци бити милијардери у ДМ (Немачка марка)
као што сам и сам у то доба био! Има ли им спаса? Нема, то је одобрено, то им се догађа!
*Америка ће опет да се састане у Немачкој са руским војницима који ће дотле доћи
тенковима! А у њој самој ће се догодити оно што је плела и градила у последњих
100 година широм света.
*Балкански конвертити-љубимци Хитлера и Ангеле Меркел, Бугарска, Румунија
, Албанија, Хрватска, Словенија, Маџарска… добиће заслужен третман одмах по
извршењу команде „Опколи!“ коју ће извршити руске копнене снаге, којим ћемо
ми овом приликом само на трасе кретања износити чај, сокове, воће и храну… ми
више никада нећемо ратовати, јер смо своје одужили!
*Остали-Кина, Индија, Аустралија и друге британске колоније деле судбину
Британије… по први пут ће се рат водити на британској територији и по први пут ће
и они упознати шта значи бити избеглица у својој или у туђој земљи.
*ОПКОЉАВАЊЕ У СРБИЈИ: Иде по плану, ненасилно, сви актери србске пропасти
од 1944.г., од доласка секте комуниста на власт у Србији, сами себи стављају омче на
врат и моле нас остале да их обесимо, али се то неће догађати!
За све њих постоји план још из времена доласка Слободана Милошевића на власт –
узеће им се оно што су присвојили, све осим што су појели, попили и дали госпођама
певачицама и старлетама, оне су то зарадиле…. А затим сви иду на затворско имање
Падинска Скеле код Београда… о њиховом даљем третману писано је овде у више
наслова.
Опкољени су, иако је то најављивано, и јуче били изненађени: Јуче се скупило око
15.000 младих људи да им кажу како ће проћи, али њима се за сада нису прикључили
батаљони оних који носе мајице са натписом „Не је..м живу силу!“ – они су резерва
за случај, да некоме од ових опкољених који су се окружили милицијом и ОЗНОМ,
падне на памет да користи силу против ових ненасилних који мирно и културно
указују да су опојани загубили компас.. а ако се то догоди, ти са таквим мајицама,
они који су ратовали против НАТО-а у три државе, они који се не стиде што су Срби,
они који навијају за Србију и који из ње нису и неће да оду, јавиће се где буде потребно
како би се дочек посадама руских тенкова учинио сношљивијим – треба да пређу 2000 км!
Тада ће бити и пољског и баштенског цвећа којим ће они дочекати те тенкове,
затвориће се наравно границе за кратко време, и само ће се се на светло дана изнети
спискови које поштени део полиције и ОЗНЕ располаже, а који нису познати овим
који су опкољени, па ће се за неколико месеци стање довести у ред.
*Ови којим се јучерашња манифестација указивања опојаним да чине што не треба,
не свиђа, имаће уобичајен третман Папиних Дивизија, увућиће се у мишје рупе из
којих су их измамили Американци и Немци…. па ће се накнадно видети шта са њима,
Падинска Скела би им била нека лепа награда.
Услишио Господ наше молитве да се све деси када буде топло! И нико други и није ни
бирао термин до ови који су опкољени-ничим изазвани планирају да одржавају изборе,
да одложе све за 4-5 месеци, а то је опет јули-август, па до зиме.
*“Освета је моја!“, стално нас опомиње Господ! Освете неће бити, али ни прескакања
по списку…. Има их неколико који су се на време укључили у ланац којим се пљачкаши
опкољавају и то ће утицати на право да изаберу павиљон у Падинској Скели,
са погледом на пут за Зрењанин или на неко од околних села…. А то у затвору није
мала ствар, неке од њих ће распоредити да буду цвећари, повртлари, ах како ће
министри да окопавају и грабуљају!
Слава нашем Живом Господу Србу!
Србија Драгољуб Татомировић
Постављено и написано 21.2.7524/2016.г. у 23,30 ч.”
Дрган Славнић
СЛАВА ГОСПОДУ на речима Славнићу. Онај ко није био на протесту ЗАВЕТНИКА може само да жали ако има и мало српског достојанства. Младост у 90% присутна рекла је не ЕУ-НАТО. Ови на власти са онима које су заменили не СМЕНИЛИ одрађују посао зашто примају АПАНАЖУ у доларима или еврима. Убијени службеници МИП а Србије служе за политичке поене пред изборе.
Вучић, Николић са Дачићем служе интересима НАТО-ИМПЕРИЈЕ. Где смо ми Срби РОДОЉУБИ??
Na zalost,izgleda da srpski “politicki” narod,boluje od “stokholmskog sindroma”…
SINDROM PRIKLANE OVCE,KOJA NASTAVI DA IDE ZA KOLJACEM…
Ako pogledate da posle ponovljenog genocida nad Srbima u Hrvatskoj,”SRPSKA LISTA” PUPOVCA UDJE SA HDZ-om i formira vlast,shvatite sledece:
-ILI JE TA SAKA SRBA,KOJA JE SELA U SABOR ANTISRPSKE DRZAVE, OBICNA GRUPA KRIMINALACA,ILI SU SRBI TESKO OBOLELI OD POMENUTOG SINNDROMA?
Zasto,sta su Srbi (OSIM SAKE LJUDI OKO PUPOVCA) dobili time,NISTA.
Najnovije vesti kazu,da je Hasim Taci postao predsednik Kosova zahvaljujuci glasovima “srpske liste”?
Dakle opet:
-ILI JE TA SAKA SRBA,KOJA JE SELA U PARLAMENT ANTISRPSKE DRZAVE,OBICNA GRUPA KRIMINALACA,ILI SU SRBI TESKO OBOLELI OD POMENUTOG SINDROMA?
Ne smem ni da pomenem da se “SRPSKA LISTA” sprema i u Sarajevu,PROTIV REPUBLIKE SRPSKE A ZA ISLAMSKU BOSNU!!!
KAKO SRBE RAZUMETI,zasto ulazite u vlast sa unistiteljima,ZASTO?
Kako to svetu objasniti,mladim Poljacima,Italijanima…koji po trgovima uzvikuju KOSOVO JE SRBIJA???
Mi bolujemo,MI SMO ZAISTA BOLESNI OD PATOLOSKE ZAVISNOSTI OD SVOJIH KOLJACA I PRODAVACA NASIH ORGANA.
ILI SMO JEDNOSTAVNO VECI KRIMINALCI,NEGO BOLESNICI???
I Beograd pokazuje taj sindrom u svome delovanju prema zapadu i NATO paktu… i ima indicija da BEOGRAD UCESTVIJE U SVIM NAVEDENIM NEOBJASNJIVIM POLITICKIM RADNJAMA,OD ZAGREBA,PREKO SARAJEVA DO PRISTINE?
Sta jos reci???
ko usnulom delu mog naroda ne smeta dole opisana stvarnost,
ako cinjenjem ili necinjenjem pristaje da i dalje doprinosi opstanku
sistema kojim,fakticki,vladaju interesne grupe preko politicara koji
namicu “vecine”nastale medijskim spinom, na lazi,novcu i moci; ako
o tome, uglavnom, cute i sve “nacionalne”naucne i verske institucije,
onda ovo prevazilazi karakteristike “Stokholmskog sindroma” i pocinje
da lici na pokusaj kolektivnog samoubistva.U snu.
IMA JEDNA ZEMLJA
Ima jedna zemlja na Balkanu koja se GRANIČI sama sa sobom.
Gde ljudi slave slavu,a psuju Boga.
Gde se istorija ponavlja svaki dan.
Gde postene proglašavaju budalama,a lopove sposobnima.
Gde se živi od budućnosti, jer na sadašnjost nemamo pravo.
Gde vlast prezire građane kao neželjene svedoke.
Gde normalni svakako nikom nisu potrebni
Gde su najbogatiji oni koji nikad nisu radili.
Gde nepismeni pišu istoriju.
Gde su zakoni nezakoniti, a anarhija normalno stanje.
Gde sudski postupci traju duže od života.
Gde žive najlepše žene, a natalitet opada.
Gde je zdravstvo besplatno, a lečenje skupo.
Gde su samo poplave način navodnjavanja zemljišta.
Gde su javne nabavke tajne, a državne tajne javne.
(“Pisma iz Srbije”-B.Ljubenovic)