Medvedev pita Zapad: Hoćete li zaista treći svetski rat?

Za „Pečat“ iz Moskve Bogdan Đurović

Skliznuli smo u novi hladni rat, realne pretnje su migracija, terorizam i regionalni konflikti, uključujući i one evropske: Ukrajina, Balkan i Moldavija, poručio je ruski premijer Dmitrij Medvedev

Povodom sve ozbiljnije međunarodne situacije, oglasio se konačno i Dmitrij Medvedev. I to ne jednom već gotovo istovremeno na nekoliko uticajnih zapadnih medija i foruma – najpre na Minhenskoj konferenciji za bezbednost, zatim na najgledanijoj evropskoj informativnoj televiziji „Euronjuz“ i na kraju u njujorškom magazinu „Tajms“. Amerika i Evropa su ga sigurno pažljivo slušale. Da li im se i dopalo ono što su čuli od „liberalnog premijera“, kako ga nazivaju u onim zapadnim krugovima koji već čitavu deceniju priželjkuju raskol između njega i Vladimira Putina? Teško, imajući u vidu da je Medvedev samo ponovio i produbio teze ruskog lidera, a nije propustio da se i direktno pozove na njega. Iz svake Medvedevljeve reči mogao se izvući suštinski samo jedan zaključak: sve veći pritisak Zapada na Rusiju izrodiće gomilu novih problema, uključujući ekonomske krize i dugotrajne ratove. A sve to se, kako tvrdi, može okončati i velikim sukobom…

[restrictedarea]

BESKONAČNI RAT? Ako se svi ne ujedinimo oko mirnog rešavanja sirijske krize, tamo će trajati beskonačni rat, ginuće ljudi, nastaviće se dotok izbeglica u Evropu, istakao je Medvedev i dodao da će Evropa da se suoči sa najtežim problemima, ali i da terorizam neće biti pobeđen. Premijer je ponovio da Moskva deluje u Siriji po dva osnova. Pre svega, kako bi zaštitila svoje nacionalne interese, imajući u vidu da hiljade terorista mogu svakog trenutka da prenesu aktivnosti u Rusiju. Ovaj stav, koji Moskva već dugo ponavlja, počeo je u poslednje vreme da izaziva pitanja zapadnih novinara – zašto u Kremlju veruju da bi se bojovnici iz Sirije prebacivali u Rusiju? Medvedev je na to samo odgovorio da su još u vreme kada su Amerikanci i Evropljani teroriste u Rusiji nazivali „pobunjenicima“, prilikom njihovog zarobljavanja i likvidacije, često u skloništima pronalaženi turski i saudijski pasoši.

Drugi osnov za rusko vojno prisustvo je poziv legalne vlade u Damasku. Ni oko toga nema saglasnosti, jer se prilikom nedavnih pokušaja pregovora u Ženevi jasno videlo da Vašington, Turska i neke arapske države stavljaju predsednika Bašara Asada u istu ravan sa sumnjivim grupacijama naoružanim i podržavanim iz inostranstva. Tačnije, oni Asada uopšte ne priznaju kao legitimnog vladara, već su „dobri momci“ samo oni koji ratuju protiv njega. Takav stav, podsetio je Medvedev, neće nikad dovesti do mira, jer je vlada u Damasku za Rusiju jedina legitimna. Ukoliko ona bude nasilno srušena, u Siriji će zavladati trajni teroristički haos, kakav je viđen u Libiji, Iraku, Avganistanu…

Ruski premijer naglašeno se osvrnuo na reči američkog državnog sekretara Džona Kerija, o tome kako će SAD i njihovi saveznici, pre svih Turska i Saudijska Arabija, da pokrenu svoju kopnenu operaciju u Siriji ukoliko Rusija i Iran ne budu dovoljno kooperativni. „To su bespotrebne reči, nije trebalo to da kaže. Iz prostog razloga: ako on želi dugotrajan rat, onda naravno da mogu da se organizuju i kopnene operacije i sve ostalo. Ali ne treba nikoga zastrašivati – potrebno je da se dogovaraju po ključu po kome su razgovarali on i ministar Lavrov. Dakle, ne treba govoriti da ako nešto ne pođe po određenom scenariju, mi ćemo onda zajedno sa arapskim zemljama preduzeti kopnenu operaciju. Želim još jednom da ponovim: niko nije zainteresovan za novi rat, a kopnena operacija bi predstavljala pravi, dugotrajan rat“, upozorio je ruski premijer.

 

PRELOMNI „MINHENSKI GOVOR“ O sudbini sirijskog predsednika Medvedev je takođe jasno rekao: „U ovom trenutku nema nijedne legitimne vlasti u Siriji osim Bašara Asada. Sviđalo se to nekome ili ne, on je aktuelni predsednik. Ako njega iščupate iz te konstrukcije, tamo će biti haos. To smo videli više puta na primerima zemalja Bliskog istoka, kada su se države naprosto raspadale na delove, to se dogodilo i u Libiji. Zato on mora da učestvuje u svim procedurama i procesima, i njegovu sudbinu kao političkog lidera treba da odredi narod Sirije. I on to razume. Kada je bio u Moskvi, izjavio je da ako ga narod ne bude podržao, on neće upravljati zemljom. Ali do trenutka kada će biti određena budućnost političkog uređenja Sirije, i to kako će tom državom da se upravlja, on mora da ostane na svom mestu. Takav je naš stav.“

Ne treba sumnjati da je Medvedev u Minhenu izneo poziciju zvanične Rusije, odnosno da je govorio u Putinovo ime. Bio je čvrst i na pitanje o „budućnosti Krima“: „Ne. To pitanje se ne postavlja i za Rusiju ono ne postoji. To pitanje je zatvoreno zauvek. Krim je deo ruske teritorije. Tamo je održan referendum, mi smo izmenili svoj Ustav. Republika Krim i grad Sevastopolj su deo Ruske Federacije.“ Ili kada govori o tome na koji način se mogu prevazići nesuglasice Rusije i Zapada: „Ako nešto budemo resetovali, onda to možemo samo na principijelno drugačijoj osnovi. Na kakvoj? Ravnopravnoj i pravednoj, polazeći od toga da je to potrebno ne samo RF već i EU i SAD.“ Kako bi ilustrovao ove reči, Medvedev je naveo da je trgovinska razmena Rusije i EU opala sa 450 na 217 milijardi evra! „Treba upitati ljude koji su u EU proizvodili robu za Rusiju da li se njima sve to dopada?“, pojasnio je Medvedev.

Obraćajući se učesnicima Minhenske konferencije, Medvedev je ukazao i na reči koje je sa te iste govornice uputio Vladimir Putin pre devet godina. Treba podsetiti da je Putinov „Minhenski govor“ po mnogima označio zvaničan početak multipolarnog sveta, u kome se Amerika više ne pita za sve. Promene koje su se spolja manifestovale posle Putinovog govora, mogu se nabrojati samo u glavnim crtama: rat na Kavkazu, svetska ekonomska kriza, dolazak Viktora Janukoviča na vlast u Kijevu, Arapsko proleće i rat u Libiji i Siriji, pokušaj obojene revolucije u Rusiji, Putinova pobeda na predsedničkim izborima i njegovo sprečavanje američke intervencije u Siriji, obojena revolucija u Ukrajini i građanski rat u toj državi, pripajanje Krima Rusiji i faktičko odvajanje Donbasa, i na kraju migrantska kriza i ruska intervencija u Siriji, odnosno potiskivanje proameričkih sunitskih snaga i povećanje uticaja Irana i šiita.

„Pred dolazak na konferenciju susreo sam se s predsednikom Putinom. Razmatrali smo njegov nastup ovde, u Minhenu, 2007. godine. Tada je on govorio da ideološki stereotipi i dvostruki standardi u međunarodnoj politici ne samo da ne pomažu da se smanji napetost već je pojačavaju, a svetskoj zajednici ostaje sve manje mogućnosti za donošenje značajnih političkih odluka. Hajde da postavimo pitanje: da li smo mi tada preterivali? Možda su naše ocene bile suviše pesimistične. Nažalost, moram da konstatujem da je slika danas još ozbiljnija. Razvoj događaja posle 2007. godine pokazao se još dramatičniji“, istakao je drugi čovek Rusije.

I naglasio: „Može se reći i oštrije: skliznuli smo suštinski u doba novog hladnog rata. Skoro svakodnevno nas predstavljaju kao najveću pretnju, ili za NATO u celini, ili za Evropu pojedinačno, ili za Ameriku i druge zemlje. Kolega Stoltenberg je to upravo demonstrirao. Snimaju zastrašujuće filmove u kojima Rusi započinju nuklearni rat. Ponekad razmišljam: da li mi živimo u 2016. ili u 1962. godini? U našem malom svetu realne pretnje su sasvim druge i nadam se da to razumete. Pojam ’evropska bezbednost’ danas obuhvata mnogo šire polje nego što smo navikli. Pre 40 godina bila je reč pre svega o vojnopolitičkim odnosima evropskih država. Ali danas u prvi plan izbijaju drugi problemi – stabilan ekonomski razvoj, problemi nejednakosti, prevazilaženja siromaštva, migracija bez presedana po razmerama, novi oblici terorizma, regionalni konflikti, uključujući i unutarevropske. Imam u vidu, naravno, i Ukrajinu, i još uvek nemirni Balkan, i Moldaviju koja se nalazi na ivici nacionalne krize.“

Da bi svojim „zapadnim partnerima“ do kraja preneo poruku Kremlja, Medvedev je zaključio: „Važno je očuvati celovitu sirijsku državu, ne dozvoliti raspad po verskoj liniji. Još jednu Libiju, Jemen i Avganistan svet neće izdržati. Nedopustivi su bilo kakvi preliminarni uslovi za početak pregovora o političkom rešenju između Vlade Sirije i opozicije. I ne treba nikog plašiti kopnenom operacijom. Iskreno smatramo da ukoliko mi ne normalizujemo situaciju u Siriji i drugim vrućim tačkama, terorizam će postati novi oblik rata koji će voditi ceo svet. I čak ne samo oblik rata nego suštinski način rešavanja međunacionalnih i međuverskih sukoba, metod kvazidržavnog upravljanja. Zamislite ceo niz država kojima upravljaju teroristi metodama terora. Da li je to 21. vek?“ Zapitavši to premijer Rusije je i posebno podvukao: „Da li nam je zaista potrebno još jedno, treće svetsko tumbanje, kako bismo shvatili neophodnost saradnje u ovom trenutku, a ne konfrontacije?“

 

KLJUČ GEOPOLITIČKIH AMBICIJA Poruke Rusije su jasne. Sa teroristima nema pregovora i popuštanja. Ako Vašington i njegovi saveznici žele rat i kopnenu intervenciju, Rusija je na to spremna. Asad neće otići sve dok se ne pronađe političko rešenje, a osnovni uslov za to je da Sirija ostane celovita država. Ovo su glavne teze, ali iza njih se skriva čitav niz geopolitičkih i geoekonomskih interesa i kombinacija najmoćnijih država sveta. Naizgled relativno mala zemlja poput Sirije predstavlja ključ geopolitičkih ambicija velikih država, kojima bi mogle da namire svoje različite interese i iskroje mapu sveta za ceo vek. Samo, u Kremlju sve to dobro znaju i nisu slučajno stavili nogu u bliskoistočna vrata baš u trenutku kada su mnogi pomislili da će ona da se zalupe. Putin zna, kao i Medvedev, da ako se sada povuku iz Sirije, sledeća bitka vodiće se na teritoriji Rusije. To se čak možda više i ne može izbeći, ali je moguće još jednom, otvoreno ukazati „zapadnim partnerima“ koliku cenu će morati da plate.

[/restrictedarea]