Bečke domine

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović Mekina

Migrantska kriza neočekivano je pokazala da je Slovenačka vojska, u sklopu svoje NATO reforme, svedena na grupu izviđača

Nesposobnost država Evropske unije da na izbegličku krizu odgovore zajedničkom politikom dovela je do lančanog zatvaranja granica za ljude koji od ratova na Bliskom istoku beže prema Evropi preko tzv. „balkanske rute“. Ova nesposobnost je, nehotice, otkrila i ono što bi vrh EU u Briselu voleo da ostane vojna tajna: vojske i policije država koje su ih profesionalizovale prema NATO zahtevima, nesposobne su da se nose sa novim izazovima, s obzirom na to da su transformisane tako da u intervencijama širom sveta budu privezak većih armija, ali ne i da budu sposobne da štite i brane teritoriju sopstvene države. To je naročito uočeno zahvaljujući poslednjim otkrićima očajnog stanja u Slovenačkoj vojsci (SV) i policiji, prvim „graničarima“ na drugoj liniji odbrane šengenske granice EU (Grčka je prva).

[/restrictedarea]

AUSTRIJSKE LUČONOŠE Lučonoša zaokreta politike „raširenih ruku“ postala je Austrija, pa su njeni ministri ovog utorka propratili početak novog kursa prema izbeglicama. To je hermetičko zatvaranje granica država članica EU, a Austrija je prva radikalizovala politiku prema izbeglicama – one koji ne zatraže azil u Austriji ili Nemačkoj, Austrija sada proteruje i vraća u Sloveniju. Razlika nije nebitna – do sada su neobavešteni, oni koji su po prelasku austrijske državne međe izjavili da žele u Švedsku (ili Dansku, Belgiju…), vraćani natrag u Sloveniju, da bi se sledećeg dana ponovo obreli na austrijskoj strani, ovoga puta sa znanjem da moraju da izgovore pravilnu destinaciju (Nemačka, Austrija), o čemu su ih poučili na slovenačkom delu granice. Ukratko, Austrija sada temeljno popisuje izbeglice koje se naopako izjasne i beleži da su proterani. Povratka više nema, a vrata EU za te nesrećnike, iako dolaze iz Sirije, Avganistana, Libije – ostaju zatvorena. Nova mera službenog Beča onemogućila je izbeglice da, zahvaljujući „popravnom“ ulasku, zatraže azil u nekoj od bezbednih država Unije, koje su ujedno odgovorne za podsticanje ratova i pustoš na izbegličkim ognjištima.

Austrija je zaprepastila „južne komšije“ uvođenjem strogih graničnih kontrola na 12 prelaza sa Slovenijom, dakle sprovođenjem rigoroznih provera na tzv. unutrašnjim granicama, između dve države unutar Šengen zone. Ministarka unutrašnjih poslova Austrije Johana Mikl-Lajtner dodala je Slovencima so na ranu, najavom gradnje nove ograde u dužini od najmanje 25 kilometara prema Sloveniji, a austrijska vojska i policija ne patroliraju samo uz slovenačku nego i uz mađarsku i italijansku među. Na mestima gde su u doba SFRJ samo granični kamenovi kraj puta obeležavali nevidljivu crtu koja deli dve države sada je, prvi put u istoriji, postavljena ograda. Time je potpuno onemogućeno prelaženje „zelene granice“ između Slovenije i Austrije, pa građani ne mogu da izbegnu obavezne pogranične kontrole na zvaničnim prelazima, što do sada nije bio slučaj, a to je bilo dostignuće Šengena i najveći domet postojanja Unije.

Ni činjenica da će novi (a zapravo stari, kakav je bio uoči Šengena) režim na granicama koštati Austriju milijardu evra (prema prvim procenama), nije pokolebala Beč da se lati mera kakvih nije bilo ni u doba najvećih zahlađenja u odnosima sa nekadašnjom Jugoslavijom. Da su promene dramatične, demonstrirano je u utorak u podne na ledini uz pogranični Spifeld (selo sa druge strane slovenačkog Šentilja), gde je Lajtnerova zajedno sa ministrom odbrane Hans-Peterom Doskocilom nadgledala „pokaznu vežbu“ upriličenu za novinare, u kojoj su pripadnici jedinice austrijske specijalne policije pod teškom opremom (u oklopima i sa štitovima) pokazali kako će se obračunati sa izbeglicama u slučaju njihove navale iz pravca Slovenije.

Grupa od tridesetak srednjoškolaca iz obližnje varošice glumila je agresivne izbeglice, pa su na engleskom vikali „pustite nas unutra“, pravili besne grimase i pokušavali da sruše metalnu ogradu, gađajući policajce plastičnim flašama punim vode, dok su ih oni, u formaciji kornjače, opkoljavali. Igrokaz, kako je dešavanje podrugljivo nazvao reporter slovenačke državne televizije, posmatrala je svita političara na čelu sa Lajtnerovom i Doskocilom, sa (za tu priliku) specijalno preuređene platforme vojnog kamiona.

 

VIŠKOVI SPECIJALACA, BESKORISNA VOJSKA Sve to je podiglo Sloveniju na noge. Istog dana je saopšteno da je od početka vikenda iz Slovenije liferovano oko 200 izbeglica put Hrvatske, kao i da njihova dalja sudbina (jesu li vraćeni u Srbiju) nije poznata. Javnost je, ipak, odahnula kada je čula da Hrvatska izbegličke „viškove za sada prihvata“, kao i da je zvanični Zagreb već poslao na granicu sa Srbijom svoje specijalce. U Sloveniji su, za slučaj masovnijeg vraćanja „nemačkih i austrijskih“ izbeglica, već spremne dve kasarne (nekadašnje JNA) i napušteno zdanje propalog tržnog centra „Baumaks“ nedaleko od ljubljanskog aerodroma (u vlasništvu Austrijanaca), ali su meštani iz obližnjih sela Kidričevo i Šenčur skočili na noge i pred objektivima i kamerama demonstrirali rešenost da svojim telima, traktorima, vilama i kukama, uopšte svime što im se nađe pri ruci – brane svoj kraj. Tvrde da bi im izbeglice remetile duševni mir, plus što bi ih bilo više nego što je meštana svih okolnih zaselaka.

Do sada su slovenački mediji mahom pazili da „seku“ ispade netolerancije i netrpeljivosti, ali sada je to prošlost. Slovenački ministar Karel Erjavec je u cilju umirivanja (ne)raspoloženja kod kuće posle sastanka u Briselu javio sunarodnicima da neće dozvoliti da Slovenija postane migrantski džep. Optimizam je ubrzo usahnuo čim se pročulo da u slučaju nekontrolisane navale izbeglica sa „juga kontinenta“ (iz pravca Grčke, preko Makedonije i Srbije) ni slovenačka vojska ni policija neće biti od naročite koristi, jer su u funkciji svega tri patrije, a moderne, nedavno kupljene puške (kao i one koje je proizvelo „Gorenje“) nisu upotrebljive, pa je iz skladišta izvučeno pre četvrt veka konzervisano oružje nekadašnje JNA. Da sve bude gore, ispostavilo se i da su svega tri helikoptera (i vojske i policije, zajedno) u voznom stanju, dok su ostali prizemljeni, što zbog nedostatka delova, što zbog popravki. A i ako bi svi helikopteri bili u vazduhu, ni to ne bi naročito pomoglo, jer specijalna jedinica vojske ima samo četiri upotrebljiva vizira za noćno osmatranje. Eto šta se dogodi sa vojskom omanje države. Ona je, kako se sada pokazalo, od ulaska u NATO svedena na izviđače.

Slovenačka vojska i policija nisu sposobne da učine granicu neprobojnom, potvrdila je u utorak ljubljanska privatna televizijska stanica POP TV. Vest, pod naslovom „Katastrofalno stanje u vojsci“, emitovana je u centralnom večernjem dnevniku, a domaću javnost nije šokirala samo informacija da „odbrambene snage nisu sposobne da hermetički zatvore granicu prema Hrvatskoj“ nego i da, pored raznorazne opreme, nedostaje čak i municija.

Ovaj podatak, inače, nije detaljnije obrazložen, pa nije jasno da li slovenačke vlasti planiraju da otvore vatru na izbeglice ukoliko krenu na žilet-žicu kojom je opasana slovenačka „zelena granica“ (cela granična crta prema Hrvatskoj). Izvesno je da se politika Ljubljane prema talasu bliskoistočnih izbeglica zaoštrava i da ide ka radikalizaciji zatvaranja tzv. „južne međe“, sve u skladu sa zaokretom koji su 16. februara kod Šentilja prikazali austrijski vojnici i policajci, u prisustvu najviših vojnih i ministarskih zvanica iz Beča. Istom prilikom je najavljeno uvođenje ne samo dnevnih nego i „kvota na sat“, a pokazani su i dopremljeni kolutovi žice kojom će se Austrija dodatno ograditi prema Sloveniji; slovenačka strana tvrdi da sve to znači da će Austrija ubuduće, umesto nekoliko hiljada, propuštati dnevno do 100 migranata.

 

NATO STANDARDI Ovim je Beč (i u ime Berlina) pokrenuo sistem domina na balkanskom poluostrvu. Slovenija je odlučna da neće postati „rezervat“ za migrante, a tu na scenu stupaju slovenačka vojska i policajci, pa je bila utoliko šokantnija vest da vojska raspolaže zalihama hrane dovoljnim za samo jedan jedini dan na terenu. Ni to nije sve – Generalštab SV je istog dana kada su glavnokomandujući austrijske vojske pozirali kod Šentilja, priznao da su informacije POP TV tačne i potvrdio ono što je dan ranije bilo klasifikovano kao državna tajna: u lošem stanju je i oprema, i oružje. Istina je da bi manjak para u budžetu za vojsku mogao brzo da se popravi kroz unutrašnju reorganizaciju, jer je samo u Ministarstvu odbrane zaposleno preko 130 državnih sekretara koji u proseku primaju 3.500 evra mesečne plate. Na stranu što domaće ministarstvo odbrane zapošljava toliko ljudi koliko zaposlenih ima, ukupno, čak pet NATO članica čiji su odbrambeni sistemi uporedivi sa slovenačkim.

Od reorganizacije, međutim, nema ništa, stoga u komentaru „Vojska na kolenima“ POP TV ukazuje na sramnu činjenicu da su operativne svega tri „patrije“ (oklopnjaci koje je prethodna vlada kupila od finske vojne industrije, što je propratila velika korupcionaška afera koja je tadašnjeg premijera Janeza Janšu koštala funkcije i slobode, jer je nekoliko meseci proveo u zatvoru). Glavni razlog za neoperativnost vojnih oklopnjaka jesu niske zarade, zbog kojih je SV napustilo čak sedam mehaničara. Obuka novih traje najmanje šest meseci, pa je jasno zašto preostale „patrije“ nisu u voznom stanju. Prema priznanju Generalštaba SV, vojska ne može da računa ni na domaća oklopna vozila (svarune), stoga će jednu od tri čete bataljona ubuduće činiti stari tenkovi M84 iz doba SFRJ. Sva vojska raspolaže i sa svega 77 monokularnih i bikularnih noćnih dvogleda, uz četiri naprave za noćno osmatranje (peta je na servisu).

Potvrđeno je i da SV muku muči zbog ozbiljne nestašice municije za nove puške FN 2000, kupljene od Belgijanaca posle ulaska Slovenije u NATO. Plan je jedno, a realnost drugo: vojska raspolaže sa svega 37,5 odsto metaka u odnosu na potrebe i kapacitete. Zato su iz skladišta izvučene stare puške M70, pa sad slovenački vojnici vežbaju pucanje starim kalašnjikovima koje je proizvela „Crvena zastava“ iz Kragujevca, iako one nisu u skladu sa „NATO standardom“. Iako je Generalštab SV pokušao da ublaži blamažu izjavom da bar hrane ima dovoljno jer raspolaže sa čak 7.350 „suvih dnevnih obroka“ (ljubljanski mediji su ih prekrstili u „bojevu užinu“), računica je ubrzo otkrila da je ta količina dovoljna da svakog vojnika namiri – jedan dan. Dalje računanje dovelo je do zaključka da za potrebe SV nedostaje čak polovina novca u državnoj kasi; prema projektovanom budžetu, vojska bi ove godine morala da dobije 22 miliona evra „za zakonski minimum za snabdevanje radi bezbedne upotrebe opreme“. Nema, međutim, gotovo pola te svote, pa SV mora da se snađe sa 13 miliona evra, koliko joj je odredila vlada premijera Mira Cerara. Analitičari upozoravaju da je Slovenačka vojska trenutno u gorem stanju nego što su bile jedinice Teritorijalne odbrane u sastavu nekadašnje JNA, te da nedostaje najmanje 50 miliona evra kako bi se borbena gotovost podigla na nivo iz 1991. godine. Jasno je da 600 vojnika, koji čekaju komandu da od petka počnu da patroliraju uz žicu na šengenskoj granici (prema Hrvatskoj), ne čeka ništa dobro, a izbeglice koje im se nađu na putu – još manje.

NATO ŠTEDNJA

Katastrofalno stanje u kome su, prema sudu slovenačkih medija, domaća vojska i policija, posledica je olakog prihvatanja recepta koji je Ljubljani diktiran iz sedišta NATO-a i naročito od strane Vašingtona još uoči ulaska Slovenije u taj vojni pakt. Tada je, u skladu sa „NATO smernicama“, uvedena profesionalizacija koja je dovela do sumorne stvarnosti: mala vojska, preparirana za „ekspedicijske“ poduhvate u inostranstvu (pre svega na Kosovu i u Avganistanu), nesposobna za išta drugo. Uoči referenduma o ulasku u NATO, slovenačka sumnjičava javnost, nesklona ulasku u ikakav vojni blok, kljukana je obećanjima o profesionalizaciji vojske i ukidanju obaveznog vojnog roka. Vojnicima su obećane visoke plate i odlični uslovi za rad i život, novo naoružanje i, uopšte, haj-tek oprema, a poreskim obveznicima smanjenje izdataka za armiju.

Prošlo je 12 godina od ulaska Slovenije u NATO, a realnost je daleko od obećanja. Država vojsci zateže kaiš, vojnicima stalno smanjuje plate, ukida regres i bonitete, a sindikat slovenačkih vojnika svoje članove poziva na beli štrajk. Slovenačka vojska je, od nekadašnjih 75.000 pripadnika, svedena na 7.544 stalno zaposlenih vojnika i 1.599 pripadnika stalne rezerve. Skromnu avijaciju čine helikopteri i propelerski avioni „Pilatus“, pa je prema NATO doktrini utanačeno da slovenačko nebo štite italijanski i mađarski lovci.

Opisano stanje je rezultat posete američkih oficira koji su odmah posle učlanjenja u NATO (2004) obavili inspekciju slovenačke vojske; državnom vrhu su potom nametnuli da se otarasi celokupnog teškog naoružanja, jer će Sloveniji ubuduće biti potrebno samo lako naoružanje koje je moguće brzo transportovati u misijama „projektovanja sile“ (čitaj: intervencijama u trećim zemljama, pored BiH i na Kosovu, mahom u Aziji i Africi). Slovenija je poslušala i iz naoružanja poslušno povukla netom obnovljenih 30 tenkova T-55 (sa novim oznakama T-55M). Zahvaljujući tom potezu, SV je „očerupana“ za težu opremu, koja je svedena na minimum.

Ujedno je, zahvaljujući transformacija po „NATO standardima“, u Sloveniji uništena i nekada visoko produktivna vojna industrija.

[/restrictedarea] hairy girl zaйm v velikom novgorodemfo эlektronnый zaйmzaйm v nadыme